У потрази за безбеднијим животом

БЕЗБЕДНОСТ не значи за свакога исто. Док једној особи безбедност представља посао; другој представља богатство; а трећој особи средину без криминала. Да ли за вас значи нешто друго?

Какво год да је ваше гледиште, нема сумње да и ви покушавате да предузмете неке кораке у покушају да свој живот учините онолико безбедним колико бисте ви то желели. Осмотрите шта људи у Европи раде да би постигли извесну меру личне безбедности.

Више образовање

Према Жаку Сантеру, председнику Европске комисије, у Европској унији је 20 посто младих људи незапослено. Отуд, за ту групу људи многе ствари зависе од једног питања: како да нађем посао који ће мој живот учинити безбедним? Многи верују да се овај циљ може најлакше постићи вишим образовањем, што према коментарима лондонског часописа The Sunday Times, пружа студентима „знатну предност на тржишту рада“.

На пример у Немачкој, „жеља за образовањем и академским статусом већа је него икада“, извештава Nassauische Neue Presse. И то упркос чињеници да живети у тој земљи као студент неког универзитета кошта у просеку око 55 000 америчких долара.

Млади људи који озбиљно схватају образовање и желе обезбеђено запослење заслужују похвалу. Они који су вешти и квалификовани често се налазе у предности када траже посао. Али, да ли више образовање увек обезбеђује запослење? Једна студенткиња је рекла: „Знала сам још од самог почетка да моје школовање неће водити до јасно дефинисане професионалне делатности и да ми неће пружити сигурност.“ Њен случај није неуобичајен. У једној од недавних година, број дипломираних студената без запослења у Немачкој, достигао је највиши број свих времена.

У Француској, према једним новинама, млади зато студирају на универзитетима јер је средњошколска диплома од мале вредности наспрам велике стопе незапослености младих. Међутим, многи студенти схватају да ни на крају својих студија „ни с дипломом у руци неће боље проћи“. The Independent извештава да у Британији „стресови због академског начина живота узимају страшан данак од студената“. Извештава се да је то далеко од тога да помаже студентима да изађу на крај с несигурношћу живота, универзитетски живот каткад доводи до проблема као што су депресија, забринутост и недостатак самопоштовања.

Чест је случај да учење неког заната или стицање неке практичне вештине на неком подручју производње, отвара веће могућности за сигурно запослење него што то може учинити поседовање факултетске дипломе.

Да ли је довољно поседовати 10 000 разних ствари?

Многи верују да тајна безбедног живота лежи у богатству. Ово може звучати као здраво резоновање, пошто једна позамашна свота у банци може значити уточиште у време тешкоће. Библија објашњава да су ’новци заклон‘ (Проповедник 7:12, ДК). Међутим, да ли велико богатство увек пружа већу личну безбедност?

Не обавезно. Осмотрите како се богатство повећавало у протеклих 50 година. На крају Другог светског рата, велики део немачког становништва није имао скоро ништа. Данас, према једним немачким новинама, просечни Немац поседује 10 000 разних ствари. Ако су економска предвиђања тачна, будуће генерације ће поседовати још и више. Али да ли овакво нагомилавање богатства чини живот безбеднијим? Не. Једна анкета у Немачкој открила је да две трећине људи сматра да је живот мање безбедан него што је био пре 20 или 30 година. Дакле, нагомилавање богатства не чини да се људи осећају безбедније.

У томе има смисла, јер као што је било споменуто у претходном чланку, осећај несигурности је емоционално бреме. Материјално богатство не може у потпуности да олакша емоционално бреме. Нема сумње, богатство ублажује последице сиромаштва и помаже у време тешкоћа. Али, под одређеним околностима, имати пуно новца представља исто толико бреме као и уопште га немати.

Стога, уравнотежен став према материјалним стварима помоћи ће нам да имамо на уму да иако богатство може бити благослов, оно није кључни фактор за безбедан живот. Када је био на земљи, Исус Христ је храбрио своје следбенике речима: „Живот човека није у имању његовом, ма и у изобиљу био“ (Лука 12:15). Да би се особа у животу осећала савршено безбедно, потребно јој је нешто више од материјалног богатства.

За старије особе значај ствари које поседују не налази се у њиховој материјалној већ у сентименталној вредности. Оно што старије више брине од богатства јесте опасност да не постану жртве злочина.

Пазите!

„Криминал... је растући проблем широм света у протеклих 30 година“, извештава брошура Practical Ways to Crack Crime, објављена у Британији. Полиција ради пуном паром. Како неки људи излазе на крај с криминалом?

Лична безбедност почиње код куће. На пример, у Швајцарској један архитекта се специјализовао за дизајнирање кућа које су заштићене од провале, опремљене сигурносним бравама, ојачаним вратима и решеткама на прозорима. Власници таквих кућа дословно могу изговарати ону добро познату пословицу: „Моја кућа, мој дворац.“ Према часопису Focus, иако су ове куће скупе, потражња је велика.

Да би повећали личну безбедност унутар и ван куће, грађани неких заједница организовали су распоред по коме комшије надзиру кућу. Становници неких предграђа иду још даље, они плаћају некој агенцији која врши обезбеђење да у одређеним сатима патролира у њиховом подручју. Многи људи сматрају да ноћу не треба бити сам на пустим градским улицама. Родитељи који се природно брину за добробит своје деце, предузимају додатне мере безбедности да би их заштитили. Осмотрите предлоге који се налазе у оквиру на овој страни.

Међутим, не може свако себи приуштити кућу заштићену од провала. Осим тога, надзор комшилука и патролирање обезбеђења не може смањити глобални криминал; оно га може само протерати на незаштићена подручја. Према томе, криминал и даље остаје главна претња личној безбедности. Да би наш живот био безбедан, потребно је нешто више од пуког напрезања да се победи криминал.

Лечити болест — а не само симптоме

Сви ми имамо природну жељу за безбедним животом, и добро чинимо ако предузимамо разумне, практичне кораке ка том циљу. Међутим, криминал, незапосленост и све друге ствари које чине наш живот несигурним, само су симптоми стања које погађа цело човечанство. Да бисмо ово стање излечили, неопходно је напасти, не само те симптоме већ самог узрочника.

Који је основни узрок несигурности у нашем животу? Како га се можемо решити и тако заувек отклонити несигурност из нашег живота? То ће бити осмотрено у наредном чланку.

[Оквир на 6. страни]

Начини на које можете заштитити малу децу

Због учесталости напада на децу, киднаповања и убијања, многи родитељи су нашли за сходно да своју децу поуче да учине следеће:

1. Да кажу не — веома одлучно — било коме ко покушава да им учини нешто за шта они мисле да је лоше.

2. Да не дозволе никоме да им додирује интимне делове тела, осим — лекара или медицинске сестре — и то у присуству родитеља.

3. Када се налазе у опасности да беже, вичу, вриште или да се обрате некој одраслој особи која је у близини.

4. Да кажу родитељима за сваки инцидент или разговор кад су се осећали нелагодно.

5. Да не крију ништа од родитеља.

И, као завршна тачка, родитељи треба пажљиво да бирају ко ће се бринути о њиховој деци.

[Слике на 5. страни]

Да би наш живот био безбедан, потребно је нешто више од образовања, богатства или највећег напрезања да се победи криминал