Сида — како се борити против ње
ЗА САДА не постоји лек против сиде, и изгледа да га медицина неће ускоро пронаћи. Иако нове методе лечења успоравају развој болести, далеко је боље избећи заразу. Међутим, пре него што размотримо превентиве, осмотримо како се вирус сиде (ХИВ) преноси са особе на особу и како се он не преноси.
Особа може бити заражена на четири главна начина: (1) коришћењем заражене игле или шприца, (2) путем полног односа (вагиналним, аналним или оралним) са зараженом особом, (3) преко трансфузије крви и крвних продуката, иако је ова опасност смањена у развијенијим земљама где се сада крв анализира на ХИВ антитела, и (4) преко ХИВ-ом заражене мајке која може да зарази своју бебу било пре порођаја или за време дојења.
Центри за контролу болести и превенцију САД (CDC), кажу да садашњи научни докази показују: (1) да сиду не можете добити попут прехладе или грипа, (2) не можете је добити ако седите поред некога ко има сиду или ако додирујете или грлите неку заражену особу, (3) не можете је добити ако једете храну коју је додиривала, припремала или послуживала заражена особа, и (4) не можете је добити ако користите исти тоалет, телефон, одећу или прибор за јело и пиће. Штавише, CDC кажу да вирус не преносе комарци нити неки други инсекти.
Кључеви за заштиту
Вирус сиде скрива се у крви заражених људи. Ако заражена особа добије инјекцију, нешто крви заједно с вирусом може остати на игли или у шприцу. Ако неко други добије инјекцију иглом која је на овај начин била заражена, вирус се може пренети. Никада се немојте устезати да питате лекара или сестру уколико сумњате у иглу или у шприц. Имате права да то знате, у питању је ваш живот.
Вирус сиде је такође присутан и у сперми или у вагиналном секрету заражене особе. Према томе, што се тиче заштите, CDC предлажу: „Уздржавање је једина сигурна заштита. Ако желите имати полне односе, сачекајте док не склопите трајну, обострано верну везу као што је брак, и то с незараженим партнером.“
Запазите да се мора одржавати „обострано верна веза“ ако желите да будете заштићени. Ако сте ви верни али ваш партнер није, нисте заштићени. То често представља проблем за жене које живе у друштвима где над њима сексуално и економски доминирају мушкарци. У неким земљама женама није дозвољено да с мушкарцима разговарају о сексу, а камоли да преговарају око безбеднијег секса.
Међутим, нису све такве жене немоћне. Једна студија у једној западноафричкој земљи показала је да су неке финансијски независне жене биле у стању, без насилних последица, да се уздрже од полних односа са својим зараженим супрузима. У Њу Џерсију, у САД, неке жене су одбиле да имају полне односе ако мушкарац није желео да користи кондом. Наравно, пошто кондоми од латекса могу пружити заштиту од ХИВ-а и других сексуално преносивих болести, да би то и постигли они се морају правилно и доследно користити.
Када отићи на преглед
Карен, споменута у претходном чланку, није могла много учинити да би се заштитила од заразе. Њен муж је био заражен неколико година пре њиховог венчања и узели су се у време када су епидемиолошки и ХИВ тестови још били у почетној фази развоја. Међутим сада, у неким земљама је тестирање на ХИВ постало рутинска ствар. Дакле, ако особа има било какве сумње у вези са статусом свог партнера према ХИВ-у, мудро је да пре него што почне са забављањем уради тест. Каренин савет гласи: „Мудро изаберите свог брачног друга. Погрешан избор може вас скупо коштати, чак живота.“
Тестирање може помоћи да се недужни брачни друг заштити у случају прељубе. Пошто тест не мора открити ХИВ чак и до шест месеци након заразе, можда ће бити неопходно урадити више тестова. Ако се полни односи с прељубничким партнером наставе (у том случају подразумева се да је прељубочинцу опроштено), употреба кондома може помоћи у заштити од заразе.
Како може образовање помоћи?
Пажње је вредно да иако је Библија била написана давно пре појаве сиде, живљење по њеним начелима пружа заштиту од ове болести. На пример, Библија осуђује секс ван брака, захтева верност унутар брака, и каже да хришћани треба да се венчавају само са онима који на сличан начин примењују библијска начела (1. Коринћанима 7:39; Јеврејима 13:4). Она такође забрањује уношење крви и све облике злоупотребе дрога, што онечишћује тело (Дела апостолска 15:20; 2. Коринћанима 7:1).
Важно је да се информишете о ризицима и опасностима који су укључени у контакте с ХИВ позитивним особама. Сазнање о сиди опрема људе да се заштите од ње.
Савез за борбу против сиде, каже: „Сида се у већини случајева може спречити. Све док се не нађе лек, образовање је најбоља и за сада једина [друштвена] заштита од сиде“ (курзив наш). Добро је да родитељи отворено разговарају о сиди и међусобно и са својом децом.
Какве могућности избора лечења постоје?
Симптоми болести се не појављују шест до десет година након што је особа заражена ХИВ-ом. Током тих година, борба бесни унутар тела. Вируси се размножавају и убијају ћелије имунолошког система. Ћелије имунолошког система узвраћају ударац. И на крају, пошто се свакога дана ствара на милијарде нових вируса, имунолошки систем бива надвладан.
Направљени су разни лекови с којима се покушава помоћи имунолошком систему, то су лекови с комплексним именима представљеним словима — AZT, DDI и DDC. Иако су неки веровали да ови лекови обећавају изузетне користи, па чак и потенцијално излечење, такве наде су се врло брзо распршиле. Не само да су с временом изгубили своју делотворност већ су такође довели и до опасних нуспојава код неких људи — опадања броја крвних зрнаца, поремећаја везаних за згрушавање крви и оштећења живаца руку и стопала.
Сада је стигла нова генерација лекова: инхибитори протеаза. Лекари преписују ове трокомпонентне лекове у комбинацији с другим антивиралним средствима. Анализе су показале да иако ова трострука терапија не убија вирус, она зауставља, или јако успорава његово умножавање у телу.
Трострука терапија довела је до драстичних побољшања здравља оболелих. Међутим, стручњаци верују да овај лек најбоље делује када се на време даје људима који су заражени ХИВ-ом, пре него што се симптоми појаве. Ако је то учињено, тада је могуће можда чак и трајно, спречити да се зараза развије у праву сиду. Пошто је ова врста лечења нова, остаје да се види колико ће дуго спречавати заразу.
Трострука терапија је скупа. Просечна цена ова три антивирална лека уз лабораторијске прегледе, износи годишње 12 000 америчких долара. Осим финансијских тешкоћа, пацијент који је на тој трострукој терапији мора често одлазити до фрижидера, где се лекови обавезно чувају. По правилу, оболели неке пилуле пије двапут на дан а друге трипут. Неки се морају узимати на празан стомак а други после јела. Лечење постаје далеко компликованије када се морају узимати и додатни лекови да би се сузбијале и многе друге заразе којима је пацијент подложан.
Главну бригу лекарима представља оно што би се могло догодити када би оболела особа престала с троструком терапијом. Умножавање вируса би се несмањено настављало, а вируси који би преживели лечење могли би постати отпорни на лекове које је особа раније пила да би их сузбила. Сојеве ХИВ-а отпорне на лекове било би још теже лечити. Штавише, овакви супервируси могли би прећи и на друге људе.
Јесу ли вакцине одговор?
Неки истраживачи сиде верују да се кључ за заустављање широм света раширене епидемије сиде налази у једној безбедној и делотворној вакцини. Успешне вакцине против жуте грознице, малих богиња, заушака и рубеола, биле су направљене од ослабљених вируса. У нормалним случајевима, када се ослабљени облик вируса унесе у тело, имунолошки систем не само да реагује тако да их уништава већ такође прави и заштиту којом ће успешно одбранити било који напад правих вируса.
Два недавна експеримента с мајмунима наговестила су да је с ХИВ-ом проблем такав да се чак и ослабљени вирус може показати као смртоносан. Другим речима, вакцина може довести до болести од које би у ствари требало да штити.
Потрага за вакцином постала је разочаравајућа и фрустрирајућа. ХИВ је остао и даље неозлеђен након десетина експерименталних препарата који би сасвим сигурно уништили слабије вирусе. Осим тога, ХИВ мутира, постајући на тај начин покретна мета. (Тренутно постоји најмање десет сојева ХИВ-а широм света.) Оно што додатно отежава проблем јесте чињеница да вирус директно напада ћелије имунолошког система, ћелије које вакцина сакупља ради одбране.
Економија такође игра улогу у истраживању. „Веома је слаба ангажованост приватне индустрије“, изјавило је заступништво Међународне иницијативе за вакцину сиде, са средиштем у Вашингтону. Кривица за то сваљује се на страховања да вакцина не би донела профит, јер би се углавном продавала у мање развијеним земљама.
Упркос тешкоћама, истраживачи и даље испитују неколико различитих приступа у потрази за успешном вакцином. Међутим, за сада не изгледа да ће вакцина ускоро бити направљена. Када једном изађе из лабораторије нека вакцина која обећава, тада следи тежак, скуп и потенцијално рискантан задатак испробавања на људима.
[Оквир на 5. страни]
Ко је све заражен ХИВ-ом?
Широм света, око 16 000 људи постаје заражено свакога дана. Каже се да више од 90 посто њих живи у земљама у развоју. Око 10 посто су деца испод 15 година. Остатак су одрасли од којих су 40 посто жене а више од половине њих има између 15 и 24 године (Светска здравствена организација и Удружени програм Уједињених нација за ХИВ и сиду).
[Оквир на 7. страни]
Како можете препознати ко је заражен?
Самим посматрањем особе не можете знати да ли је она заражена или није. Иако носиоци ХИВ-а код којих се не појављују симптоми могу изгледати здраво, они могу пренети вирус на друге. Можете ли особи веровати на реч, ако каже да није заражена? Не обавезно. Многи од оних који су заражени ХИВ-ом нису ни сами свесни тога. Они који су свесни могу то чувати као тајну, а могу и лагати. Једна анкета у Сједињеним Државама открила је да је 40 посто ХИВ-ом заражених људи пропустило да обавести своје партнере о своме стању.
[Оквир/слика на 6. страни]
Веза између ХИВ-а и сиде
ХИВ је скраћени назив за „вирус људске имунодефицијенције“, вирус који полако уништава делове имунолошког система, које тело користи за борбу против болести. Сида је скраћени назив за „стечени синдром имунодефицијенције“. То је завршни, смртоносни стадијум заразе ХИВ-ом. Име указује на то колико је тешко ХИВ оштетио имунолошки систем, чинећи пацијента жртвом зараза које би иначе имунолошки систем савладао.
[Извор слике]
CDC, Atlanta, Ga.
[Слика на 7. страни]
Мудра је одлука урадити тест на ХИВ пре него што се размишља о ступању у брак