Мостови — шта бисмо без њих?

„Хвали мост који те је пренео“ (Џорџ Колман, енглески позоришни писац из 19. века).

КАДА сте последњи пут прешли преко неког моста? Да ли сте то уопште запазили? Милиони људи свакодневно прелазе мостове. Ми их једноставно узимамо здраво за готово. Ходамо и возимо се по њима или путујемо испод њих, а да можда и не помислимо на њих. Али шта би било да их нема?

Већ хиљадама година, човек и животиња могу прећи преко иначе непролазних јазова, било да се ради о реци, провалији или гудури, захваљујући некаквој врсти моста. Тешко је и замислити неке градове без мостова — Каиро, Лондон, Москву, Њујорк, Сиднеј и многе друге. Да, мостови имају древну прошлост.

Мостови у прошлости

Пре више од 2 500 година, вавилонска краљица Нитокрис саградила је мост преко реке Еуфрат. Зашто? Грчки историчар Херодот одговара: „Река је поделила [Вавилон] на два засебна дела. Под влашћу претходних краљева, ако је неко желео да пређе с једне стране на другу, морао је то учинити чамцем, што је чини ми се, било веома мучно.“ Користећи дрво, печене цигле и камене блокове као грађевински материјал а гвожђе и олово као малтер, Нитокрис је подигла мост на једној од најпознатијих река древних времена.

Понекад, мостови су утицали на ток историје. Када је Дарије Велики, краљ Персије кренуо у свој војни поход против Скита, он је желео да пође најкраћим могућим копненим путем из Азије у Европу. То је значило вођење армије од 600 000 људи преко Босфорског мореуза. Било је опасно прећи бродом преко мореуза због густе магле и опасних струја, тако да је Дарије спојио бродове све док није начинио један пловећи понтонски мост дугачак 900 метара. Данас, не морате да се намучите као Дарије да бисте прешли преко тог мореуза. Тај пут можете превалити аутомобилом за мање од две минуте ако користите мост Босфор у Истамбулу, у Турској.

Ако сте студент Библије, можда се можете сетити ситуације када је непостојање моста утицало на ток историје. Сетите се шта се догодило када је вавилонски краљ Навуходоносор извршио опсаду острвског града Тира. Он је 13 година покушавао да освоји град али му то није пошло за руком, делимично зато што није постојао мост између острва и копна (Језекиљ 29:17-20). Острвски део града није био освојен још триста година, када је Александар Велики изградио један насип од обале до острва.

До првога века, ’сви путеви су водили у Рим‘, али Римљанима су били потребни и мостови, колико и путеви, да би сјединили царство. Употребом камења тешког и до осам тона, римски инжењери су изградили засвођене мостове који су били тако вешто пројектовани да неки од њих још увек постоје, након више од две хиљаде година. Њихови аквадукти и вијадукти у ствари јесу мостови.

У средњем веку, мостови су понекад служили као утврђења. Године 944. н. е., Саксонци су саградили мост од дрвене грађе преко реке Темзе у Лондону, да би одбили напад Данаца. Скоро триста година касније, овај дрвени мост био је замењен Старим лондонским мостом, прослављеним у историји и поезији.

До времена када је краљица Елизабета I села на престо Енглеске, Стари лондонски мост није више био само утврђење од камена. На самом мосту биле су изграђене зграде. На првом спрату налазиле су се продавнице. А на горњим спратовима? Они су служили као стамбене просторије за богате трговце па чак и чланове самог краљевског двора. Лондонски мост постао је центар друштвеног живота Лондона. Закупнина која се сакупљала од продавница и станова, користила се за финансирање одржавања моста, и наравно, на Лондонском мосту наплаћивала се мостарина!

Док су Европљани били заокупирани изградњом мостова од дрвене грађе и камена, јужноамеричке Инке правиле су их од ужади. Један познати пример тога јесте мост у Сан Луис Реју, који је премошћавао реку Апуримак у Перуу. Инке су користиле влакна биљака која су уплеле у ужад дебелу попут људског струка. Поставили су ужад преко камених стубова и затим их превукли преко реке. Када су везали ужад на оба краја, поставили су платформу начињену од дебелих дасака да би направили стазу. Људство за одржавање ужади обнављало је ужад сваке друге године. Овај мост је био толико добро конструисан и одржаван да је трајао пет стотина година!

Мостови и наше променљиве потребе

Мостови морају бити кадри да одоле земљотресима, јаким ветровима и променама температуре. Као што смо видели, све донедавно инжењери су користили дрвену грађу, циглу или камен за изградњу мостова. Када су крајем 19. века почели да се користе аутомобили, требало је већ постојеће мостове ојачати и повећати да би се прилагодили физички тежем саобраћају.

Проналаском парне локомотиве такође је дат даљњи подстрек изградњи мостова и њиховом облику. Најподеснији смер железничке пруге често се опружао преко неког широког канала или дубоке провалије. Може ли се саградити мост који би премостио јаз и издржао терет који се стално повећавао додавањем локомотиви све већег броја теретних вагона? Мостови од ливеног гвожђа удовољили су потребама тог времена. Један од најпознатијих мостова с почетка 19. века, јесте висећи мост над Менајским мореузом, у Северном Велсу, а пројектовао га је и довршио 1826. шкотски инжењер Томас Телфорд. Дугачак је 176 метара и још увек је у употреби! Међутим, ливено гвожђе је крто и мостови су се често рушили. Коначно, крајем 1800-их, почела је производња челика. Овај материјал је поседовао својства која су била погодна за изградњу дужих и безбеднијих мостова.

Врсте структуре мостова

Постоји седам главних врста мостова. (Видите горњи оквир.) Овде ћемо укратко осмотрити две.

Конзолни мостови имају два масивна потпорна стуба са обе стране реке. Греде су причвршћене за сваки потпорни стуб као што је даска за скакање причвршћена за ивицу базена. Да би се завршио мост, греде се на средини спајају чврстим граничником.

Где је брза река или где је речно корито веома меко, често је пожељнија конзолна конструкција пошто она не захтева постављање стубова усред речног корита. Због њихове крутости, конзолни мостови су идеални за тако тежак саобраћај као што је саобраћај теретних возова.

Можда сте већ видели акробату у циркусу како хода по жици. Схватате ли да он у ствари хода преко моста — и то висећег моста? Неки висећи мостови који су данас у употреби нису много сложенији од затегнуте жице. Они могу бити састављени од ужета везаног на оба краја с корпом која је окачена о уже. Путник седа у корпу и самог себе покреће низ благу падину све док не стигне на другу страну. Људи широм света, све време користе просте мостове од ужета.

Наравно, тешко би било замислити да аутомобил пређе преко моста од ужета. Проналаском гвоздених ланаца и челичних жица била је омогућена изградња висећих мостова који би могли издржати велика оптерећења. Савремени висећи мостови могу имати распон од 1 200 метара или још већи. Висећи мост се углавном састоји од два челична стуба, од којих сваки стоји на једном стубу носачу. Челични каблови, сачињени од хиљада жица, причвршћени су за челичне стубове моста и за пут који се налази испод. Каблови су главни носачи терета саобраћаја и пута. Када је правилно конструисан, висећи мост је један од најбезбеднијих мостова на свету.

У прошлости, можда сте мостове узимали здраво за готово. Међутим, следећи пут када се шетате преко неког вама познатог моста, запитајте се: ’Шта ја у ствари знам о овом мосту? Када је изграђен? Пажљиво га погледајте. Да ли је он конзолни, висећи или мост неке друге врсте? Зашто је изабрана баш та врста?

Затим, док ходате мостом, погледајте наниже и запитајте се: ’Шта бих ја без њега?‘

[Оквир/слика на 12. страни]

ВРСТЕ МОСТОВА

1. ГРЕДНИ МОСТОВИ се често користе на аутопутевима. Греде су положене на стубове или подупираче. Ови мостови могу имати распон и до 300 метара.

2. РЕШЕТКАСТЕ МОСТОВЕ подупиру решетке у облику троугла. Ови мостови, често коришћени за железницу, граде се да би премостили клисуре, реке и друге препреке.

3. Код ЛУЧНИХ МОСТОВА оба краја формирају лук. То је једна од најстаријих врста мостова. Римљани су градили ову врсту лука за своје аквадукте и вијадукте, и користили су завршни камен при стварању лука. Многи њихови мостови постоје још и данас.

4, ВИСЕЋИ МОСТОВИ С КАБЛОВИМА личе на висеће мостове, с том разликом што су код њих каблови директно везани за потпорне стубове.

5. ПОКРЕТНИ МОСТОВИ се могу подизати или окретати да би бродовима омогућили пролаз. Лондонски Тауер Бриџ је добар пример таквог моста.

6. КОНЗОЛНИ МОСТОВИ објашњени су у тексту

7. ВИСЕЋИ МОСТОВИ објашњени су у тексту (World Book Encyclopedia, 1994).

[Табела на 13. страни]

НЕКИ ПОЗНАТИ МОСТОВИ

ВИСЕЋИ

Сторебелт Данска 1 624 м

Бруклин САД 486 м

Голден Гејт САД 1 280 м

Јиангјин Јангце Кина 1 385 м

КОНЗОЛНИ

Форт (два распона) Шкотска оба по 521 м

Квибек Канада 549 м

Мисисипи Ривер САД 480 м

ЧЕЛИЧНИ ЛУЧНИ

Сиднеј Харбор Аустралија 500 м

Берчинаф Зимбабве 329 м

ВИСЕЋИ С КАБЛОВИМА

Пон де Норманди Француска 856 м

Скарнсане Норвешка 530 м

[Слика на 10. страни]

Савремени гредни мост изнад древног лучног моста у Алмерији, у Шпанији

[Слика на 13. страни]

Бруклин Бриџ, Њујорк, САД (висећи)

[Слика на 13. страни]

Тауер Бриџ, Лондон, Енглеска (покретни)

[Слика на 13. страни]

Сиднеј Харбор Бриџ, Аустралија (лучни)

[Слика на 13. страни]

Сето Охаши, Јапан (висећи с кабловима)