Поглед у свет

„Година у којој је горео свет“

Жан-Пол Жанрено, начелник Програма за шуме међународне организације Светски фонд за природу, тврди да ће „1997. бити упамћена као година у којој је горео свет“. Озбиљни пожари горели су на сваком континенту изузев Антарктика. На пример, у Индонезији и Бразилу прогутана су драгоцена шумска подручја равна површини Швајцарске. Узроци варирају од намерног крчења земљишта у пољопривредне сврхе до суше, за коју се мисли да је последица временских екстремности које је проузроковао Ел Нињо. Високи нивои угљен-диоксида, који су настали као последица сагоревања фосилних горива, доприносе загађењу ваздуха и порасту опасности од глобалног загревања, извештава лондонски лист The Independent. Г. Жанрено упозорава: „Ми стварамо један опасан кружни ток уништавања, у којем је повећан број пожара уједно и резултат промена климе и фактор који доприноси тим променама.“

Потребно је више калцијума

„Због раста костију, млади имају повећану потребу за калцијумом“, упозорава немачки билтен Gesundheit in Wort und Bild (Здравље у речи и слици). Препоручена дневна доза је 1 200 милиграма, али само 56 одсто девојака и 75 одсто младића у Немачкој између 15 и 19 година старости достигне тај ниво. „Широм Европе девојчице не узимају довољно калцијума“, каже Мери Фрејзер, из Европске фондације за остеопорозу. Иако остаје непримећен дуго времена, такав недостатак може поставити темељ за остеопорозу у каснијем животу. „Намирнице богате калцијумом су сир, млеко, јогурт, семенке сусама, семенке амаранта, соја, зелено поврће, ораси и риба“, каже тај чланак.

Надмоћни долар

„Мада мало Американаца може то да схвати, више америчких новчаница се налази у оптицају изван Сједињених Држава него у њима“, каже U.S.News & World Report. „Од 450 милијарди долара у папирним новчаницама и кованицама који се сада налазе у новчаницима, на благајнама, по трезорима банака и у сламарицама, око две трећине — или 300 милијарди долара — налази се изван граница те земље.“ И тај износ расте за 15 до 20 милијарди долара годишње. Док је готовина која је у оптицају у Сједињеним Државама углавном у апоенима од 20 долара, већина готовине изван Сједињених Држава у апоенима је од 100 долара, што показује да се тај новац не користи за мале, свакодневне куповине, већ за уштеђевину и за крупне трговачке послове. То је посебно случај у земљама у којима је велика инфлација и где људи немају поверења у банке. Око 60 процената нових новчаница од 100 долара које су штампане прошле године, директно је превезено бродом у прекоморске земље. С гледишта америчке владе, велика количина новца који је у оптицају изван земље може се упоредити с давањем америчкој влади бескаматног кредита који се не мора отплатити материјалним добрима или услугама, чиме влада штеди милијарде долара.

Дозвола за пљачкање

„Челници бразилске Римокатоличке цркве иступили су у корист сиромашних и гладних, и стали у одбрану оних који краду храну да би преживели“, извештава ENI Bulletin. Због јаке суше на североистоку Бразила, одобрено је пљачкање супермаркета и складишта. Према надбискупу од Бело Хоризонтеа, кардиналу Серафиму Фернандезу де Араужоу, „црква не осуђује никога ко узима храну, где год да је нађе, ако је узима да не би умро од глади“. А кардинал Пауло Еваристо Арнс цитиран је како говори: „Борићемо се против овог неолиберализма који гомила богатство у рукама неколицине повлашћених људи, док сиромашни постају још сиромашнији.“ Он је додао: „Време је да се људи у градовима и на селима пробуде.“

Терет дуговања

„Просечан [Канађанин] потроши 1 236 долара на поклоне, забаву и путовања током сезоне празника“, извештавају новине The Vancouver Sun, и „велики део тих трошкова на крају буде плаћен путем кредитних картица“. Финансијски саветници кажу да постоји страховит емоционални притисак да се троши новац за време сезоне Божића, а када зафали готовина, лако је наставити с трошењем помоћу кредитних картица. Један саветник верује да сигурност коју пружа запослење изгледа да потрошачима даје „поуздање да уђу у још веће дугове, уместо да отплате своја дуговања“. До краја 1997, Канађани су држали рекорд од укупно 20,42 милијарде долара у неплаћеним рачунима кредитних картица — што је двоструко више у односу на износ из 1991. Стручњаци процењују да је просечном купцу потребно шест месеци да отплати празничне рачуне и да ће многи још увек бити у неким дуговима када их ухвати следећа „манија трошења“, у време наредног Божића.

Банализовање смрти

„Родитељи и учитељи су ти који би требало да херојско држање, на које охрабрују филмови и ТВ, сведу на најмању могућу меру како не би банализовали смрт“, објашњава Jornal do Brasil. Једна студија из Рио де Жанеира показује да деца испод 13 година старости почине 10 посто злочина. „То су деца која носе пиштоље, нападају, осакаћују или убијају школске другове, и која су крива за сексуално злостављање млађих од себе“, наводи тај чланак. Психијатар Алфредо Кастро Нето каже: „Култура какву сада имамо, која охрабрује на такмичење и која у филмовима показује да неко може убити да би дошао до онога што жели, само може повећати менталну збуњеност те деце.“ Препоручујући образовне играчке уместо пиштоља, педагог Жозефа Пек каже да је од суштинске важности показати детету да је та „слика хероја који убија све редом блесава и нереална, и да оружје није симбол статуса или моћи, већ уместо тога, нешто што убија људе“.

Статистика смрти

„Пушење сваке године убија више Американаца него што их је погинуло у борбама у Другом светском рату и Вијетнамском рату заједно“, наводи University of California Berkeley Wellness Letter. „Сваког дана више од 1 200 Американаца умре од узрока повезаних с пушењем, што је равно паду три или четири крцата џамбо-џета, без преживелих.“

Оповргнут мит о леминзима

Да ли леминзи — мали глодари који живе у хладним северним подручјима — почине самоубиство масовним утапањем? Многи људи још увек верују у то. Међутим, научници су дуго задржавали скептичан став, а сада је један тим Британске телевизијске корпорације, који припрема емисију „Дивље животиње на првом каналу“, снимајући шест месеци на западу канадског Арктика, оповргнуо тај мит. Докле год траје њихова залиха хране, леминзи се толико размножавају да се нагомилају. Откуд онда та прича о њиховом масовном самоубиству? Норвешки леминзи су виђени како случајно падају у воду када се селе низ планине до бујнијих пашњака, извештава лондонски лист The Guardian.

Пљачкање пацијената

Немачким болницама харају лопови. „Универзитетске болнице из Келна пријаве три стотине крађа годишње“, извештавају новине Emsdettener Tageblatt. „Букет цвећа у руци, шармантан осмех на лицу — и лопову је у болници осигуран богат плен.“ Док су тако прерушени у посетиоце пацијената, њихово краљевство се протеже од столића̂ крај постеље до зидних вешалица. Старији пацијенти посебно олакшавају посао лоповима. На пример, једног старијег човека су пронашли да чува неколико хиљада немачких марака испод јастука свог болничког кревета. Неограничено време посета пружа лоповима велику слободу и мање-више свако може ући у болницу а да не буде заустављен. Због тога су пацијенти упозорени да свој новац и драгоцености ставе под кључ, у болнички сеф или негде другде, или да их дају некоме на чување.

Отисци ушију

Када је недавно у Лондону један провалник осуђен, оно што га је одало било је његово уво. Како? Иако је брижљиво пазио да никада не остави отиске прстију на месту злочина, имао је обичај да прислони уво на прозор или уз кључаоницу како би проверио има ли кога код куће пре него што би провалио унутра, тако да је за собом остављао отиске ушију. „Отисци ушију су јединствени као и отисци прстију“, каже професор Питер Ванесис, судски патолог при Универзитету Глазгов, у Шкотској. Међутим, како извештава лондонски The Daily Telegraph, за разлику од отисака прстију, уши настављају да расту током целог живота, попут косе и ноктију. Међутим, полиција зна да су наше уши, без обзира на њихову величину, јединствене, баш као што је то био случај са ушима овог провалника. Он је први у Британији који је осуђен на темељу отисака ушију као доказа, и признао је своју кривицу за пет оптужби за провалу.