Од наших читалаца

Операција  Мој супруг и ја из дубине срца захваљујемо Јехови за чланак „Операција без скалпела“ (22. фебруар 1998). Мом мужу је била заказана операција на отвореном мозгу због артеријско-венске деформације. Тај чланак је дошао као одговор на наше молитве. Мој муж је оперисан по поступку који је поменут у чланку и све се добро одвија.

Л. Џ., Сједињене Државе

Руска штампа  Много вам хвала за чланак „Руска штампа хвали Јеховине сведоке“ (22. фебруар 1998). Само сам желео да знате да ово није први пут да су ми наврле сузе на очи док сам читао неки од ваших красних чланака. Дивно је знати да ће цела земља једног дана бити предивна попут нових објеката подружнице Јеховиних сведока у Солнечноју.

И. К. С. А., Бразил

Отац који није у вери се мења  Чланак „Његово срце је било дирнуто“ (22. фебруар 1998), подсетио ме је на моју властиту породицу. Мој муж такође није у вери. Тај чланак ми је пружио наду да би једног дана и његово срце могло бити дирнуто.

С. М., Сједињене Државе

Породица се одупире нацистима  Никада нисам читала лепше искуство од искуства Хорста Хеншела, у чланку „Мотивисан лојалношћу моје породице према Богу“ (22. фебруар 1998). Морала сам више пута застати између пасуса да бих могла умирити своје јецаје. Хорстов отац је сигурно био неко ко је устрајао под притиском и његов пример ће ми увек бити у драгом сећању.

А. К., Сједињене Државе

Искуство Хорста Хеншела било је врло дирљиво. Његова храброст и љубав према Јехови мотивисале су ме. Никако не могу заборавити речи које су га храбриле док је био у затвору: „Зли вам могу убит’ тело, не бојте се њих.“

Ж. В. С., Бразил

Имам десет година и желео сам да вам кажем колико је охрабрујуће знати како су Јеховини сведоци тада морали живети — како су, уколико нису рекли „Хајл Хитлер!“, могли изгубити живот. Али Сведоци су остали јаки и нису то рекли.

Р. Б., Сједињене Државе

Расни понос  Са одушевљењем сам прочитала чланак „Млади питају... Шта рећи о расном поносу?“ (22. фебруар 1998). Много пута су ме питали: „Шта си по националности?“ Пошто нисам могла да уђем у траг свом породичном стаблу, у шали бих одговорила: „Мелескиња!“ Један путујући слуга ми је рекао: „Кад те неко пита шта си, само кажи: ’Ја сам Јеховин сведок.‘“ Поносим се тиме што сам у организацији која једнако гледа на све расе.

Д. Х., Сједињене Државе

Имам 14 година и желим да вам захвалим за овај чланак. Мој расни понос прерастао је у расизам. Чланак ми је помогао да разумем да смо у Јеховиним очима сви једнаки.

И. П., Италија

Када сам била млада, многи моји школски другови су се поносили својом расом и бојом коже, говорећи како имају шпанску крв, док сам ја припадала једној мањинској групи. Добила сам комплекс мање вредности и недостатак самопоштовања. Понекад бих мислила: ’Мрзим своју боју коже!‘ Савет из овог чланка ми је помогао да повратим самопоштовање и да будем задовољна оним што ми је Јехова дао.

А. Г., Филипини

Стварно сам имала искривљено гледиште, мислећи да су људи који су рођени у богатијим земљама супериорнији. Ваш чланак ми је помогао да увидим да у ствари постоји само једна раса — људска раса.

Л. Г., Бразил