Млади питају...

Како ћу опстати без родитеља?

„Моји су се родитељи развели када сам имао три а моја сестра четири године. На суду су се обоје борили за старатељство над нама и на крају нас је суд доделио мајци. Међутим, када сам имао седам година, сестра и ја одлучили смо да одемо да живимо код оца“ (Хорацио).

НЕКОЛИКО година касније, Хорациов отац и његова пријатељица с којом је живео, отишли су — напустивши Хорациа и његову сестру. Хорацио се присећа: „Тако сам ја са 18 година постао поглавар породице која се састојала од моје 19-годишње сестре, 12-годишње полусестре — која је одлучила да остане с нама — и мене.“

Као што је један прошли чланак показао, милиони младих људи широм света остају без родитеља.a Попут Хорациа, неки млади су напуштени. Други су изгубили своје родитеље услед смрти, ратова или природних катастрофа. Каква год да је ситуација, остати без родитеља може бити тешко и трауматично. То те може суочити са огромним одговорностима.

’Ко ће бринути о мени?‘

Колико добро излазиш на крај с том ситуацијом зависи од твог узраста и од твојих околности. Очигледно је ситуација далеко тежа ако си још дете или се налазиш у раним тинејџерским годинама. Чак и тада, вероватно ниси у потпуности напуштен. Можда имаш неког ујака, стрица, ујну, стрину или неког старијег брата или сестру, особу која је спремна да те прихвати.

Међу Јеховиним сведоцима, брига за сирочад и удовице сматра се делом њиховог обожавања (Јаков 1:27; 2:15-17). Често, појединци из скупштине ће прискочити у помоћ. На пример, Хорацио и његове сестре проучавали су Библију с Јеховиним сведоцима и присуствовали њиховим састанцима. Тамо су упознали једну хришћанску породицу која је почела да им помаже. „Колико сам захвалан Јехови за његово вођство и бригу пуну љубави из дана у дан!“ каже Хорацио. „Били смо благословљени што нам помаже једна веома духовна породица из скупштине која је такође имала децу нашег узраста. Они су нас практично усвојили и захваљујући томе, као никада раније, осећамо се делом породице, породице на коју можемо да рачунамо.“

Међутим, нису сви млади те среће. Извештај Фонда Уједињених нација за децу, каже: „Понекад напуштену децу примају у породице које их физички злостављају, терају на рад без новчане накнаде или без могућности да побољшају своју ситуацију, користе их за проституцију или их искоришћавају чак као робове.“ Дакле ако имаш некога ко се прилично добро брине о теби буди захвалан.

Наравно, остати без родитеља јесте страшан губитак. А можда ни ти сам не желиш да се други брину о теби. Ако ти неки рођак или старији брат говори шта да радиш, то може да те још више огорчи. Али немој показивати своју озлојеђеност према онима који покушавају да се брину о теби. Библија каже: „Да те узрујаност не нагони на поругу... Чувај се да се злу не подајеш“ (Јов 36:18, 21). Сети се девојке из Библије која се звала Јестира. Била је сироче и одгојио ју је њен старији рођак Мардохеј. Иако он није био њен природни родитељ, Мардохеј јој је издавао ’наредбе‘ које је слушала чак и као одрасла! (Јестира 2:7, 15, 20). Покушај да будеш послушан и да сарађујеш. То ће пуно помоћи да се ублаже напетости и олакшаће живот свима који су у то укључени.

Породичне одговорности

Ако имаш старијег брата или сестру — или ако си сам довољно стар — можда је могуће да заједно самостално живите. Улога поглавара породице може постати твоја одговорност — то је наизглед поражавајуће велика одговорност! Међутим, у таквим околностима многи млади су обавили дивљења вредан посао одгојивши своју браћу и сестре.

Разуме се, можда још увек имаш осећања огорчености. Ако размишљаш о томе да волиш своју браћу и сестре и бринеш се о њима, то ти може помоћи да стекнеш још позитивније гледиште. Такође ће ти бити од помоћи да на бригу о њима гледаш као на дужност додељену од Бога. На крају крајева, хришћанима је заповеђено да се брину о својима (1. Тимотеју 5:8). Колико год покушавао да постанеш отац или мајка својој браћи и сестрама, то ти никада неће поћи за руком.

Није реално очекивати од браће и сестара да те слушају као што су слушали родитеље. У ствари, треба да прође доста времена док се не смире и схвате те озбиљно. У међувремену, труди се да не постанеш исфрустриран. Избегавај ’горчину и гнев, љутину, вику и хулу, и сваку пакост‘. Својим примером, поучавај своју браћу и сестре да ’буду једни према другима добри, милостиви, и да праштају један другоме‘ (Ефесцима 4:31, 32).

Хорацио признаје да је правио грешке: „Понекад сам био веома строг према својим сестрама. Али то је донекле била заштита те смо сачували исправно понашање у Јеховиним очима.“

Бринути о себи

Ако твоји родитељи нису у стању да се брину о теби, тада је без сумње од велике важности да себе материјално збринеш. Можда неки одрасли чланови хришћанске скупштине могу помоћи теби и твојој браћи и сестрама, ако их имаш, да научите да кувате, поспремате и обављате остале кућне послове о којима се сада морате бринути. Шта ћеш радити да би имао новце? Можда су заиста мале шансе да се запослиш.

Мало има послова за младе којима фали образовање, искуство или вештина за неки посао. Зато, ако је икако могуће доврши своје основно образовање — или чак стеци неку додатну обуку за неки посао — неизоставно то уради. Хорацио се присећа: „Моја старија сестра и ја били смо запослени и финансирали школовање за мене и нашу полусестру.“ Ако живиш у земљи у развоју, мораш се послужити довитљивошћу да би пронашао неко запослење. (Види „Стварање послова у земљама у развоју“ у издању Пробудите се! од 8. фебруара 1995.)

У економски развијенијим земљама можда је могуће добити чак и финансијску помоћ од државе. Уобичајене су државне или приватне агенције које пожртвовано помажу деци без родитеља или напуштеној деци. На пример, неке агенције ти могу помоћи да добијеш храну или пронађеш место где би могао живети. Наравно, треба мудро да користиш било какву финансијску помоћ коју примаш. „Новци су заклон“, каже Библија (Проповједник 7:12, ДК). Уколико не трошиш штедљиво, новац може брзо да ’направи себи крила и одлети‘ (Пословице 23:4, 5).

Брига о самом себи у материјалном смислу постаје мањи проблем када се још и нека одрасла особа брине о теби. Међутим, доћи ће време када ћеш у потпуности морати сам о себи да се бринеш. Пошто више немаш родитеље који би те подстицали, требаће ти пуно напора да се усредсредиш на своје учење. Савет хришћанског апостола Павла упућен Тимотеју, савет који говори о духовном напретку, може такође бити примењен и на твоје учење у школи: „Бави се тим стварима, сав се њима посвети, да напредак твој буде свакоме јасан“ (1. Тимотеју 4:15). Ако поступаш тако бићеш добар пример свима око себе а имаћеш и сам користи од тога.

Најважнија ствар од свега јесте потреба да се духовно бринеш за себе. Покушај да успоставиш уравнотежену рутину духовних активности (Филипљанима 3:16). На пример, међу Јеховиним сведоцима уобичајена је ствар да породице свакодневно осматрају један библијски стих. Зашто не учиниш да то буде део твоје свакодневне рутине? Рутина у проучавању Библије и редовном посећивању хришћанских састанака такође ће ти помоћи да останеш духовно јак (Јеврејима 10:24, 25).

Удовољити изазову

Живети без родитеља није лако, али није све ни тако црно. Мајка двадесетогодишње Паоле умрла је када је Паола имала само шест година. Отац јој је умро када је имала десет. Једна љубазна жена је пружила кров над главом за њу и њене четири сестре. Да ли јој је живот био скроз бедан? Не. Паола каже: „Можда ми нисмо баш типична фамилија, али имамо прилично нормалан живот. У ствари, љубав коју имамо међу собом јача је од љубави у већини породица.“

Паолина сестра Ирена додаје: „Чак иако живимо без родитеља, исти смо као и остали млади.“ Какав је њен савет у оваквој ситуацији? „Немој мислити да ниси у предности.“ Хорацио слично каже: „Ова ситуација је учинила да веома брзо сазрим.“

Губитак родитеља један је од најболнијих уопште замисливих догађаја. Буди уверен да уз Јеховину помоћ можеш опстати и примити његов благослов.

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Хришћанске старешине ти могу пружити подршку