Средоземно море— затворено море с отвореним ранама
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ
Преко хиљаду лешева делфина нагомилано на обалама од Грчке до Марока; отровне воде у Егејском мору; милиони тона слузаве пене у Јадранском мору; корњаче и фоке на ивици истребљења; водене површине које су сасвим без живота. Шта се дешава у Средоземном мору? Да ли је оно осуђено на загађење и опустошење?
„НАЈСТАРИЈИ човеку прилагођени пејзаж на свету.“ Тако зоолог Дејвид Атенборо описује Средоземно море и његове обале. Пошто омогућава приступ на три континента, ово море је одиграло кључну улогу у успону и паду Египта, Грчке и Рима. Оно је колевка из које је настао велики део данашње културе и цивилизације. Међутим, недавне деценије великог развоја, нагли пораст туризма, прекомерно ловљење рибе и загађење довели су Средоземно море у кризу. Забринути научници и погођене земље журно раде не би ли изнашли решења, али до сада су само делимично имали успеха.
Средоземно море је највеће континентално море на свету. Његову 46 000 километара дугу обалу, природну границу 20 земаља, насељава више од 160 милиона људи, а предвиђа се да ће се тај број до 2025. године удвостручити. Топлије и сланије од Атлантика, који је главни извор његове воде, Средоземно море је практично без плиме и осеке. Пошто се његове воде обнављају тек на сваких 80 или 90 година, оно је такође осетљиво на загађење. „Шта год да се истовари у Средоземно море, то тамо дуго и остане“, каже National Geographic.
Инвазија туриста
С плажама које се купају у сунцу, дивним пејзажем, традиционалном медитеранском гостољубивошћу и богатом историјом, цела ова област изузетно је популарно место за одмор. Тамо сваке године долази 100 милиона локалних љубитеља плаже и страних туриста, а очекује се да ће се тај број за 25 година утростручити. Да ли је овај талас људи делимично одговоран за уништавање њиховог летњег одредишта? Осмотрите чињенице.
Ове хорде људских уљеза са собом доносе смеће с којим се медитеранске земље не могу изборити. Око 80 посто отпада који они направе — више од 500 милиона тона годишње — заврши у мору потпуно непрерађено! Већина ових туриста дође у сушној сезони, доприносећи контаминацији већ ограничених извора воде у тој области. А опет, заражена вода је опасна по здравље. Ако се особа купа у неким деловима Средоземног мора, она може добити инфекцију уха, грла и носа, а да и не спомињемо болести као што су хепатитис и дизентерија, и повремени случајеви колере.
Међутим, економија многих медитеранских земаља зависи од туризма. Говорећи о таквим земљама, Мишел Батис, бивши помоћник генералног директора Организације Уједињених нација за просвету, науку и културу, каже: „Њихов једини извор је туризам, али он зависи од обале која није упропаштена неконтролисаном градњом коју покреће потрага за брзом зарадом.“
Густ танкерски саобраћај
Средоземно море је главна транспортна рута између Средњег истока и Европе, због чега је ту густ саобраћај танкера с нафтом. Преко 20 посто светске нафте пролази кроз њега. Процењује се да је количина отпадне нафте која се сваке године испусти у Средоземно море 17 пута већа од количине која се 1989. излила на Аљасци с танкера Exxon Valdez. Између 1980. и 1995, дошло је до 14 изливања танкера у Средоземно море, и сваке године, с бродова се избаци и до милион тона сирове нафте, често због тога што луке немају могућности за сакупљање отпадне нафте или за чишћење танкера.
Што је још горе, тамо где Средоземно море отиче у Атлантик кроз Гибралтарски мореуз, вода је дубока. Пошто нафта плута, море губи своју дубљу, чистију воду а тежи да задржи гомилу нафте с површине. „Ланац исхране Средоземног мора сада је карактеристичан по загађењу нафтом“, каже Колет Серуја, некадашњи директор Израелског океанографског института. „То је део ткива наших риба и мекушаца.“ Године 1990, Еколошки програм Уједињених нација (UNEP) известио је да је у 93 посто љускара извађених из Средоземног мора било више фекалних бактерија од максимума који је дозволила Светска здравствена организација.
Ослабљени екосистеми
Осим овог погубног загађења, велика се штета наноси и медитеранској обали, од које је у 15. веку велики део био под густом шумом. Крчење шума, које се спроводило да би се направиле њиве, проширили градови или да би се обезбедио материјал за градњу млетачких галија, оставило је за собом непоправљиву ерозију. Поред тога што киша односи чврсту материју, реке носе у море загађиваче као што су детерџенти, пестициди и тешки метали. Рона у Француској, Нил у Египту, По у Италији, Ебро у Шпанији и друге реке носе све већу количину пољопривредног и индустријског отпада.
Једна директна последица овог загађења јесу загађене воде које погађају различите области Јадранског и Егејског мора, прекривајући плаже лепљивим талогом непријатног мириса. Ову појаву проузрокује еутрофикација, процес који се јавља када отпадна материја која је у распаду извуче отопљени кисеоник из воде, гушећи велики део флоре и фауне на том подручју. Друге области које су угрожене овом појавом укључују Лионски залив (Француска), језеро Тунис (Тунис), Измирски залив (Турска) и Венецијанску лагуну (Италија).
Екосистем приобалног подручја ослабљен је до те мере да врсте које су стране у Средоземном мору могу заменити врсте с тог подручја. Типичан пример тога је алга „убица“, Caulerpa taxifolia, која уништава друге морске врсте. Као врста која се случајно појавила у Монаку, сада је почела да се шири по дну мора. Токсична је, није познато да се неко храни њом и већ се јако раширила. „Може бити да гледамо почетак једне еколошке катастрофе“, каже Александар Менеж, професор хидробиологије на Универзитету у Ници, у Француској.
Има и горих вести. Према хидробиологу Шарл-Франсоу Будурескуу, у Средоземно море је са стране дошло више од 300 морских организама. Већина их је дошла из Црвеног мора кроз Суецки канал. Неки истраживачи верују да се ово биолошко загађење не може променити и да би се могло показати као једно од главних еколошких проблема наредног века.
Смрт у води
Флора у Средоземном мору суочава се с многим опасностима, од којих је једна уништавање пољана зелене траве Posidonia, која служи као плућа, остава и јасле мора и као заклон где се размножава на стотине морских врста. Насипи и марине који залазе у ове пољане могу их уништити, као што је то случај с јахтама, које сидрима чупају биљке.
Исто тако је угрожена и фауна мора. Средоземна медведица, једна од 12 најугроженијих врста на свету, доведена је до истребљења. Године 1980, у Средоземном мору је било скоро 1 000 медведица, али ловци и риболовци су их десетковали, те их је данас преостало свега између 70 и 80. Морске корњаче сада легу своја јаја само на грчким и турским плажама, где их понекад згњече туристи који их нагазе. Корњаче се често упетљају у рибарске мреже и заврше на послужавнику у локалним ресторанима. Списку угрожених врста придодати су рак обични козорепац, шкољка племенита периска и једна врста дагње.
План акције
Да би се решила ова алармантна ситуација, 1975. је био усвојен Медитерански план акције (MAP) под покровитељством UNEP-а. Он тежи да укључи медитеранске земље, као и друге чланице Европске заједнице, не само да би се море заштитило од загађења већ и да би се засигурало да ће развој у приобалном подручју уважавати животну средину. Године 1990, био је покренут Медитерански еколошки програм техничке помоћи (METAP), након којег је 1993. дошао METAP II. Други напори да се направе природни резервати, резервати и морски национални паркови донели су извесне похвалне резултате у заштити делфина, китова, медведица, корњача и других угрожених врста.
Међутим, акције нису баш одржале реч. До почетка 1990-их, MAP је био близу колапса, пошто већина нација донатора није платила своје дугове. Према управи овог плана, не зна се да је иједан од његових циљева испуњен. Извештавајући о жељи медитеранских земаља да предузму мере ка побољшању, Љубомир Јефтић, заменик координатора MAP-а, упозорио је: „Немојте бити превише оптимистични.“ Чак и кад би се земље могле сложити да предузму акцију, биле би потребне деценије да би се поправила штета која је већ причињена. Часопис New Scientist примећује: „MAP тренутно изгледа да је мртав у води, попут већине медитеранских животиња.“
Каква је, онда, будућност Средоземног мора? Хоће ли оно постати мртво море пуно смрдљивих, прљавих алги? Ако његова будућност зависи само од људи, можда. Међутим, Створитељ ове планете, Јехова Бог, заинтересован је за ’море, које је он створио‘ (Псалам 95:5). Он обећава да ће ускоро ’уништити оне који уништавају земљу‘ (Откривење 11:18). Након овог неопходног уклањања неодговорних људи који, између осталог, загађују и мора, Бог ће обновити еколошку равнотежу и одговарајућу разноликост живота на нашој планети. Тада ће ’мора и све што се у њима миче хвалити њега‘ својим првобитним, неукаљаним стањем (Псалам 69:35).
[Мапа/Слике на 15. страни]
(За комплетан текст, види публикацију)
АТЛАНСКИ ОКЕАН
ПОРТУГАЛ
ШПАНИЈА
МАРОКО
ФРАНЦУСКА
МОНАКО
АЛЖИР
ТУНИС
СЛОВЕНИЈА
ИТАЛИЈА
ХРВАТСКА
ЈУГОСЛАВИЈА
АЛБАНИЈА
МАЛТА
ГРЧКА
ТУРСКА
ЛИБИЈА
ЕГИПАТ
КИПАР
СИРИЈА
ЛИБАН
ИЗРАЕЛ
[Слике на 16. страни]
Прекомеран развој довео је до загађења
Лорет де Мар, Коста Брава, у Шпанији
Хотели у Бенидорму, у Шпанији
[Слике на 16. страни]
Загађене шпанске воде и (доле) нафтна мрља у Ђенови, у Италији
[Извор]
V. Sichov/Sipa Press
[Слике на 17. страни]
Морске корњаче су угрожене
Средоземне медведице су на ивици истребљења
[Извори]
Корњача: Tony Arruza/Corbis; Фока: Panos Dendrinos/HSSPMS