Лавови — величанствене гривнате мачке из Африке

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

ЗОРА свиће над афричком равницом Серенгети. На свежем јутарњем ваздуху седимо у нашем ланд роверу и посматрамо чопор лавица с младунцима. Њихово жутосмеђе крзно је глатко и злаћано, и прекрасно се стапа с високом, сувом травом. Млади лавићи су разиграни и пуни енергије. Они скакућу и играју се око крупних тела женки, које као да не маре пуно за њихове кловновске лакрдије.

Изненада се чопор укочи. Све очи се окрећу зурећи у даљину. С нашег издигнутог места посматрања, пратимо линију њихових упртих погледа и откривамо предмет њихове пажње. Светло зоре открива величанствену прилику големог лава мужјака. Погледи нам се сусрећу док нас он нетремице посматра. Подилази нас језа, али не због свежине јутра, већ због тога што схватамо да смо ми предмет његовог претећег погледа. Иако његов изглед улива страх, опет је прелеп. Велика злаћана грива прошарана црним пругама уоквирује његову масивну главу. Његове су велике очи боје ћилибара будне. Међутим, његова породица му привлачи пажњу, и он полако скреће поглед на њих и одлази према њима.

Његов корак је отмен, чак царски. И не погледавши нас по други пут, пролази тачно испред нашег возила и прилази женкама и њиховим младунцима. Сви они устају да га дочекају и, једно по једно, трљају своје образе о његову снажну њушку, што је типично мачји поздрав. Након што оде до средине чопора, мужјак пада на тло као да је исцрпљен од скитње, и изврће се на леђа. Његова поспаност је заразна, и ускоро цели чопор спава лаганим сном на првим зрацима топлог јутарњег сунца. Пред собом видимо слику мира и задовољства уоквирену златном травом отворене равнице, коју повија ветар.

Створење интрига и чари

Вероватно ниједна животиња није толико распиривала човечју машту колико је то чинио лав. Некада давно, афрички уметници су украшавали површине стена правећи слике лавова како лове плен. Древне палате и храмови украшавани су огромним каменим киповима лавова с великом гривом. Данас људи хрле у зоолошке вртове да виде ове очаравајуће мачке. Лавови су били лавичани у књигама и филмовима, као што је Born Free, један истинити извештај о лавићу сирочету, који је подизан у заробљеништву и на крају пуштен у дивљину. А лав је био и озлоглашен у причама — делимично измишљеним, а делимично истинитим — као пакосни људождер. Није никакво чудо што лав остаје створење интрига и чари!

Лавови могу бити изузетно разјарени, а повремено и нежни и разиграни попут мачића. Када су задовољни тихо преду, а могу испустити снажну рику која се чује на осам километара. Повремено се чини да су опуштени и поспани, али могу да се крећу изненађујућом брзином. Човек је овековечио лава због његове храбрости, те се за некога ко је храбар каже да је лављег срца.

Симбаa — друштвена мачка

Лавови спадају међу најдруштвеније од свих мачака. Живе у великим породицама које се зову чопори, и које се могу састојати од само неколико чланова па до преко 30. Чопор се састоји од групе лавица које могу бити у блиском сродству. Оне живе, лове и размножавају се заједно. Ова блиска веза, која може трајати доживотно, сачињава темељ породице код лавова и осигурава њен опстанак.

Сваки чопор има једног потпуно одраслог лава или више њих, који патролирају и обележавају мирисом територију чопора. Од врха својих црних њушки па до краја својих китњастих репова, ове величанствене звери могу бити дугачке преко три метра и тешке више од 225 килограма. Иако мужјаци доминирају чопором, женке су те које предводе. Обично су лавице иницијатори активности, као што су одлазак у хладовину или полазак у лов.

Лавице обично доносе младе на свет сваке две године. Лавићи се рађају потпуно беспомоћни. Подизање младунаца је пројекат заједнице, и све женке ће штитити и дојити младунче из чопора. Малишани брзо расту; с два месеца већ трче и играју се. Падају једни преко других као мачићи, рву се, бацају се на своје другаре и скачу по високој трави. Привлачи их све што се креће, па ће скакати за лептирима, ловити инсекте и рвати се са шибљем и пузавицама. Најтеже им је да одоле кретању мајчиног репа, којим она намерно маше, позивајући их на игру.

Сваки чопор живи на јасно одређеној територији која се може простирати на много хектара. Лавови више воле виша подручја на којима има много воде као и хладовине од јаког подневног сунца. Ту живе међу слоновима, жирафама, биволима и другим животињама из равнице. Лављи живот се састоји од дугих сати спавања и кратких периода лова и парења. У ствари, лавови се могу наћи како одмарају, спавају или седе невероватних 20 сати дневно. Када чврсто заспе, изгледају мирно и питомо. Међутим, не дајте се преварити — лав је једна од најсвирепијих дивљих звери!

Ловац

У касно поподне, сунцем окупани пашњаци почињу да се хладе. Три лавице из чопора којег посматрамо прекидају своју подневну сијесту. Натеране глађу, мачке почињу да ходају уоколо, њушкајући ваздух док прегледају жуте пашњаке. Сеоба белорепих гнуова је у пуном јеку, и десетине хиљада ових неугледних антилопа мирно пасу јужно од нас. Три мачке се сада крећу у том смеру. Распоређујући се у виду лепезе по широком подручју, оне се неопажено шуњају кроз тешко проходан терен. Жутосмеђе мачке су скоро невидљиве у високој трави и могу доћи на 30 метара од крда које ништа и не слути. Тада се мачке одлучују да крену. Оне муњевитом брзином утрчавају у масу изненађених гнуова. Крдо безглаво јури у свим правцима; та створења с дивљим погледом у очима трче како би спасла свој живот. Стотине папака у трку претварају земљу у прах, подижући облак црвене прашине. Док ветар односи прашину, видимо три лавице како стоје саме, тешко дашћући. Плен им је измакао. Можда ће им се следећа прилика за лов указати вечерас, а можда и неће. Иако су окретни и брзи, лавови су успешни у лову само 30 посто. Гладовање је, дакле, једна од највећих претњи с којима се лавови суочавају.

Снага потпуно одраслог лава је изузетна. Познато је да су, ловећи у чопорима, обарали и убијали животиње тешке преко 1 300 килограма. Лавови могу постићи стартну брзину и до 59 километара на сат, али је не могу дуго задржати. Због тога, да би дошли до оброка, они користе технику ’прикради се и нападни‘. Лавице обаве 90 посто лова, али када се започне с јелом, већи мужјаци обично добијају лавовски део. Када влада оскудица плена, лавови су понекад тако гладни да ни властитим младунцима неће дати да једу од улова.

Ловљен

Некада давно, величанствени лав је тумарао целим афричким континентом и неким деловима Азије, Европе, Индије и Палестине. Пошто је ловац, надмеће се с човеком. Због тога што представља претњу за стоку и озлеђује људе, лав је постао створење које треба убити чим се угледа. Експлозија људског становништва увелико је смањила животни простор лавова. Изван Африке, данас има само пар стотина лавова који опстају у дивљини. Сада су лавови безбедни од човека само унутар граница заштићених подручја и резервата.

На срећу, за ову величанствену звер одиграће се неке промене у будућности. Библија описује једно време у будућности када ће лав живети у миру с људима (Исаија 11:6-9). Наш Створитељ пун љубави ускоро ће то и остварити. Тада ће величанствена гривната мачка из Африке живети у хармонији и миру са осталим створењима.

[Фуснота]

[Оквир на 19. страни]

Када лав РИКНЕ

ЛАВОВИ су познати по својој јединственој вокалној способности да тако гласно рикну да се чују на километре. Лавља рика се сматра једним од „најимпресивнијих природних звукова“. Лавови обично ричу за време таме и у зору. Ричу и мужјаци и женке, а понекад ће и цели чопор удружити гласове ричући заједно.

Научници који проучавају лавове претпостављају да они риком постижу више ствари. Лавови мужјаци ће рикати да би огласили границе своје територије и да би, као израз агресије, упозорили друге лавове мужјаке који би могли заћи у њихову територију. Библија се прикладно осврнула на агресивне, поносне, и похлепне асирске и вавилонске владаре као на ’лавиће‘ који ричу, и који су се насилно противили Божјем народу и прождирали га (Исаија 5:29; Јеремија 50:17).

Рика омогућава члановима чопора да лоцирају један другог када их раздваја даљина или мрак. Након што улове плен, овим оглашавањем дају на знање другим члановима чопора где их чека оброк. Осврћући се на ово обележје, Библија запажа: „Зарикне ли лавић из пећине своје ако грабеж своју не ухвати?“ (Амос 3:4).

Изненађујуће је што лавови, када лове дивље животиње, не користе рику као ловачку стратегију да би преплашили свој плен. У својој књизи The Behavior Guide to African Mammals, Ричард Естиз запажа да „ништа не указује на то да лавови намерно ричу како би сатерали свој плен у заседу (из искуства знам да врсте које лавови лове обично игноришу лављу рику)“.

Зашто онда Библија говори о Сотони као о ’ричућем лаву који ходи и тражи кога да прождре‘? (1. Петрова 5:8). Иако изгледа да лавља рика не плаши дивље животиње, то није случај с човеком и домаћим животињама. Ужасавајући звук лавље рике, који одзвања у ноћној тмини, уплашио би свакога и утерао страх у кости свакоме ко није заштићен иза затворених врата. Некада давно, било је записано ово тачно запажање: „Кад лав рикне ко да се не боји?“ (Амос 3:8).

Сотона је вешт у коришћењу страха како би њиме натерао људе да му буду покорни. На срећу, Божји народ има моћног савезника. С чврстом вером у Јеховину подршку, они се могу успешно одупрети том снажном ’ричућем лаву‘. Хришћани су охрабрени да му се ’успротиве, чврсти у вери‘ (1. Петрова 5:9, Ча).