Стил одевања — да ли је стварно важан?
„НЕ ЗНАМ шта да обучем!“ Да ли вам овај позив у помоћ звучи познато? Данашње модне куће су, наравно увек вољне да вам помогну — или да вас још више збуне — својим најновијим понудама.
А да би вам било још теже да се одлучите, данас вас можда охрабрују, не да се дотерујете већ да се немарно облачите. О овом обрнутом тренду ’90-их, један редакцијски чланак о моди каже: „Може изгледати утешно што не само да је у реду изгледати помало исхабано, старо, изношено и уопште узев испрано, већ је то и пожељно.“
Да, задњих година моћне рекламе, ТВ узори, вршњаци, самоузвисивање и жудња за идентитетом направили су права чуда од гардеробе, посебно код младих. Неки од њих чак краду како би били модерно обучени.
Многи популарни модни стилови ’90-их потичу из тако екстремних култура из недавне прошлости као што је покрет хипика у западном друштву ’60-их. Браде, запуштена дуга коса и неуредна одећа објављивали су одбацивање традиционалних вредности. Али одећа побуне је такође подстакла ново прилагођавање, нови притисак вршњака.
Одећа је постала шире и изражајније оруђе исказивања идентитета. Одећа, а посебно мајице кратких рукава, постала је рекламна табла која без речи рекламира популарне спортове и спортске звезде, шале, разочарање, агресивност, моралност — или недостатак ње — и комерцијалне производе. А може вас и шокирати. Узмите за пример један недавни наслов из часописа Newsweek: „Бруталност као порука тинејџерске моде.“ Тај чланак цитира једног 21-годишњака који говори о својој мајици кратких рукава: „Носим је јер она говори људима каквог сам расположења. Не прихватам туђе глупости и не желим да ми досађују.“
Оно с чиме се парадира на грудима и леђима може се разликовати од особе до особе. Ипак, прилагођавање — групном идентитету или преовладавајућем духу побуне, „јаизму“, раскалашености или насиљу — очигледно је. Један креатор прави рупе на одећи помоћу ватреног оружја, по наруџби муштерије. „Они могу изабрати рупе избушене пиштољем, пушком или митраљезом“, каже он. „То је само израз моде.“
Шта мода изражава?
„Уопште гледано, одећа је један начин на који себе поистовећујемо с неком одређеном групом у људском друштву“, каже Џејн де Телига, куратор моде у музеју Пауерхаус, у Сиднеју, у Аустралији. Она додаје: „Ви бирате групу с којом желите да будете поистовећени и у складу с тим се облачите.“ Др Дајана Кени, професор психологије на Сиднејском универзитету, рекла је да је, као средство класификовања људи, облачење важно колико и религија, имовинско стање, запослење, етничка припадност, образовање и кућна адреса. Према часопису Jet, у једној школи у Сједињеним Државама у којој су скоро сви белци, расне напетости су „букнуле због белкиња из школе које су носиле плетенице, широку одећу и осталу ’хип-хоп‘ моду, јер се она повезује с црнцима“.
Снажна оданост групи очигледна је и у неким поткултурама, као што је музичка сцена: „У многим случајевима“, каже часопис Maclean’s, „облачење одговара музичким укусима: љубитељи реге музике носе јарке боје и јамајканске качкете, док они који више воле гранџ рок размећу се скијашким плетеним чарапама и карираним кошуљама.“ Али без обзира на врсту, набачена одећа, необавезно одевање, одевање попут сиромашних бескућника, такозвани гранџ стил одевања, могу коштати позамашну своту новаца.
Шта се дешава с правилима облачења?
„Све је супротно од онога што бисте могли помислити“, каже колумниста Вуди Хоксвендер. „Мушка мода, коју су некада одређивала стриктна правила, све више се отима правилима... Све треба да изгледа као да је набачено вилама.“ Међутим, овај тренд у неким околностима може откривати став ’баш ме брига‘. Или може показивати помањкање самопоштовања или помањкање поштовања према другима.
У једном чланку о томе како ученици виде наставнике, журнал Perceptual and Motor Skills објашњава да „иако се на наставника који носи џинс гледало као на онога који у учионицу уноси забаву, његово мишљење се најмање поштовало и најчешће је он био биран за наставника који изгледа не зна ништа“. Исти журнал коментарише да се „на наставницу која је обучена у џинс гледало као на ону која је забавна, приступачна, не посебно образована, која не заслужује неко посебно поштовање, која не изгледа као наставник и уопште гледано као на пожељну“.
Истовремено, у пословном свету имамо пак други начин изражавања моде: нападно облачење. Задњих година више жена жели да се попне на више лествице успеха у компанији. „Облачим се нападно“, каже Мари, директорка једне издавачке куће. „Желим да будем запажена. Желим да се прикажем као неко ко изгледа фантастично“, додаје она. Мари је искрена када открива да је она сама у центру своје пажње.
Популарни модни стилови неизбежно стижу и у цркве. Неки од оних који прате моду чак користе своје цркве да се покажу у најновијем издању. Па ипак, данас свештенство које је елегантно обучено у широке мантије, обично презриво гледа с проповедаонице на скупштину која је обучена у џинс и патике или у помодну одећу.
Због чега ова опседнутост собом и идентитетом?
Помодна одећа — посебно међу младима — јесте један вид егоцентричности, кажу психолози, јер се њом изражава жеља да се привуче пажња. Описују је као „хроничну тежњу адолесцента да види себе као предмет пажње других“. У ствари, он или она каже: „Мислим да сте и ви опседнути мноме онолико колико сам ја опседнут сам собом“ (American Journal of Orthopsychiatry).
Филозофије које у центар пажње стављају човека, а Бога одбацују као небитног такође су унапредиле мишљење (које трговина често рекламира) да сте ви, као јединка, најважнија особа у свемиру. Невоља је у томе што сада има скоро 6 милијарди тих ’најважнијих‘ особа. Милиони у религијама хришћанског света такође су подлегли овом жестоком нападу материјализма, тежећи да имају „бољи живот, сад ил’ никад“. (Упореди са 2. Тимотеју 3:1-5.) Додајте томе постепено пропадање породице и нестајање искрене љубави, и онда није никакво чудо што многи, а посебно млади, у свему траже осећај идентитета и сигурности.
Међутим, они којима је стало до тога како се облаче и до њиховог положаја пред Богом нормално је да се питају: до које мере треба да се прилагођавам променама мерила облачења? Како да знам да ли је моја одећа прикладна? Да ли она одаје збуњујућу или чак погрешну слику о мени?
Да ли сам прикладно обучен?
Оно што носимо, у основи је ствар личног избора. Разликују нам се укуси, као и наша финансијска средства. И обичаји се разликују од места до места, од земље до земље и од једног климатског подручја до другог. Али у каквој год ситуацији да се налазиш, имај на уму ово начело: „Све своје време има, свака ствар под небом има своје време“ (Проповедник 3:1). Другим речима, облачи се како одговара прилици. И друго: „Да смерно пред Богом својим ходиш“ (Михеј 6:8).
То не значи претерано чедно облачење, већ, уместо тога, облачење које је ’уредно‘ и које одражава ’здраве мисли‘ (1. Тимотеју 2:9, 10, NW). Често то једноставно значи показивање одмерености, особине коју часопис Working Woman повезује с добрим укусом и елеганцијом. Као добро практично правило, никад не дозволи да твоја одећа буде прва ствар коју други запазе када уђеш у просторију, да запањи. Working Woman каже: „Облачите се... тако да људи могу гледати иза ваше одеће и видети ваше врлине као особе.“
Журнал Perceptual and Motor Skills каже: „Гомила литературе која испитује улогу облачења у стварању утиска и невербалне комуникације указује да је облачење важан сигнал у стварању почетног суда о другима.“ О томе једна жена у својим 40-им, која је раније уживала у способности да привлачи својим начином облачења, каже: „Стварало ми је огромне проблеме јер је замаглило границу између посла и мог приватног живота. Увек је било пословних сарадника који су желели да ме изведу на вечеру.“ Једна жена која је рачуновођа, описујући супротан стил, каже: „Посматрала сам како се мушкарци опходе са женама које се необавезно облаче, или се облаче врло мушкобањасто. Сматра се да су то агресивне жене које задају ниске ударце и мушкарци им стварају невоље.“
Једна девојка по имену Џефи схватила је да је одавала збуњујуће сигнале када се ошишала направивши неку помодну фризуру. „Само сам мислила да је изгледала ’другачије‘“, присећа се она. „Али људи су почели да ме питају: ’Јеси ли ти стварно Јеховин сведок?‘ и било ми је неугодно због тога.“ Џефи је морала поставити себи нека озбиљна питања. Заиста, није ли истина да не само наша уста већ и наша одећа и начин на који се дотерујемо говоре о ’ономе што у срцу изобилује‘ (Матеј 12:34). Шта твоја одећа открива — срце које је склоно да скреће пажњу на Створитеља или на тебе?
Одевај се користећи „разборито размишљање“
Узми у обзир и утицај који твоја одећа врши на тебе. Нападно облачење и претерано елегантно облачење може надувати твој его, немарно облачење би могло појачати негативно мишљење које имаш о себи, а мајице кратких рукава које рекламирају твоју омиљени филмску или спортску звезду или неког другог јунака, могу те увући у обожавање јунака — идолопоклонство. Да, твоја одећа говори другима — говори им о теби.
Шта твоја одећа говори ако си гламурозно или заводнички обучен? Да ли појачаваш своје карактерне црте против којих би заправо требало да се бориш како би их надвладао? Уосталом, какве особе покушаваш да привучеш? Савет који је забележен у Римљанима 12:3 (Ча) може нам помоћи да победимо егоцентричност, сујету и негативно размишљање. Ту нам апостол Павле саветује „да не мисли[мо] о себи више но што ваља мислити, него нека [нам] мисли буду усмерене на разборито размишљање“. ’Разборито размишљати‘ значи бити разуман.
То је посебно важно за оне који су на одговорним и поверљивим положајима. Њихов пример снажно утиче на друге. Нормално, они који посежу за предностима службе у хришћанској скупштини и њихове хришћанске супруге, на сличан начин ће својим облачењем и дотеривањем показивати скромност и став пун поштовања. Немојмо никада желети да будемо као човек којег је Исус издвојио у својој илустрацији о свадбеној гозби: „Краљ уђе да види оне који су седели за столом, и угледа онде човека који није имао свадбено одело.“ Кад је сазнао да тај човек није имао никакав оправдан разлог за ношење такве одеће која је показивала непоштовање, „рече краљ слугама: Свежите му руке и ноге, и баците га напоље“ (Матеј 22:11-13).
Дакле, важно је да родитељи речју и личним примером негују код своје деце здраве ставове према одевању, као и добар укус. То може значити да родитељи повремено морају бити одлучни док уверавају свог сина или кћер. Али колико је само охрабрујуће када добијемо неочекивану похвалу за висока мерила у облачењу и понашању наше деце и нас самих!
Да, Јеховине слуге су ослобођене од таштине, скупих модних трендова и опседнутости собом. Њих воде божанска начела, а не дух света (1. Коринћанима 2:12). Ако живите по тим начелима, не би требало да вам буде превише тешко да изаберете одећу за себе. Сем тога, као добро изабран оквир на слици, ваша одећа неће ни засенити вашу личност нити ће је вређати. И што се више трудите да опонашате Бога, то ћете више неговати духовну лепоту која сеже далеко иза ваше одеће.