Поглед у свет

Спасене књиге

На милионе књига страдава од старости, оштећености или загађења. Новине Leipziger Volkszeitung бележе да је само у Немачкој око 60 милиона оштећених томова морало бити повучено из употребе. Ручно рестаурирање је мукотрпно дуготрајан процес. „Док ручно рестаурирате једну књигу, четири или пет других се распадну“, каже др В. Вектер, технички директор Центра за заштиту књига, у Лајпцигу. Тај центар се усредсредио на развијање машина које могу у већој мери заштити књиге. Једна од њих је машина за уклањање киселине, која годишње може обрадити 100 000 књига у операцији која траје само једну радну смену. Такође постоји и једна машина за расецање папира која ојачава сваки лист тако што одвоји предњу страну од задње и између њих уметне врло танак папир велике чврстине. Она може учврстити 2 000 табака дневно, у поређењу са 100 до 200 табака дневно који су ручно урађени — и уз 94-постотну уштеду по листу. Не само библиотеке и архиве већ и појединци доносе своје приватне књиге у тај центар на обраду.

Тунике за ходочаснике

Туристи који посећују католичка света места у Италији обично буду враћени назад због тога што, посебно у врућим летњим месецима, дођу обучени у мајице кратких рукава и шортсеве. Сада на неким местима могу ући уколико носе „ходочасничку тунику“, одећу дугу до колена, беж боје. Та унисекс туника, која се може набавити у само једној величини, већ се продаје у Венецији и Риму. У Риму јој је додат изглед папског капута с хералдичким обележјима и фразом „јубилеј 2000.“ Али могу ли се ове тунике користити у свим католичким црквама? Док су те тунике прихватљиве у венецијанској курији, неким мушкарцима који су као туристи дошли да посете базилику Светог Петра није био дозвољен улазак, иако су купили и носили ту тунику. „Особље Свете столице сматра да је та одора прикладна само за жене“, објашњава италијански лист Corriere della Sera. „Мушкарци су били враћени — сматра се да је ’непристојно‘ да ноге буду голе.“

Односи са усвојеном децом

Родитељи који планирају да усвоје дете понекад идеализују тај однос — мислећи да ће дете увек бити слатко и да ће се потешкоће лако решавати и схватати. Али, како извештава бразилски лист O Estado de S. Paulo, то обично није случај. Психолог Елоиза Мартон каже: „Уопште гледано, родитељи нису спремни да се позабаве конфликтним ситуацијама.“ Изненађење чека и „парове који очекују да ће дете бити довека захвално“, запажа професорка Миријам Дебио Роза, са Универзитета Сао Пауло. Нико није увек срећан, указује она, додајући: „Родитељи обично потешкоће приписују недостатку крвне везе, што није истина.“ У погледу потребе да родитељи покажу усвојеном детету наклоност и љубав, она наводи: „Услужност или професионалан однос нису довољни.“ Потребна је и емоционална веза с дететом.

Лагано скидање руна

Како се руно може добити без стреса и посекотина које су саставни део уобичајеног стрижења оваца? У Аустралији се то ради тако што се овци убризгава инјекција с једним протеином који се иначе и налази у крви тих животиња. Повећани ниво протеина траје 24 сата и ослабљује везу између влакана вуне и коже. Руно затим отпада у једном комаду, и вуна поново почиње да израста. На сваку животињу се стави мрежа у којој се задржава руно које ће отпадати у наредних седам дана. Тај процес побољшава квалитет вуне и друго стрижење чини непотребним. Он такође помаже да се присутност вашки као и запаљење коже сведу на мању меру, без коришћења хемикалија, а и мање је стресан за овцу. Лондонски The Sunday Times извештава да се у Аустралији брзо повећава потражња ове нове методе скидања руна, али и да она може бити мање корисна у земљама као што је Британија, где се мора пазити и на атмосферске прилике када се обавља стрижа. Изненадни пад температуре након протеинске инјекције довешће до тога да, када отпадне руно, имате стадо оваца којима је јако хладно, рекао је један индустријски представник.

Отапање глечера доноси још изненађења

Алпски глечери и даље доносе изненађења док се смањују услед прогресивног повећања температуре. Године 1991, на аустријско-италијанској граници, отапање древног леда открило је мумифициране остатке преисторијског ловца. Током августа 1998, да би уклониле остала открића — лешеве војника и неексплодиране ручне бомбе и топовске гранате — власти у северној Италији су морале одређена планинска подручја прогласити забрањеном зоном. Све то потиче из Првог светског рата, када је то подручје било поприште жестоких борби између италијанских и аустријских трупа. У току операција чишћења, „сви становници, а посебно туристи и шетачи на дуге стазе, упозорени су да буду крајње опрезни“ и да провере руте код власти, рекао је италијански лист Corriere della Sera, јер „увек постоји опасност од експлозија“. Велики део тог материјала врло је опасан и наставља да убија или озбиљно рањава људе који га пронађу.

Набијено земљиште

Квалитет тридесет милиона хектара земљишта у Европи „потпуно је смањен набијањем земљишта“, извештава часопис New Scientist. Истраживање које је спровео Универзитет Кил, из Немачке, открива да, након што су тешки трактори, који по сваком точку остварују силу притиска од пет тона, шест пута прешли преко поља, на дубини од око једног метра било је и до 80 посто мање ситних инсеката и глиста. Ова мала створења помажу да земљиште остане плодно, тако да, када су она уништена, опадају и приноси усева. Корење биљака не може продрети у набијени доњи слој земљишта, и зато биљке страдају по сувом времену. Киша не може продрети у дубину; уместо тога, она отиче преко површине, односећи горњи слој земљишта. Редовним преоравањем се у ствари погоршава проблем, јер се притисак преноси до нижих слојева. Немачки научници тврде да би плићим орањем, уз продирање у површину тла до дубине од само 8 центиметара, штета која се наноси земљишту могла бити смањена за једну трећину.

Претрпаност порукама

„Данашња средства комуникације која омогућава технологија воде ка новој опасности по здравље која долази с радног места: стресу изазваном порукама“, каже Computing Canada, лист посвећен руковању компјутерском технологијом. Једна недавна анкета о комуницирању на радном месту, коју је спровела фирма Pitney Bowes Inc., која се налази у Стамфорду, у Конектикату, у САД, открила је да просечан радник у канцеларији пошаље или прими „процењених 190 порука дневно, користећи различита средства“, као што су звучна пошта, телефон, факс, пејџер, бипер и Е-пошта. „То значи“, каже тај лист, „да је посао сада, до одређене мере, обликован потребом да се одговара на поруке, што води до све јачих осећања стреса и опхрваности.“ Та студија је открила да би већина радника волела да има више контаката уживо, било лицем у лице или преко телефона. Истраживачи препоручују да се „свим запосленима дају упутства о прихватљивој употреби њихових средстава комуникације — и о томе како да их исправно користе“ и тако смање претрпаност порукама.

Још нешто о лудости пушења

Једна студија која је недавно спроведена у Холандији каже да „пушење више него удвостручава опасност од добијања деменције и Алцхајмерове болести“, извештава International Herald Tribune. Испитивање 6 870 особа старијих од 55 година открило је да пушачи имају 2,3 пута већу шансу да ће добити Алцхајмерову болест него доживотни непушачи. Опасност по оне који су престали да пуше била је само мало већа него по оне који никада нису пушили. Алцхајмерова болест, која постепено уништава мождане ћелије, јесте „најчешћи облик деменције“.

Изазов дешифровања

„Особу која дешифрује оно што је писао народ Инда вероватно очекује Нобелова награда“, наводи часопис India Today. „Заједно са етрурским, из Италије, ово је задњи натпис из бронзаног доба који још није дешифрован.“ Један разлог је тај што још није пронађена ниједна рукотворина с текстом на два језика која би могла помоћи да се дешифрује код. Египатско хијероглифско писмо је дешифровано након што су Наполеонови људи пронашли Розетски камен, с текстом који је исписан хијероглифским, демотским египатским и грчким писмом. Сумерско клинасто писмо било је дешифровано када је Хенри Ролинсон открио Бехистунски натпис, који је садржавао кључ који му је био потребан за дешифровање тог писма. До сада је мало тога утврђено о писму народа Инда осим да су писали с десна на лево — што се види по потезима — и да је писмо можда засновано на слоговима. Тај текст, који се углавном састоји од урезаних знакова, има око 419 знакова.