Криза је у целом свету

УЖАСАН масакр деце бескућника у Бразилу само је још један пример тога колико су нежељена деца незаштићена. У извештају из те земље речено је да сваке године буде убијено неколико стотина деце.

Бруталних напада на децу има у Данблану, у Шкотској, у Вулверхемптону, у Енглеској, и на многим другим местима. На пример, замислите патњу 12-годишње Марије, сирочета из Анголе, која је била силована и која је остала трудна. Касније је била натерана да пешачи око 320 километара, након чега је превремено родила бебу која је живела само две недеље. Марија је умрла недељу дана касније, болесна и изгладнела.

Године 1992, извештај Фонда Уједињених нација за децу (УНИЦЕФ-а) рекао је да је „’рат против деце‘ изум 20. века“. Према извештају Уницефа из 1996. неки су гледишта да се ’будуће генерације непријатеља, то јест, деца непријатеља, такође морају елиминисати‘. Један политички коментатор је то овако изразио: „Да би потаманио велике пацове, мораш побити мале.“

У недавном десетогодишњем периоду, насилном смрћу живот је изгубило два милиона деце. Још четири милиона деце остало је сакато, слепо или са оштећењем главе од нагазних мина, и они преживљавају како најбоље могу заједно с многим милионима који су у рату изгубили дом. Није чудо што је један извештај носио наслов: „Кошмарне слике ратне бруталности над децом.“

Те грозоте почињене на деци јесу ударци за човечанство, сигуран доказ да су деца у кризи, и то не само у неколико земаља већ по целом свету. А многа деца која су злостављана уједно су и изневерена.

Изиграни од оних којима су веровали

Када се дететово поверење изигра, то може оставити ужасне ожиљке. То је нарочито случај када је онај који је изиграо дететово поверење родитељ, пријатељ или васпитач. Величина злостављања деце од стране родитеља може се видети по поплави телефонских позива који се примају на SOS-линији након емитовања радио-емисије под називом „Ћутање у страху: откривање и крај злостављања деце“, коју је у Сједињеним Државама водила Опра Винфри. „Најшокантнији позиви били су од мале деце, која су звала у страху, са жељом да побегну од бола физичког или сексуалног злостављања“, приметио је продуцент Арнолд Шапиро, цитиран у листу Children Today.

Ова емисија је пуно учинила у разбијању представе да су злостављачи деце велики страшни странци. Чињеница је да „велику већину злостављања почине родитељи и остали блиски рођаци“, закључује Шапиро. Једно друго истраживање потврђује овај закључак и такође показује да породични пријатељи којима се верује понекад припремају дете и породицу за једно касније, добро испланирано злостављање детета. Инцест је најшокантније проигравање поверења.

Сексуално злостављање од стране педофила јесте још једна претња деци у целом свету. Лист Trends & Issues in Crime and Criminal Justice пружа ову дефиницију: „Педофилија се односи на сексуалну привученост према врло младима... Педофилија константно укључује извршавање злочина као што су сексуално напаствовање, непристојност и преступи у повезаности с дечјом порнографијом.“

Одвратни извештаји о педофилним круговима, који похлепно сексуално искоришћавају децу, масовно пристижу из целог света. (Видите оквир на 7. страни.) Жртве су и дечаци и девојчице. Након што их бескрупулозни људи намаме и сексуално злостављају, они деци припрете или им обилно угађају како би их охрабрили да остану у „клубу“. Често су људи који планирају и почине овакве одвратне ствари истакнуте вође у друштву и они то понекад раде с потпуним знањем и заштитом полиције и правосуђа.

Сексуално злостављање деце од стране свештеника̂ такође наводи на озлојеђеност. Вести из целог света откривају размеру злостављања деце од стране свештеника, понекад чак и у име Бога. На пример, један осуђени англикански свештеник је рекао својој десетогодишњој жртви да „Бог говори преко њега [свештеника], и да шта год да уради или шта год да он [дечак] уради, Бог то воли и стога, то је исправно“.

У једном разматрању књиге The Battle and the Backlash: The Child Sexual Abuse War било је прокоментарисано злостављање деце од стране свештеника и других на поверљивим положајима. У том коментару је било речено како изгледа да су организације које су умешане више заинтересоване да заштите свој углед и себе него да заштите рањиву децу.

Разорни ефекти

Дете обично показује потпуно поверење, без резервисаности. Зато, ако се то поверење изневери, то разорно утиче на млади ум који ништа не сумња. Публикација Child Abuse & Neglect примећује: „Особе и места која су раније значила сигурност или подршку почињу да се повезују с опасношћу и страхом. Свет детета постаје мање предвидив и тежи за контролу.“

Као последица таквих злостављања, од којих велики део траје годинама, код неке деце су настали социјални и психички проблеми у животу, дубоко у одраслом добу. То издавање поверења је толико штетно због тога што се код детета искоришћава то што је оно дете. Међутим, многа деца која су злостављана никада не пријаве ту ствар — што је чињеница на коју се злостављач увелико ослања.

Недавних година је све више доказа о светом раширеном злостављању деце, тако да данас постоји читава планина таквих доказа који се више не могу порицати нити игнорисати. Али већина се слаже да је елиминисање злостављања деце тежак задатак. Стога се постављају следећа питања: да ли постоји ико ко стварно може заштитити нашу децу? како они од нас који су родитељи могу заштитити од Бога нам дато наслеђе и пазити на живот наше нежне дечице? коме се родитељи могу обратити за помоћ?

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Операција Лов због Интернета

Пре неколико месеци, у једној од највећих тајних операција лова која је икада предузета против дечје порнографије на Интернету, полиција из 12 земаља извршила је упад у домове више од 100 осумњичених педофила. Од само једног педофиличног круга с базом у Сједињеним Државама, полиција је запленила преко 100 000 порнографских слика деце.

Британски детектив који је координирао петомесечном истрагом Интернета изјавио је: „Од садржаја би се било којој правичној особи апсолутно преврнуо желудац.“ Деца су била оба пола, од којих су нека узраста од две године. Белгијска полиција је рекла да су слике за Интернет биле „најодвратнији прикази дечје порнографије... То је ишло толико далеко да су људи злостављали сопствену децу како би могли да прикажу најфрапантнији материјал“. Један човек је чувао слике тога како силује своју нећаку и унео их је у компјутер.

Међу осумњичене су спадали наставници, један научник, студент права, студент медицине, вођа извиђача, рачуновођа и један професор са универзитета.

[Слика на 6. страни]

Овом дечаку је једна експлозивна направа однела десну шаку

[Извор]

UN/DPI Photo by Armineh Johannes

[Извор слике на 7. страни]

Photo ILO/J. Maillard