Да ли помирење долази у обзир?

„Лако је импулсивно се упустити у процедуру развођења, међутим, сигурно има много бракова који још вреде и могли би да буду успешни уколико се изгладе проблеми“, запажа књига Couples in Crisis.

ОВА запажања су у складу с древним учењима Исуса Христа о разводу. Иако је говорио да је недужном брачном другу дозвољено да се разведе ако је у питању брачно неверство, он није рекао да је особа приморана да се разведе (Матеј 19:3-9). Верни брачни друг можда има добре разлоге да покуша да сачува брак. И прељубник можда још увек воли своју супругу.a Можда је он брижан супруг и предан отац који се савесно брине за потребе своје породице. Узимајући у обзир сопствене потребе и потребе своје деце, верни супружник можда одлучи да се помири а не да се разведе. Ако тако одлучи, које чиниоце треба узети у обзир и како успешно удовољити изазовима поновне изградње брака?

На почетку одмах треба рећи да није лако ни развести се, ни помирити се. Надаље, са̂мо опраштање прељубничком супружнику неће решити основне проблеме у браку. Обично је потребно много болног самоиспитивања, искрене комуникације и напорног рада да се спаси брак. Брачни парови обично потцењују време и напор који су потребни да би се оштећени брак поправио. Ипак, многи су устрајали и као резултат тога сада имају стабилан брак.

Одговор на питања

Да би донела мудру одлуку, верна супруга треба да разабере своја осећања и изборе који се налазе пред њом. Може осмотрити следеће: „Да ли он уопште жели да се врати? Да ли је сасвим прекинуо ту прељубничку везу или се нећка да то сместа учини? Да ли је рекао да му је жао? Ако јесте, да ли се заиста каје, да ли је искрено жалостан због онога што је учинио? Или је склон томе да мене окривљује због својих лоших поступака? Да ли му је заиста жао због бола који је нанео? Или, уместо тога, да ли је само узнемирен због тога што је његова незаконита веза раскринкана и прекинута?

„Шта је с будућношћу? Да ли је почео да исправља ставове и поступке који су довели до прељубе? Да ли је чврсто одлучио да то поново не учини? Или је још увек склон да флертује и ствара неприкладне емоционалне везе с припадницама супротног пола? (Матеј 5:27, 28). Да ли је у потпуности предан поновној изградњи брака? Ако јесте, шта чини у том погледу?“ Позитивни одговори на ова питања могу бити темељ за веровање да је поновна изградња брака могућа.

Битна је комуникација

„Намјере се расипају кад нема савјета“, каже један библијски писац (Приче Соломунове 15:22, ДК). Сигурно је то случај када недужни брачни друг осећа потребу да разговара о неверству са својим супружником. Без неопходног залажења у интимне детаље, они могу часно и свесрдно разговарати да би разоткрили истину о ономе што се догодило и разјаснили заблуде. За узврат, то брачном пару може помоћи да спречи даљње разилажење које настаје услед неспоразума и дуготрајне озлојеђености. Истина, вероватно ће и за мужа и за жену такви разговори бити болни. Међутим, многи су открили да такви разговори имају битну улогу у процесу поновног успостављања поверења.

Још један други суштински корак за делотворно помирење јесте покушај да се идентификују проблематична подручја у браку — ствари на којима оба брачна друга треба да раде. Зелда Вест-Мидс каже: „Када сте већ довољно разговарали о тој болној ситуацији, и када сте дошли до закључка да је ствар коначно завршена и да вам је још увек стало до вашег брака, исправите оно што је пошло наопако и обновите [свој] брак.“

Можда сте једно друго узимали здраво за готово. Можда су духовне активности биле занемарене. Можда нисте проводили довољно времена заједно. Можда нисте пружали љубав у довољној мери, показивали нежну наклоност, похвалу и част у оној мери у којој је то било потребно вашем супружнику. Заједничко преиспитивање личних циљева и вредности много ће вам помоћи да се зближите и да се у будућности спречи неверство.

Радити на опраштању

Упркос искреним напорима, повређеној супрузи можда није лако да опрости своме мужу, а камоли оној другој жени (Ефесцима 4:32). Међутим, могуће је прогресивно радити на томе да озлојеђености и љутње нестане. „Верни брачни друг треба да схвати да се мора прећи преко тих ствари“, саветује једно реферално дело. „Важно је да приликом сваке расправе не спомињете старе грехе вашег партнера како бисте [га] казнили.“

Многи супружници су установили да тиме што се труде да ублаже и отклоне осећање снажне озлојеђености, на крају престају да осећају одбојност према кривцу. Такво поступање представља битан корак у поновној изградњи брака.

Поново се научити поверењу

„Хоћемо ли поново стећи некадашње поверење?“ питала се са зебњом једна забринута супруга. Њена забринутост је оправдана пошто је превара прељубника уништила — или у најмању руку озбиљно нарушила — поверење. Попут неке драгоцене вазе, поверење је лако сломити али је тешко поправити. Чињеница је да мора постојати обострано поверење и поштовање, не само зато да би брачна веза опстала већ и да би напредовала.

Обично ће то захтевати да се изнова учи поверењу. Уместо да безосећајно захтева да му се верује, криви супружник може помоћи у изградњи поверења тако што је у потпуности отворен и искрен када је реч о његовим активностима. Хришћани су охрабрени да ’одбаце лаж и говоре истину‘ један другоме (Ефесцима 4:25). Да бисте поново задобили поверење, можете у почетку „пружити вашем [супружнику] тачан распоред ваших активности“, каже Зелда Вест-Мидс. „Реците вашем [супружнику] куда идете, када ћете се вратити и трудите се да будете тамо где сте рекли да ћете бити.“ Ако се планови измене, обавестите о томе своју супругу.

Да би се осећање самопоштовања поново изградило потребно је време и труд. Супружник који је крив може помоћи тако што великодушно показује нежност и упућује похвале — односно, често говори својој жени да је цени и воли. Један уважени брачни саветник каже: „Дајте јој награду за плод руку њених“ (Пословице 31:31). Осим тога, и супруга треба да ради на изградњи самопоштовања тако што се у свом животу усредсређује на ствари које добро ради.

Потребно је време

С обзиром на јачину бола коју је нанело неверство, не изненађује што и након много година могу постојати живе и болне успомене. Међутим, док та болна рана постепено зараста, понизност, стрпљење и истрајност оба партнера помоћи ће да се поново изгради поверење и поштовање (Римљанима 5:3, 4; 1. Петрова 3:8, 9).

„Ужасна бол из периода оних првих неколико месеци не траје дуго“, утешно изјављује књига To Love, Honour and Betray. „[Она] коначно ишчезава... На крају примећујете да данима, месецима па чак и годинама и не помишљате на то.“ Док и даље примењујете библијска начела у браку и тражите Божји благослов и вођство, без сумње ћете приметити умирујуће деловање ’мира Божјег, који превазилази сваки разум‘ (Филипљанима 4:4-7, 9).

„Када се осврнемо, то искуство нам је променило ток живота“, каже Педро. „Још увек је с времена на време неопходно да дотерујемо наш брак. Али, оно најгоре смо преживели. Још увек смо у браку. И срећни смо.“

Али шта ако недужни брачни друг нема основа да опрости невернику? Или шта ако супруга опрости свом супругу (до те мере да више није озлојеђена), па ипак из добрих разлога бира да искористи библијску припрему за развод?b Какве захтеве може некоме развод наметнути? Позивамо вас да осмотрите чиниоце који су укључени у развод, као и искуства неких.

[Фусноте]

[Оквир на 6. страни]

ЗНАЧАЈНА ПОДРШКА

С обзиром на многе чиниоце који се узимају у обзир, може бити корисно затражити помоћ искусног и уравнотеженог саветника. На пример, Јеховини сведоци могу слободно приступити љубазним и саосећајним скупштинским старешинама (Јаков 5:13-15).

Саветници, пријатељи и рођаци, охрабрени су да не унапређују лична гледишта, нити да заступају или осуђују било развод на темељу Писма било помирење. Једна хришћанка која се развела каже: „Пружите само пуно подршке и дозволите нам да сами одлучимо шта да урадимо.“

Савет мора да се темељи на Библији. „Немојте им говорити како треба да се осећају или како не треба да се осећају“, каже једна разведена особа. „Уместо тога, нека они сами излију своје срце.“ Показивање пријатељског осећања, братске наклоности и нежне самилости, помоћи ће да се зацеле дубоке ране које је створила брачна неверност (1. Петрова 3:8). Један искусни саветник је запазио: „Неко који лакомислено говори као мач пробада, ал’ лек даје језик мудрих људи“ (Пословице 12:18).

„Било ми је потребно разумевање, реч утехе и охрабрења“, присећа се један верни супруг. „И моја жена је желела неке специфичне смернице и похвалу за свој труд — неку опипљиву подршку која би јој могла користити да иде даље.“

Ако након пажљивог разматрања уз молитву особа одлучи било да се разведе било да се раздвоји на основу библијских разлога, не треба давати савете који би довели до тога да се особа осећа кривом. Уместо тога, тој особи треба помоћи да савлада неоправдана осећања кривице.

„Ако желите да постанете користан извор утехе, никада не заборављајте дубока људска осећања која су у то укључена“, рекла је једна жртва брачног неверства.

[Оквир на 7. страни]

ЗАШТО НЕКИ И ДАЉЕ ОСТАЈУ ЗАЈЕДНО

У многим друштвима, има жена које немају други избор већ да и даље остану с непокајничким мужем прељубником. На пример, неке хришћанске супруге које живе у ратом разореним подручјима или у подручјима где су ниски приходи, и даље живе са својим мужевима који се иначе у осталим стварима брину за своју породицу, иако су неверници. Као резултат, оне имају дом, неопходну заштиту, сталне приходе и релативну стабилност јер имају оца у кући — иако је прељубник. Оне су закључиле да ће им остајање са својим мужевима, иако им то не пада лако, пружити — у тој њиховој посебној ситуацији — већу контролу над животом него када би саме морале да воде битку.

Након што су трпеле такву ситуацију — понекад чак много година — неке од тих жена имале су тај радостан благослов да на крају виде своје мужеве како мењају свој живот и постају верни хришћански мужеви пуни љубави. (Упоредите с 1. Коринћанима 7:12-16.)

Дакле, особе које одлуче да и даље остану заједно са својим брачним другом — чак и ако је он непокајник — не треба критиковати. Оне су морале да донесу незавидну одлуку и треба им пружити сву потребну помоћ и подршку.

[Оквир на 8. страни]

КО ЈЕ ОДГОВОРАН?

Истина, у многим случајевима несавршености недужног брачног друга могу допринети затегнутом односу, међутим Библија каже: „Него свако подлеже искушењу на тај начин што га његова сопствена пожуда вуче и мами; тада пожуда зачне и рађа грех“ (Јаков 1:14, 15, Ча, курзив наш). Иако могу постојати разни чиниоци који доприносе прељуби, „сопствена пожуда“ је главни кривац. Ако недостаци супружника стварају брачне проблеме, прељуба сасвим сигурно није начин којим се они решавају (Јеврејима 13:4).

Уместо тога, брачни проблеми се могу решити када и муж и жена истрају у примени библијских начела. То укључује да ’сносе један другога и опраштају један другоме‘. Они такође треба да истрају и у показивању особина попут ’срдачне милости, доброте, понизности, благости и стрпљивости‘. Што је најважније, они треба да се ’обуку у љубав, која је свеза савршенства‘ (Колошанима 3:12-15).

[Слика на 7. страни]

Пажљиво слушање један другога може помоћи да се брак поново изгради