Ваш мозак — чудо сложености

„Људски мозак представља највећу загонетку: како може гомила ткива, чија је густина попут сировог јајета, да буде одговорна за ваш ’ум‘, ваше мисли, личност, памћење и осећања, па чак и свест?“ (професорка Сузан Гринфилд, The Human Mind Explained).

ВАШ мозак одређује како ће функционисати ваше тело. Он вам омогућује да научите нове појмове, па чак и нове језике, а осим тога, складишти и поново призива у сећање успомене из вашег живота. Међутим, неуробиолог Џејмс Бауер признаје: „Ми у ствари не знамо какав је механизам мозак.“ Један истраживач на подручју нервног система, Ричард Ф. Томпсон, признаје: „У односу на оно што сада познајемо, има још јако пуно тога да се открије.“ Постоји толико велико интересовање за решавањем мистерија повезаних с мозгом, да је Конгрес САД објавио да ће ’90. године бити деценија посвећена мозгу.

Поглед у унутрашњост ваше главе

Чворнати предео мождане коре, то јест спољни слој мозга, представља најинтересантнији део мозга. (Видите дијаграм на 4. страни и оквир на 8. страни.) Овај вијугави, неколико милиметара дебели слој ружичастосиве материје, садржи у себи отприлике 75 посто од укупно 10 до 100 милијарди можданих неурона (нервних ћелија). Међутим, неки научници кажу да чак ни овај огроман број неурона није главна ствар која указује на сложеност мозга.

Многи неурони имају дугуљасту структуру, налик репу, која се зове аксон. Остала влакна која се пружају из неурона, јесу малени дендрити, који изгледају попут грана и гранчица на дрвету које пупи. Они неурону омогућују везу с хиљадама других неурона. Неурони никада физички не додирују једни друге. Путем међупросторног јаза који се зове синапса, протиче мала количина хемијских супстанци, дајући тиме читавој структури једну нову димензију сложености.

„Број различитих могућих комбинација у повезивању синапси“ у вашем мозгу, „већи је од укупног броја атомских честица које сачињавају целокупни данас познати свемир“, процењује један стручњак.

Иако је та неуронима испуњена мождана кора можда један од најпознатијих делова мозга, шта је с подручјима која се простиру испод те коре? На пример, ваш корпус калозум обезбеђује главну везу између леве и десне мождане хемисфере. У близини се налази и ваш таламус (на грчком, унутрашња одаја), кроз који пролази већина информација које ваш мозак прима; њему придружени хипоталамус (на грчком, испод унутрашње одаје), помаже у регулисању вашег крвног притиска и телесне температуре; а осим тога ту је и још један мали продужетак који се зове хипофиза. Ова главна жлезда контролише ваш ендокрини систем тако што лучи хемијске супстанце, хормоне, који утичу на рад свих осталих жлезда у телу. Затим, имате и мождани мост, који обрађује податке о покретима које чините, а осим тога имате и мождину, која контролише ваше дисање, крвоток, куцање срца и варење. Све то они обављају, а да ви нисте ни свесни њиховог постојања!

Како мозак функционише, са свим тим разноликим деловима? Како можете најбоље користити свој мозак? Наредна два чланка дају неке од могућих одговора.

[Оквир на 4. страни]

Зашто нам није потребна већа глава

„Да је мождана кора људског мозга глатка, а не наборана, мозак би морао да буде отприлике величине кошаркашке лопте. Овако, он је величине двеју састављених песница“ (професорка Сузан А. Гринфилд).

[Дијаграм на странама 4, 5]

(За комплетан текст, види публикацију)

НЕКИ ДЕЛОВИ МОЗГА

Илустровано у природној величини

Церебрални кортекс

прилично танак спољни слој који се налази на обема церебралним хемисферама

Церебрум

велики заобљени део мозга. Он заузима највећи део унутрашњости лобање

Визуелни кортекс

Церебелум

дословно „мали мозак“. Део који се налази у основи задњег дела целог мозга

Мождани мост

Мождина

УНУТРАШЊИ ДЕО КОРЕ

Корпус калозум

представља сноп нервних влакана која повезују церебралне хемисфере

Таламус

Хипоталамус

контролише извесне спонтане телесне функције

Хипофиза

[Извор]

На темељу књиге професорке Сузан А. Гринфилд, The Human Mind Explained, из 1996.