Коменски — зачетник савременог образовања

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ

КАО учитељ, Јан Коменски је добро знао мане школског система 17. века, у коме је радио. Истина, ниједан образовни систем никада није био савршен, али европски школски систем 17. века једноставно је био ужасан.

Уместо да седи скрштених руку и да се само жали или износи оптужбе, Коменски је одлучио да нешто предузме. Шта је урадио и зашто је то урадио? Сем тога, шта ми можемо научити од човека који се назива зачетником савременог образовања?

Васпитање и образовање

Јан Амос Коменски рођен је 28. марта 1592. у Моравској, у области која је данас позната као Чешка Република. Био је најмлађи од петоро деце, и једино мушко дете прилично имућног брачног пара из сељачког сталежа.

Његови родитељи су били чланови Братске заједнице (касније познате као Бохемијска браћа, то јест Моравска црква), једне религиозне групе која је настала средином 15-ог века под утицајем Валденза и других реформиста као што је Петар Келчицки. После завршетка школовања у Немачкој, Коменски се вратио у домовину. Касније, када је имао 24 године, био је заређен као свештеник Братске заједнице.

Зашто је отишао у изгнанство

Године 1618, Коменски је преузео једну малу парохију у Фулнеку који се налази око 240 километара источно од Прага. У то време у Европи је напредовала католичка контрареформација против протестантизма. Напетост између католика и протестаната и даље је расла док на крају није избио Тридесетогодишњи рат (1618-48).

После деценије борбе, римокатоличка религија је проглашена једином законски признатом религијом у Моравској. Коменском и члановима виших сталежа пружен је избор — или да прихвате католицизам или да напусте земљу. Пошто Коменски није хтео да се преобрати, преселио се са својом породицом у градић Лешно, истакнути центар активности Братске заједнице у Пољској. То је био почетак изгнанства које ће трајати 42 године. Никада се више неће настанити у својој домовини.

„Кланице умова“

Коменски је нашао посао као наставник латинског у гимназији у Лешну — припремној школи за будуће студенте. Међутим, за кратко време је постао незадовољан неподесним методама поучавања — и то с добрим разлогом.

Школски систем из времена Коменског био је у јадном стању. На пример, сматрало се да су само мушкарци вредни образовања. Они који су били рођени као сиромашни, иако су били мушкарци, били су изузети. Разредна настава углавном се састојала од пуњења ученичких глава латинским речима, реченицама и синтаксама. Зашто? Зато што је већину средњовековних школа надзирала католичка црква, која је своју литургију одржавала на латинском. Дакле, учење латинског било је неопходно да би се обезбедила стална залиха новог свештеничког кадра.

Сем тога, није се размишљало о постављању специфичних циљева у учењу, нити је настава била тако осмишљена да ученике постепено води од једноставних идеја ка компликованим. Дисциплина је била строга, понекад и брутална, а морална клима ужасна.

Онда није чудо што је шкотски педагог Симон Лори једном описао школе из 17. века као „безнадежне случајеве“ и „незанимљиве“. Коменски је био још заједљивији. Школе је назвао ’кланицама умова‘.

Појављују се нове методе поучавања

Коменски није био први који је без устезања говорио о потреби за образовном реформом. У Енглеској је Франсис Бекон оцрнио наглашавање латинског и предлагао повратак проучавању природе. Волфганг Ратке и Јохан Валентин Андреа у Немачкој, као и други, такође су покушавали да побољшају ствари. Међутим, нико од њих није успео да добије званичну подршку за своје идеје.

Коменски је предлагао један систем који је учење чинио забавним, а не несносним. Свој образовни план назвао је пампедија, што значи „свеобухватно образовање“. Његов циљ је био да успостави један прогресиван систем поучавања у коме ће свако уживати. Он је рекао да децу треба поучавати постепеним корацима, од основних појмова који природно воде до сложенијих. Коменски се такође залагао за то да се током првих неколико година школовања користи матерњи језик, а не латински.

Међутим, образовање не би требало да се ограничи на тинејџерско доба, већ треба да обухвата читав животни пут једне особе. Коменски је писао да школовање треба да буде „сасвим практично, сасвим пријатно и такво да школу учини правом игром, то јест, пријатним уводом у читав наш живот“. Такође је сматрао да школа не треба да се усредсреди само на образовање ума већ и целе особе — да треба да обухвата и моралну и духовну поуку.

Дела Јана Коменског

Прво дело Коменског на пољу поучавања била је књига Школа детињства, објављена 1630.a Била је обликована као помоћ мајкама и дадиљама у поучавању деце код куће. После ње је 1631. године уследила књига Отворена врата језицима, која је практично из корена променила учење латинског. Била је припремљена тако да има паралелне колоне с текстом, једну на чешком а другу на латинском. Тако су два језика могла лако да се упореде, и самим тим је учење било много лакше. Ревидирано издање овог наставног средства било је толико добро примљено да је на крају преведено на 16 језика.

Најчувеније и можда најједноставније дело Коменског била је књига Свет у сликама, један илустровани водич за децу. То је такође била прекретница у историји образовања. Елвуд Куберли, један професор у 20. веку, каже да је она „сто педесет година била без премца у Европи; и користила се као уводни уџбеник скоро две стотине година“. У ствари многи данашњи илустровани уџбеници још увек следе општи облик његове књиге, користећи илустрације као помоћ у учењу.

Коменски је убрзо био поздрављен као геније. Широм Европе, просветни радници су га сматрали вођом и тражили су његов савет. Према књизи Magnalia Christi Americana, његова слава је расла до те мере да је 1654. био позван да буде председник Харвардског универзитета у Кембриџу, у Масачусетсу. Међутим, Коменски је то одбио јер није тражио славу, част нити висок положај.

Шта га је мотивисало?

После разматрања животног пута Коменског, човек не може а да се не упита шта га је то мотивисало. Коменски је сматрао да је образовање уједињујућа сила за човечанство. Тврдио је да свеобухватно образовање може помоћи да се сачува светски мир.

Коменски је спознање повезивао и с побожношћу. Сматрао је да ће стицањем спознања човечанство на крају бити управљено ка Богу. И то је можда био његов основни мотив.

Начин на који је Коменски схватао образовање прихватљив је и дан-данас. Његове систематске методе поучавања, укључујући и коришћење визуелних средстава, користе се широм света — на пример, у литератури коју објављује Watch Tower Bible and Tract Society. И ми лично можемо извући корист уколико примењујемо његове методе када сами проучавамо Библију или када водимо породични библијски студиј. Како?

„Ученици не треба да буду преоптерећени градивом које није примерено њиховим годинама, схватању и тренутним приликама“, написао је Коменски. Зато када поучавате своју децу о Библији или о било којој другој теми, покушајте да лекције прилагодите њима. Уместо да користите класичан метод питања и одговора, зашто им не бисте причали приче о библијским ликовима? Укључите их можда тиме што им дајете да цртају призоре из библијских догађаја или тиме што их подстичете да одглуме библијске драме. Употребите машту! Резултати ће бити вредни труда (Пословице 22:6).

Потпуно искористите и илустровану литературу која је посебно намењена прогресивном поучавању деце, као што је Моја књига библијских прича и Млади питају — практични одговори на њихова питања.b И када поучавате студенте Библије било ког узраста, преузмите иницијативу да то буде ’сасвим практично, сасвим пријатно‘.

Трајна заоставштина

Када је 1656. пожар потпуно збрисао Лешно, Коменски је изгубио скоро све што је имао. Сва срећа, он је иза себе оставио блага друге врсте. Књига A Brief History of Education каже: „Коменски... је цео нагласак у поучавању пребацио с речи на дела, и стицање научног спознања и корисних информација о свету учинио основном цртом свог рада.“

Заиста, Коменском се може приписати заслуга да је поучавање претворио у више од науке. Његове методе поучавања практично су из корена промениле учионицу. Амерички педагог Николас Батлер је рекао: „Место које Коменском припада у историји образовања јесте једно од најистакнутијих. Он уводи читав савремени покрет на пољу основног и додатног образовања и доминира њиме.“ Јеховини сведоци, марљиви истраживачи Библије, такође имају разлога да захвале оснивачу савременог образовања.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слике на 23. страни]

НЕКА НАЧЕЛА ПОУЧАВАЊА ПО ЈАНУ КОМЕНСКОМ

О количини наставног материјала: „Учитељ не треба да поучава онолико колико он може да поучи него колико ученик може да схвати.“

О наставним методама: „Добро поучавати значи омогућити некоме да учи брзо, пријатно и темељно.“

„Способан учитељ [је] онај ко зна како да стрпљиво изађе на крај с незнањем свог ученика и како да ефикасно одагна то незнање.“

„Поучавање ретко када значи нешто више од показивања како се једна ствар разликује од друге у њеној различитој сврси, облику и пореклу... Дакле, онај ко добро разликује добро и поучава.“

О логичкој вези: „Оно што нема смисла не може се ни разумети ни проценити и зато се не може ни запамтити.“

„Кад недостају појединости, скоро је немогуће разумети или проценити неку ствар и исто тако је немогуће запамтити је.“

О схватању: „Нешто разумети у великој мери је ствар схватања зашто и како је та ствар у било ком свом делу повезана с нечим другим, и како и у којој мери се разликује од других ствари које су јој сличне.“

„С правом се може рећи да нешто треба да прочитамо први пут да бисмо сазнали о чему се ради; други пут да бисмо то разумели: трећи пут да бисмо то утиснули у памћење; четврти пут треба да то поновимо у себи да бисмо проверили да ли смо добро овладали тиме.“

[Слика]

Страница из књиге „Свет у сликама“, издање из 1883.

[Слика на 24. страни]

Немачки буквар из 1775. који садржи начела учења по Коменском