Млади питају . . .

Зашто је мама тако болесна?

Алов отац је умро од рака.a Поучен библијском обећању о ускрсењу, Ал је некако успео да се избори с тим губитком. Али када је установљено да и његова мајка има рак, поново је почела ноћна мора. Ужасавала га је помисао о губитку и другог родитеља. ’Зашто моја мајка мора да буде болесна?‘, с горчином се питао.

ПРЕМА др Леонарду Фелдеру, „у Америци има преко шест милиона људи који се... суочавају с болешћу или инвалидношћу неког свог вољеног“. Фелдер додаје: „Скоро сваки четврти радник у Америци свакодневно има додатни посао око бриге за потребе једног болесног родитеља“ или неког другог вољеног. Ако си и ти у таквој ситуацији, ниси сам. Али, без обзира, гледати да је неко кога волиш болестан, застрашујуће је и болно. Како се можеш борити с тим?

Зашто је мој родитељ болестан?

Пословице 15:13 кажу: „Дух клоне када у срцу је жалост.“ Сасвим је нормално да те преплаве емоције кад ти је родитељ болестан. Примера ради, можда осећаш кривицу због незгодног стања твог родитеља. Можда сте имали неке проблеме у слагању. Можда сте имали једну или две жестоке свађе. Сад кад ти је родитељ болестан можда осећаш да си ти на неки начин крив. Иако породичне препирке могу бити стресне, ретко кад су узрок озбиљне болести. Напетости и мање несугласице могу да се појаве чак и у хришћанским домаћинствима. Зато не мораш да носиш терет кривице као да си ти онај кога треба кривити за здравствене проблеме твог родитеља.

На крају крајева, твоја мама или тата су болесни због греха наших прародитеља Адама и Еве (Римљанима 5:12). Због тог првобитног греха, „сва створења у мукама рађања уздишу за тим даном“ (Римљанима 8:22).

Болна осећања

Чак и поред тога могао би бити забринут и узнемирен. Теријина мајка болује од лупуса, болести с разорним последицама. Тери признаје: „Кад год сам ван куће бринем и питам се да ли је мама добро. Тешко ми је да се концентришем. Међутим, пошто не желим да се она брине, своја осећања држим у себи.“

Пословице 12:25 кажу: „Брига у срцу обара човека.“ Депресија је прилично уобичајена за младе који су у оваквој ситуацији. Тери каже да јој се срце цепало када је гледала како мајка не може да уради неке једноставне послове. Оно што појачава стрес је чињеница да су млади — нарочито девојчице — често принуђени да преузму додатне одговорности. Према професору Брусу Компасу, „девојчице су оптерећене породичним одговорностима, као што је одржавање куће и брига око млађих чланова породице, што је изнад њихове способности да то носе и што ремети њихов нормалан друштвени развој“. Неки тинејџери се повлаче у свој свет тако што слушају суморну и депресивну музику (Пословице 18:1, NW).

Такође је уобичајен страх да би родитељ могао да умре. Тери је јединица, а њена мајка је самохрани родитељ. Сваки пут када јој је мајка отишла у болницу, она је плакала, страхујући да се више неће вратити. Тери каже: „Биле смо само нас две. Нисам желела да изгубим своју најбољу пријатељицу.“ Тинејџерка по имену Марта признала је слично: „Имам осамнаест година и још увек се плашим да ћу изгубити родитеље. То би био тако разоран осећај усамљености.“ Друге уобичајене реакције на болест родитеља су несанице, ноћне море и поремећаји у исхрани.

Шта можеш да урадиш

Колико год ти ствари могу изгледати тешко у овом тренутку, ти се можеш изборити! Започни тако што ћеш с родитељима поделити своје страхове и немире. Колико је озбиљно стање твојих родитеља? Колика је вероватноћа да ће се она, односно он, опоравити? Како ћеш ти бити збринут ако се родитељ не би опоравио? Постоји ли икаква могућност да се касније у животу и код тебе развије слично стање? Иако је твојим родитељима тешко да причају о таквим стварима, уколико их смирено и с поштовањем замолиш за помоћ, вероватно ће учинити све што могу како би ти помогли и подржали те.

Такође подели с њима и своја позитивна осећања. Ал се присећа како је пропустио да то уради када је сазнао да му мајка умире од рака. Он каже: „Нисам јој рекао колико је волим. Знао сам да жели то да чује, али било ми је незгодно да као тинејџер показујем таква осећања према њој. Убрзо после тога је умрла и тада сам се осећао кривим, јер кад сам имао прилику за то, ја је нисам искористио. Жао ми је због тога, јер је она била најважнија особа у мом животу.“ Немој да се устежеш да својим родитељима покажеш колико их волиш.

Ако је могуће информиши се о болести родитеља (Пословице 18:15). У томе ти можда може помоћи његов лекар. То што си добро информисан помоћи ће ти да се више уживљаваш, да будеш стрпљивији и пун разумевања. И може да те припреми на неке физичке промене које ће твој родитељ можда доживети, као што су ожиљци, губитак косе или замор.

Да ли ти је родитељ у болници? Онда нека твоје посете буду ведре и изграђујуће. Колико год је то могуће одржавај оптимистичан разговор. Испричај им новости у школи и у хришћанским активностима. (Упореди с Пословицама 25:25.) Ако живиш у земљи где се очекује да се рођаци побрину за храну и друге услуге за пацијента, без притужби уради свој део посла. То што уредно изгледаш и што си дотеран неће само орасположити твог родитеља, већ ће и оставити добар утисак на болничаре и докторе. То би могло побољшати квалитет неге коју твој родитељ прима.b

Да ли ти је родитељ на кућној нези? Онда уради оно што можеш како би му помогао. Добровољно се понуди да преузмеш разумну меру кућних послова. Настој да опонашаш Јехову тиме што себе дајеш „великодушно и без прекоравања“ (Јаков 1:5, NW). Дај све од себе како би показивао неприговарачки, оптимистичан и позитиван дух.

Наравно и даље имаш школске обавезе. Труди се да издвајаш време за њих јер је твоје школовање и даље важно. Ако је могуће остави нешто времена за одмор и рекреацију (Проповедник 4:6). То ће те освежити и помоћи ће ти да боље подржиш свог родитеља. На крају, избегавај да се изолујеш. Искористи подршку сухришћана (Галатима 6:2). Тери каже: „Скупштина је постала моја породица. Старешине су увек биле спремне да поразговарају са мном и да ме охрабре. Никада то нећу заборавити.“

Одржавај своју духовну равнотежу

Најважније од свега је да задржиш своју духовну равнотежу. Буди запослен духовним активностима, као што је проучавање Библије, посећивање састанака и проповедање другима (1. Коринћанима 15:58). Тери би током летњих месеци повећала своје учешће у делу јеванђелизирања као помоћни пионир. Она додаје: „Мама ме је увек подстицала да се припремам за састанке и присуствујем на њима у Дворани Краљевства. Показало се да је то било добро за обе. Пошто није могла да буде на сваком састанку на ком је желела, ја сам била пажљивија него обично како бих јој касније могла испричати. Када није могла да иде на састанке зависила је од мене у погледу духовне хране.“

Један чланак у часопису The New York Times добро је сумирао ствари говорећи о једној социјалној радници која се „стално изненађује како деца могу много да одрасту чак и да напредују упркос трауми због болести родитеља“. Она каже: „Они развијају неке способности за које нису ни знали да их имају... Ако могу пребродити ово, онда могу пребродити и многе друге ствари.“

И ти можеш пребродити тај тежак период. Примера ради, Теријина мајка је сада у довољно стабилном стању да може да се брине о себи. Можда ће се с временом и твој родитељ опоравити. Али, у међувремену, не заборави да имаш подршку свог небеског Пријатеља, Јехове. Он ’слуша молитве‘ и чуће твоје вапаје у помоћ (Псалам 65:3). Он ће теби — и твом богобојазном родитељу — дати „снагу која надилази уобичајену“ тако да се можете борити (2. Коринћанима 4:7, NW; Псалам 41:4).

[Фусноте]

[Истакнути текст на 22. страни]

„Бринем кад год сам ван куће и питам се да ли је мама добро“

[Слике на 23. страни]

Ако сазнаш чињенице о болести родитеља бићеш спремнији да помогнеш