Гледиште Библије

Религиозно јединство у браку — зашто је важно

ПОРОДИЦА седа за сто да би вечерала. Док отац изговара молитву, мајка се тихо моли другом богу. У другој породици супруга одлази у цркву, док њен муж посећује синагогу. Постоје породице у којима један родитељ учи децу о Деда-Мразу, док им други говори о Хануки.

Према недавним студијама, овакви призори су постали уобичајени пошто све више људи ступа у брак изван своје религије. Једно истраживање показује да се у Сједињеним Државама 21 посто католика сада венчава изван своје вере; међу мормонима цифра износи 30 посто; код муслимана 40 посто; а код Јевреја више од 50 посто. Имајући у виду вековно религиозно непријатељство, неки на религиозно мешовити брак гледају као на победу над нетрпељивошћу. Један новински колумниста је написао: „Мешовите бракове готово свих врста треба поздравити.“ Да ли и Библија тако гледа на то?

Треба запазити да Библија не подржава расне или етничке предрасуде. Божја Реч охрабрује на расну непристраност. Апостол Петар је јасно о томе говорио: „Заиста видим да Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему“ (Дела апостолска 10:34, 35). У исто време, Библија учи да би требало да се прави обожаваоци Јехове венчавају „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39). Зашто?

Сврха брака

Бог је намеравао да брак буде једна посебно присна веза (Постање 2:24). Успостављајући брачно уређење, Бог је имао на уму да брак буде више од заједништва. Када је првом пару доделио задатак да одгајају децу и брину се за свој земаљски дом, Јехова је тиме указао на потребу за блиском међусобном сарадњом у извршавању његове воље (Постање 1:28). Тиме што би сарађивали и служили Богу на овај начин, човек и жена би уживали, не само у заједништву, већ и у блиском и трајном партнерству. (Упоредите с Малахијом 2:14.)

Исус је на ово партнерство алудирао када је изговорио добро познате речи: „Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио у јарам, нека ниједан човек не раставља“ (Матеј 19:6, NW). Исус је употребио метафору када је брачну заједницу упоредио с јармом који држи заједно две теглеће животиње како би вукле или померале заједнички терет. Замисли напрезање двеју ујармљених животиња од којих свака вуче у супротном правцу! Слично томе, они који ступају у брак изван праве вере могу се наћи у ситуацијама у којима се морају напрезати да живе према библијским начелима док у исто време супружник пружа отпор. Библија стога прикладно извештава: „Не вуците туђег јарма с неверницима“ (2. Коринћанима 6:14).

Бољи брак

Уједињеност у правом обожавању може много ојачати брак. Један писац је коментарисао: „Заједничко обожавање јесте једна од главних карактеристика здравих, срећних породица.“ Проповедник 4:9, 10 каже: „Двојица вреде више него један, јер добијају добру плату за свој труд. Јер ако падну, друг ће подигнути друга свога.“

Када свој живот усредсређује на обожавање, хришћански пар је уједињен не само физички већ и духовно. Док се заједно моле, проучавају Божју Реч, састају са сухришћанима и деле своју веру с другима, они кују једну духовну спону која умногоме доприноси блискости њиховог брака. Једна хришћанка је коментарисала: „Право обожавање је начин живота. Не могу да замислим да бих изабрала да се удам за некога ко не дели саму основу тога ко сам и шта сам ја.“ (Упоредите с Марком 3:35.)

Они који се венчавају „само у Господу“ могу очекивати од својих супружника да опонашају Исусово владање. Хришћански мужеви треба са својим супругама да поступају као што је Исус с пуно љубави поступао са скупштином. Хришћанске жене треба да се опходе према својим мужевима с поштовањем (1. Коринћанима 11:3; Ефесцима 5:25, 29, 33). Хришћани чине ово не само из жеље да угоде својим супружницима већ и из жеље да угоде Богу, који брачне парове сматра одговорнима за начин на који се опходе једно према другом (Малахија 2:13, 14; 1. Петрова 3:1-7).

Приањање уз исти скуп веровања, такође помаже хришћанским паровима да несугласице реше на миран начин. Библија саветује хришћане да задрже усредсређеност „не само на своје сопствене интересе него и на интересе других“ (Филипљанима 2:4, NW). Без обзира на личне склоности, супружници који су уједињени у вери гледају на Божју Реч као на заједнички ауторитет за решавање било којих неслагања (2. Тимотеју 3:16, 17). На тај начин они поступају по библијском савету за хришћане, да буду ’истих мисли‘ (1. Коринћанима 1:10, NW; 2. Коринћанима 13:11; Филипљанима 4:2).

Привлачност и заједничка вредновања

Чињеница је да у једној вези постоји више од само дељења исте вере. Међусобна привлачност је такође један од фактора (Песма над песмама 3:5; 4:7, 9; 5:10). Али да би брак трајао, заједничка вредновања су пресудна. Према књизи Are You the One for Me? „парови који деле слична вредновања имају већу шансу да остваре један срећан, складан и трајан однос“.

Нажалост, особе које се узајамно привлаче могу све до брака да се не суоче с озбиљним разликама. Ради поређења, замисли да купујеш кућу првенствено због тога што ти се свиђа њен изглед. Али тек након што се уселиш сазнајеш да је темељ нестабилан. С несигурним темељом све привлачне црте куће губе на свом значају. Слично томе, неко може да буде привучен особи другачије вере, на изглед одговарајућој — али након брака може се показати да веза има озбиљне мане.

Размотри нека тешка питања која касније могу испливати на површину у религиозно мешовитом браку. На пример, где ће породица обожавати? Које ће религиозно поучавање пружати деци? Коју ће веру породица финансијски подржавати? Хоће ли један супружник инсистирати на учествовању у одређеним религиозним обичајима и празницима које друга страна сматра паганским? (Исаија 52:11). Сваки брак захтева од оба партнера да учине разумна прилагођавања али компромитовање библијских начела — чак да би се сачувао брак — за Бога је неприхватљиво. (Упоредите с Поновљеним законима 7:3, 4; Немија 13:26, 27.)

Да би се сачувао брачни мир, неки парови у религиозно раздељеним браковима практикују веру независно. Нажалост, независно обожавање ипак ствара духовну празнину у браку. Једна хришћанка која је била удата за човека који није делио њену веру испричала је: „Иако смо били у браку 40 година, мој муж ме није потпуно познавао.“ Супротно томе, Бог је у средишту брака у којем оба партнера обожавају „у духу и истини“. Као што Библија песнички каже „троструки коноп не кида се лако“ (Јован 4:23, 24; Проповедник 4:12).

А како је с децом?

Неки који размишљају о религиозно мешовитом браку, можда мисле да би децу могли изложити обема верама и дозволити им да изаберу. Истина, оба родитеља имају законско и морално право да пруже религиозну поуку, да би у своје време деца сама изабрала.a

Библија поучава децу да слушају оба родитеља „у Господу“ (Ефесцима 6:1). Пословице 6:20 овако то кажу: „Чувај, сине, поучења оца свога, и науке мајке своје не напуштај.“ Уместо да буду изложена разним наукама, деца коју подижу родитељи са заједничким веровањима, уједињена су у ономе што Библија зове „један Господ, једна вјера, једно крштење“ (Ефесцима 4:5, ДК; Поновљени закони 11:19).

Заиста „у Господу“

Ако је заједничко вредновање кључ за успешан брак, да ли би било мудро венчати се с било ким ко изјављује да је хришћанин? Библија одговара: „Ко говори да у њему стоји [Исусу], тај треба тако да ходи, као што је он ходио“ (1. Јованова 2:6). Према томе, хришћанин који размишља о браку тражиће за партнера ону особу која стварно тежи да следи Исуса. Такав потенцијални супружник би већ био предан Богу и крштен. Опонашао би Исусову личност пуну љубави и његово ревносно проповедање Божјег Краљевства. Као што је то било и са Исусом, живот би био усредсређен на вршење Божје воље (Матеј 6:33; 16:24; Лука 8:1; Јован 18:37).

Тиме што стрпљиво чекају на одговарајућег партнера у оквиру Божје породице обожавалаца, они који размишљају о браку постављају образац да Божју вољу стављају на прво место у свом животу. Такав образац ће у своје време допринети срећнијем, успешнијем браку (Проповедник 7:8; Исаија 48:17, 18).

[Фуснота]

[Оквир на 20. страни]

Помоћ за религиозно раздељене породице

Из различитих разлога данас су многи брачни парови религиозно раздељени. Неки појединци су можда изабрали за супружника некога ко припада другој религији. Али многи парови су кренули делећи исту веру, а касније постали религиозно раздељени када је један од супружника прихватио други облик обожавања. Постоје и друге околности које би могле да проузрокују религиозну раздељеност у породици. Упркос томе, брачне завете не треба кршити нити омаловажавати само зато јер се супружници не слажу око избора религије. Библија признаје светост и трајност брака чак и када супружници нису уједињени у обожавању (1. Петрова 3:1, 2). Апостол Павле је писао: „Ако који брат има жену која није верница, и она се приволи живети с њим, да је не оставља“ (1. Коринћанима 7:12). Када се примењују, начела из Библије могу помоћи било којем пару да ужива мир у односу пуном љубави и поштовања (Ефесцима 5:28-33; Колошанима 3:12-14; Титу 2:4, 5; 1. Петрова 3:7-9).