Поглед у свет

Ефекти буке

Индија има популацију од близу милијарду становника. Према др С. Б. С. Ману, професору на Постдипломском институту у Чандигару у Индији, свака десета особа, или скоро сто милиона људи, пати од неке врсте губитка слуха. Говорећи на отварању годишње конференције Удружења отоларинголога Индије, др Ман је за овај главни здравствени проблем окривио загађење буком које проузрокују сирене, мотори, машине и авиони. Рекао је да би се велики део кривице могао свалити и на петарде које су толико популарне у време празника. Током празника Дасера, на пример, широм земље праве се велике лутке личности из хиндуистичке митологије које представљају зле силе у друштву и затим се пуне стотинама петарди и пале стварајући тако ужасну провалу буке. Овај догађај прати петодневни празник Дипавали, током којег експлодирају милиони петарди.

Комадање кишних шума

„Лов, крчење шума и пожари нису једина претња опстанку биљака и животиња“, извештава бразилски Jornal do Commercio. Комадање такође представља опасност да неке врсте изумру. Комадање се врши када се мали делови шуме изузму од крчења. Према бразилском агроному Марселу Табарелију, многи од ових делова су мањи од 10 хектара. „Подручја ове величине нису довољно велика да подрже велике сисаре“, каже Табарели. У првом реду, комадање „омета устаљене обрасце опрашивања и миграције“. Последица тога је „смањење [биљне и животињске] популације“. Узмите на пример шумске птице као што је тукан. Табарели примећује: „Оне се још увек могу наћи, али вероватноћа да ће опстати веома је мала.“

Заинтересованији очеви имају срећније синове

Очеви који показују лични интерес за бриге, успех у школи и друштвени живот својих синова, учиниће од њих „мотивисане и оптимистичне младе људе, пуне поуздања и наде“, извештава лондонски The Times. Студија у оквиру пројекта Људи сутрашњице, која је спроведена код 1 500 дечака узраста од 13 до19 година, утврдила је да више од 90 посто дечака који осећају да њихови очеви проводе време са њима и активно се интересују за њихов напредак, показују „висок ниво самопоштовања, среће и поуздања“. С друге стране, 72 посто дечака који осећају да њихови очеви ретко кад или чак никад не показују интерес за њих, имају „најнижи ниво самопоштовања и поуздања, и склонији су томе да буду депресивни, да не воле школу и да упадају у невоље с полицијом“. Адријен Кац, при пројекту Људи сутрашњице, приметила је да време које отац и син проведу заједно у ствари не мора да буде дугачко. Она каже: „Поента је у томе да дете осећа да је жељено, вољено и да га неко чује.“

Читање под ћебетом

Читање под пригушеним светлом испод ћебета може бити штетно по дечје очи, извештава немачки здравствени билтен Apotheken Umschau. Проучавање пилића на универзитету у Тибингену је показало да чак и незнатно искривљено видно поље и пригушена светлост могу утицати на раст очне јабучице. Када дете чита у кревету испод ћебета, присутна су оба услова: искривљеност, јер око не може да се исправно фокусира када је књига преблизу, и недовољно светла. „Генерације тинејџера су под ћебетом, наоружани батеријским лампама, гутали омиљене приче, постављајући тако темељ не само свом књижевном образовању већ и својој кратковидости“, изјављује билтен.

Повратак парних локомотива?

Љубитељи пруга с носталгијом гледају на импресивне парне локомотиве минулих дана. Иако је ниска ефикасност и велико загађење довело ове класичне машине на руб истребљења, Роџер Волер, инжењер у швајцарској фабрици локомотива, верује да снага паре има светлу будућност. Осам зупчастих машина његове компаније које покреће пара већ су у употреби у Алпима, извештава Berliner Zeitung, а Волер је недавно прерадио стару парну машину за саобраћање стандардним пругама. Прерађена локомотива уместо угља за погон користи лако гориво, те је тако загађење смањено. Такође је опремљена ваљкастим лежајевима који смањују трење, и добром изолацијом која спречава губитак енергије а време загревања своди на минимум. „Јефтинија је и већи пријатељ за околину од било које дизеллокомотиве“, каже Волер.

Школовани осмех

У Јапану где људи с поносом обављају свој посао, све више компанија „шаље запослене у школе да би научили како да буду приступачнији“, извештава Asahi Evening News. „Компаније виде осмехе, смех и хумор, као јефтин и делотворан начин да у време економске стагнације поспеше продају.“ У једној школи, ученици седе испред огледала и вежбају осмехивање – „покушавајући да направе најпријатнији осмех“. Речено им је да мисле на особу коју највише воле. Инструктори настоје да помогну ученицима да се опусте и да се тако смеју природно. Поред школа, неки послодавци шаљу запослене да примају наруџбе од муштерија у ресторанима брзе хране, где су радници извежбани да се нон-стоп осмехују. Да ли смешење унапређује посао? Према тим новинама, козметичке компаније које су понудиле курсеве осмехивања за преко 3 000 својих радника, приметиле су да је продаја током те године скочила за 20 процената. Једна службеница је истакла да је курс такође побољшао атмосферу у њеној канцеларији. „Пријатно је бити окружен љубазним шефовима који се пуно смеју“, рекла је.

Рано откривање спасава животе

„Кључ за исправно лечење и третман рака јесте рано откривање“, тврди извештај у Times of Zambia. Нажалост, у неким деловима Африке, непознат број људи умире од рака, који је могао бити рано откривен, само да су на време отишли код лекара. Најуобичајеније врсте ове болести код жена су рак грлића материце и рак дојке. Код мушкараца, то је рак простате и рак црева. Централни здравствени одбор Замбије је због тога препоручио људима да оду у болнице на преглед. Times је изјавио да рано откривање „значи мање бола и трауме како за пацијенте тако и за њихове породице. Поред тога, докторима омогућује да предузму правовремене мере“.

Механичка музиља

„Мужа крава два пута дневно излаже их неприродном циклусу“, каже Су Спенсер, чланица тима који је развио аутоматску музиљу. Према Спенсеровој, препуно виме може проузроковати хромост и друга обољења. Онда, шта крава музара може урадити када жели да буде помужена, а није фармерово уобичајено време за мужу? Аутоматска музиља може бити решење! Према часопису New Scientist она је већ у употреби на једној шведској фарми. Када год осете потребу, краве у овом шведском крду могу једноставно да одшетају до отворене штале у којој се налази робот. Свака од 30 крава у крду носи електронску огрлицу која систему омогућава да их идентификује. Ако краву заиста треба помусти, врата која воде у одељак за мужу се отварају. Затим, ласерски навођена механичка рука машине за мужу, нежно проналази кравино виме и причвршћује посуде за млеко.

Европски наталитет у паду

„Наталитет у Европској Заједници (ЕЗ) је прошле године спао на најнижи ниво од краја Другог светског рата“, извештава Süddeutsche Zeitung. Еуростат, статистичка агенција ЕЗ, објавила је да је 1998. у ЕЗ рођено око четири милиона деце, у поређењу са шест милиона годишње средином 60-их. У просеку, у земљама ЕЗ, на сваких 1 000 људи долази 10,7 рођења годишње. Која нација има најнижи наталитет? Италија, упркос чврстом ставу Римокатоличке цркве против контроле рађања. Италија има свега 9,2 рођења на 1 000 грађана. Ирска има највиши наталитет, са 14,1 на 1 000.

Заједнички оброци

Родитељи у многим земљама јадикују како њихова деца ретко кад једу са њима, јер често више воле оброке брзе хране. Али Француска би свакако могла бити изузетак. Према француским новинама La Croix, скорашње студије су откриле да 84 процента породица у Француској свој вечерњи оброк узима заједно. У ствари, студија је утврдила да 95 посто омладинаца од 12 до 19 година, осећа да је атмосфера током породичних оброка изграђујућа. Стручњаци наглашавају важност редовног заједничког узимања оброка као породица. Др Франсоа Бодије из Француског центра за здравствено образовање примећује: „Оброк није само време за јело, већ је нарочито време за размену мисли.“