Гени, ДНК и ви

ДОБРО се погледајте у огледалу. Запазите боју ваших очију, косу, тен и стас. Размислите о талентима које поседујете. Зашто изгледате баш тако? Зашто поседујете баш те карактерне црте и таленте? Данас ова мистерија почиње да се разјашњава разумевањем генетике — односно науке о наслеђивању — и утицаја средине.

’Генетика?!‘ уздахнућете дубоко. ’Та тема звучи и сувише научно и компликовано да би се разумела!‘ Међутим, да ли сте икада некоме рекли да има зелене очи на оца, а риђу косу и пеге на мајку? Ако јесте, онда већ познајете једну од основних чињеница генетике — физичка својства се преносе с родитеља на дете. Осим тога, та чињеница може бити кључна тачка да бисте разумели како је човек настао — еволуцијом или стварањем. За почетак, погледајмо како свако од нас носи наслеђе многих генерација.

Ваше тело је сачињено од малих живих јединица које се зову ћелије — према једној процени, њих има око 100 билиона. Унутар сваке ћелије, у самом њеном језгру, има на хиљаде гена. Они су самосталне јединице наслеђа које контролишу ћелију и тако одређују неку од ваших карактеристика. Неки гени одређују вашу крвну групу; други боју косе, боју очију и тако даље. Дакле, свака ћелија садржи минијатурни шематски план или кодни запис начињен у генима, који садржи све смернице неопходне за изградњу, поправку и функционисање вашег тела. (Видите шему на 5. страни.) Да ли је све то могло случајно да настане?

Како је расплетена ова мистерија

У четвртом веку пре н. е. Аристотел је измислио теорију према којој се карактерне црте наслеђују преко крви и та теорија је била опште прихваћена више од хиљаду година. Она је толико утицала на савремено размишљање да се чак увукла и у савремене језике. Стога се и у српском језику говори о крвном сродству.

У 17. веку су откривени јајна ћелија и сперматозоид, али њихова права улога била је погрешно схваћена. Неки су веровали да се у јајној ћелији или у сперматозоиду налазе мала, потпуно обликована бића. Међутим, у 18. веку научници су исправно разумели да се спајањем јајне ћелије и сперматозоида формира ембрион. Међутим, тачно објашњење наслеђа тек је требало да уследи.

То се догодило тек када је 1866. Грегор Мендел, један аустријски калуђер, објавио прву тачну теорију о наслеђу. Експериментишући с грашком, Мендел је открио нешто што је назвао „јасним наследним елементима“, који су били сакривени у полним ћелијама, и тврдио је да они стоје иза преношења карактерних црта. Ове „јасне наследне елементе“ ми сада називамо генима.

Око 1910. године, сазнало се да се гени налазе на ћелијским структурама које се зову хромозоми. Хромозоми се првенствено састоје од протеина и ДНК (дезоксирибонуклеинске киселине). Пошто су научници већ били свесни важне улоге протеина у другим ћелијским функцијама, они су дуги низ година претпостављали да хромозомски протеини носе генетске информације. Затим су 1944. истраживачи изнели прве доказе да се гени састоје од ДНК, а не од протеина.

Године 1953, Џејмс Вотсон и Франсис Крик открили су хемијску структуру ДНК, влакнастог спиралног молекула, и то је био велики корак напред у човековом расплитању мистерије о животу.