Када кише нема

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРАЗИЛА

ВЕЛИКА суша је прошле године опустошила већи део североисточног Бразила. Према часопису Veja, стотине и хиљаде нордестиноса, како се називају становници североисточног дела земље, било је остављено „на милост и немилост киши које нема“. Суша је спржила усеве пиринча, пасуља и кукуруза што је водило до велике глади — најгоре у последњих 15 година. На неким местима чак ни воде за пиће није било довољно.

Бразилцима суша није непозната. Године 1877. најгора суша у земљи је до смрти изгладнела неких 500 000 људи. Тадашњи цар Бразила, Дом Педро II зарекао се да ће пронаћи решење за проблем суше, чак ако би за то морао да прода и последњи драгуљ са своје круне! То је било пре више од 100 година; ипак, овај проблем је још увек ту. Процењује се да је десет милиона људи из 1 209 градова на североистоку Бразила погођено прошлогодишњом сушом.

Одазив других Сведока пун љубави

Када су извештаји о суши пристигли у канцеларију подружнице Watch Tower Societyja у Бразилу, предузета је хитна акција. У тешко погођена подручја у државама Баија, Сеара, Параиба, Пернамбуко и Пиау, послати су путујући представници с циљем да процене обим проблема. Путујући надгледници су установили да је за 900 Сведока и студената Библије који живе у тим подручјима очајнички потребна помоћ. Неки од њих су преживели једући јам; други су имали само пиринач. Једна породица није имала чврсту храну већ само млеко за доручак, ручак и вечеру. Хришћанска сестра која болује од рака морала је да прода свој кревет да би купила мало хране. Једна шесточлана породица је мислила да ће им оброк који су појели бити последњи када је стигла помоћ од њихове хришћанске браће.

Брзо су организовани одбори за помоћ који би дистрибуисали храну и потрепштине. Сведоци из Ресифеа и из других околних градова великодушно су прилагали онима у потреби. Али када се указала потреба за више помоћи, и хришћани из Рио де Жанеира су прискочили у помоћ својој браћи. За трен ока Сведоци су прикупили донације од 34 тоне хране и платили трошкове превоза намирница до 2 300 километара удаљеног Ресифеа.

У главним градовима држава Пиау и Параиба, брзо је прикупљено шест тона хране. Дворана Краљевства у граду Форталеза била је одређена за привремено складиштење сакупљене хране. Али, постојао је проблем. Како ће Сведоци транспортовати храну до њеног одредишта? Човек који није Јеховин сведок, љубазно је ставио на располагање свој камион. Међутим, конвоји који су превозили храну и залихе били су иначе пресретани и пљачкани. Да ли ће прикупљене ствари стићи до свог одредишта? Сведоци су били решени да сазнају. С потпуном вером у Јехову, возили су у ту област камион крцат храном. Намирнице су безбедно стигле и прихваћене су с много цењења.

Срећа у давању и примању помоћи

Сведоци укључени у организовање помоћи били су одушевљени приликом да помогну својој браћи. Скупштински старешина који живи у Сао Паулу је приметио: „Када је прошли пут било глади ми нисмо позвани да приложимо храну. Колико смо захвални што су нас овога пута позвали!“ Сведоци из Форталезе су написали: „Веома смо срећни што смо били у могућности да помогнемо нашој хришћанској браћи, посебно због тога што смо сигурни да смо обрадовали Јеховино срце. Никада не заборављамо речи из Јакова 2:15, 16.“ Ти библијски стихови кажу: „Ако су брат или сестра голи и немају храну потребну за тај дан а неко од вас им каже: ’Идите с миром, грејте се и добро се наједите‘, али им не дате оно што им је потребно за тело, од какве је то користи?“

Понекад су Сведоци прилажући ствари на пакете с храном качили охрабрујуће поруке. Једна порука је гласила: „Задржите на уму обећање из Псалма 72:16, да ће ускоро, у Божјем новом свету, хране бити у изобиљу.“ Не треба ни рећи да су глађу погођени Сведоци били неизмерно захвални за љубазност своје браће. Један Сведок чија је породица примила преко потребну помоћ с пуно цењења је написао: „Моја породица и ја ову акцију сматрамо опипљивим доказом љубави нашег милостивог Бога и Оца Јехове, и љубазне бриге његове организације о нама, њеним члановима. Ово је учинило да се осећамо ближи њему и његовом народу.“

Трајно решење

Да иронија буде већа, североисточни Бразил не оскудева водом; постоји море свеже воде испод доњег слоја тла, као и велике количине воде у резервоарима. Када би било могуће да се ови извори воде учине приступачним за све, земља би могла бити пољопривредно продуктивна.

Једног дана, проблем који је толико мучио цара Дом Педра II биће заувек решен. Тај дан ће доћи када Божје Краљевство преко Исуса Христа реши све проблеме на земљи, укључујући и глад. Тада ће сушом изморена земља видети испуњење Исаијиног пророчанства: „Јер ће проврети воде по пустињи и потоци по беспућу; светлосна варка постаће језеро, земља сасушена извор воде“ (Исаија 35: 1, 2, 6, 7).

[Оквир⁄Слике на 15. страни]

„Чинимо добро свима“

Апостол Павле је саветовао сувернике: „Чинимо добро свима, а нарочито онима који су нам сродни по вери“ (Галатима 6:10). Недавна суша у Бразилу, пружила је тамошњим Јеховиним сведоцима прилику да у пракси примене овај савет. Они су показали љубазну бригу не само о суверницима већ и о другима. Као резултат, неки појединци који су се раније противили делу Јеховиних сведока почели су да преиспитују своје мишљење о њима.

Један човек је у почетку био веома несрећан када је његова жена одлучила да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. С временом, жена је почела да дели с другима своја новопронађена веровања. Када је глад достигла врхунац, локални Сведоци су с храном дошли до куће овог пара. Човек је био толико импресиониран да је одлучио да уради нешто за шта се заклео да неће никад — да присуствује састанку у локалној Дворани Краљевства. Иако је још увек имао неке сумње у погледу надахнутости Библије, овај бивши противник је прихватио кућни библијски студиј.

На другом месту Сведоци су известили: „Били смо изненађени што су спасоносне намирнице стигле тако брзо. Количина обезбеђене хране била је већа него што смо очекивали. Пошто смо збринули потребе наше браће и њихових породица, дистрибуисали смо храну студентима Библије, њиховим рођацима, а исто тако и комшијама Јеховиних сведока.“

Сведоци који живе у једном селу дали су пакете хране некима од својих комшија. Једна захвална домаћица је запазила: „Ви радите оно чему је Христ поучавао; дајете не очекујући да вам се ишта врати.“

[Слика на 14. страни]

Последице суше

[Извор слике на 13. страни]

UN/DPI Photo by Evan Schneider