Моћ музике

„Музика са својим изненадним шармом може умирити немирна осећања и смирити узнемирен ум.“

ТАКО је пре око 300 година писао Вилијам Конгрив у свом делу Hymn to Harmony (Химна хармонији). Вековима раније, у древним грчким списима се тврдило да је „музичко образовање снажније оруђе од било ког другог, зато што ритам и хармонија продиру до дна душе“.

Истинитост овога потврђују неки родитељи који примећују да њихови тинејџери постају мрзовољни и неспремни на сарадњу након што су слушали хеви-метал музику. Сличан утицај био је виђен и у Немачкој током 1930-их и 1940-их када су нацисти користили подстичуће маршеве како би огромне масе људи припремили за харизматичне говоре Адолфа Хитлера.

Нема сумње да музика може да утиче и на ум и на срце, и да се може искористити за манипулацију, било на корист или на штету других. На пример, верује се да ће код мале деце бити побољшан интелектуални и емоционални развој ако се она изложе одређеној врсти музике. Чак и особе које муцају понекад могу отпевати реченице које иначе не могу да изговоре.

Према књизи Антонија Стора, Music and the Mind, понекад музика има зачуђујућ утицај на пацијенте који болују од неуролошких обољења која доводе до поремећаја у кретању. Стор наводи пример једне пацијенткиње: „Непокретна услед [Паркинсонове] болести, она би беспомоћно мировала све док се не сети неких мелодија које зна још од младости. Оне би изненада ослободиле њене способности да се поново покрене.“

Разлог за забринутост

Дакле, изгледа да музика има и своје добре стране. Међутим, постоји опасност да искварени или похлепни људи искористе моћ музике као смртоносно оружје. Неке анализе показују директну везу између асоцијалног понашања и одређене врсте музике.

У прилог таквих тврдњи, часопис Psychology of Women Quarterly извештава: „Постоје извесни докази који указују на то да гледање рок видео-спотова има исти ефекат као и гледање порнографије, зато што мушкарци који гледају насилне рок видео-спотове показују већу неосетљивост и непријатељство према женама од оних мушкараца који гледају ненасилне рок видео-спотове.“

Такав утицај није ограничен само на мушкарце. Примећује се и код жена. Тај исти извештај додаје: „Жене и мушкарци могу подједнако да прихватају негативне поруке песама везане за недостатак цењења жена.“

Журнал Sex Roles слаже се са оваквим закључком, и каже: „Једна недавна студија... открила је да је комбинација незадовољавајуће породичне средине и јаке изложености музичким видео-спотовима снажно повезана са сексуално попустљивим ставовима и понашањем међу адолесценткињама.“ Живо приказивање насиља и сексуално отворени стихови реп песама довели су до тога да је један окружни судија у САД донео пресуду према којој је један известан реп албум „бестидан у односу на друштвена мерила“.

Да ли је овај судија отишао у крајност? Не, никако! Журнал Adolescence дошао је до закључка да „и адолесценти и њихови родитељи извештавају о знатно већем неспокоју у животу адолесцената који слушају хеви-метал или реп“. Такав неспокој се повезује са „агресивним и деструктивним понашањем“ и слабим успехом у школи.

Заиста, добро је потврђена повезаност између извесних праваца у музици и секса, самоубиства и асоцијалног понашања. Али да ли то значи да музика у целини има такав негативан утицај? Прочитајте шта наредни чланци кажу о томе.

[Истакнути текст на 4. страни]

Музика може да утиче на срце и ум, било на добар или на лош начин