Поглед у свет

Упозорење о слепилу

„Више од 200 000 Канађана има глауком, а само половина их је свесна тога“, кажу новине The Prince George Citizen. Глауком, као главни узрок слепила, проузрокује лагано изумирање нервних ћелија у задњем делу ока. Последица је постепен губитак периферног вида, док је централни вид поштеђен све до задњих стадијума болести. Пуно оболелих не тражи лечење јер не осећају бол и још увек могу да возе, читају и обављају већину послова. Према Канадском удружењу за истраживање глаукома, међу оне који су у највећој опасности спадају старије особе, људи који имају породичну историју глаукома, особе црне пути изнад 40 година и људи који имају висок очни притисак. „Када би људе који су у великој опасности успели да натерамо да посете свог лекара, пола посла било би обављено“, рекла је др Ниру Гупта, директорка одељења за глауком у болници Свети Мајкл у Торонту. „Поента је у томе што рана дијагноза и лечење могу спасти вид.“

Градска бука против мирног сна

Према италијанском министарству за околину, преко 40 милиона Италијана — око 72 посто популације — током дана је изложено претерано високом нивоу буке. Могуће негативне последице дуготрајне изложености таквој буци јесу убрзани рад срца, варирање крвног притиска и дисајних капацитета, гастритис и мучнина, извештава Corriere della Sera. У великим градовима, саобраћајна бука ремети нормалан сан. Ноћна бука у граду може премашити 70 децибела, због чега је већа опасност да се скрати време дубоког спавања и сањања. Лучија Вентури, научни директор Италијанског удружења за околину, Легамбијенте, каже: ’Процењује се да сваки од 18 милиона људи који живе у великим градским срединама, сваке ноћи изгуби 30 минута сна. То би износило 22 бесане ноћи по особи сваке године.‘

Похвалити интелигенцију или труд?

Пуно родитеља верује да је добро похвалити децу због њихове интелигенције. Међутим, ново истраживање указује да таква похвала у ствари може поткопати њихову мотивацију и будуће способности, извештава Columbia Magazine с Универзитета Колумбија у Њујорку. Према професорки Кароли Двек, много боље је похвалити децу за њихов марљив рад, што јача њихову способност да се суочавају са животним изазовима. „Деца која су похваљена због своје интелигенције забринутија су око тога колико паметно изгледају и често ће зарад истицања жртвовати прилику да науче нешто важно“, запажа Двек. С друге стране, извештај је приметио да ће се она деца која су похваљена због свог труда и истрајности, пре усредсредити на учење и превазилажење неуспеха. „Тако ће та деца прилику да изгледају паметно жртвовати зарад учења“, запажа Двек. „Уз то, она су врло флексибилна јер неуспехе не узимају к срцу.“

Летећи пиромани

Вране су осумњичене за подметање два пожара у Камаишију, у Јапану. У првом случају, ватрогасац који је отишао да угаси траву која је горела близу једног гроба, пронашао је доказ о уплетености врана. Nihen Keizai Shimbun објашњава: „Вране су покупиле колачиће који су били стављени на гроб и ватра је одмах након тога почела да се шири у правцу у ком су одлетеле. Поред тога, недостајало је и нешто миришљавих штапића који су остављени да горе, а на месту на којем је избио пожар пронађене су и свеће које су вране очигледно испустиле.“ Око годину дана касније, новине Daily Yomiuri су известиле да је на обронку планине у истом подручју избио пожар. Тамо је један ватрогасац видео врану како лети и у свом кљуну носи запаљену картонску кутију и испушта је у оближњу реку. Ватрогасци су близу места где је избио пожар пронашли још једну кутију која гори. Где су вране овога пута пронашле своје бакље? Испоставило се да је један оближњи мештанин у једном суду спаљивао старе гајбе од парадајза.

Опасно је бити наоружан

„Вероватноћа да ће жртве аутомобилских отмица које носе оружје бити убијене већа је скоро четири пута у односу на оне које га не носе“, кажу јужноафричке новине The Natal Witness. Извештај додаје да је „четири пута већа вероватноћа да ће жртвама које носе пиштољ њихово ватрено оружје бити отето него да ће га употребити“. Преглед досијеа једне полицијске станице показао је да су нападачи у 12 посто отмица пуцали из свог оружја на жртве. Међутим, број је порастао на 73 посто када су жртве у самоодбрани потегле оружје. Истраживач Ентони Алтбејкер је закључио: „Док поседовање пиштоља можда може учинити да се осећате сигурније, оно не гарантује праву безбедност.“

„Аутопут корњача“

У децембру сваке године, 10 000 зелених корњача се ради размножавања врати на малено острво Асунсион у Атлантском океану. Британски и италијански научници су помоћу сателитског система за праћење недавно открили „аутопут корњача“ између острва и места где се животиње хране, око приобалног бразилског града Ресифеа, извештава лондонски The Times. На крају њихове седмомесечне сезоне парења, све корњаче се првих 300 километара истим путем враћају у Бразил. Затим се полагано разилазе и иду ка засебним местима за исхрану. Али, шта је с младунцима који нису довољно јаки да би пливали 2 000 километара натраг до Бразила? Њих кроз Атлантик и Карибе носе океанске струје док се хране медузама и планктонима. Сматра се да после пет или шест година, свака од њих својим путем иде ка бразилским хранилиштима. Затим, у старости од око 20 година придружују се огромној сеоби натраг до острва Асунсион да би се размножавале.

Деце војника све више

„Непрекидно искоришћавање деце у ратовима порасло је с процењених 250 000 до пре две, три године, на 300 000 данас, извештава Go Between, једна публикација невладине контактне службе Уједињених нација. Деца војници — од којих нека имају само осам година — данас су умешана у преко 30 сукоба широм света. Према Олари Утунуу, генералном секретару Специјалног представништва Уједињених нација за децу и оружане сукобе, „деца су присиљена да постану марионете рата, регрутована или киднапована да би постала деца војници, и на тај начин принуђена да испољавају насилан израз мржње као и одрасли“. У борби против повећања броја деце војника, Фонд Уједињених нација за децу подржава предлог „који би број година код регрута у оружаним снагама повећао на 18 и захтева да се регрутовање испод 18 година третира као ратни злочин“, каже публикација Facts & Figures 1998.

Старији користе Интернет

„Најновија демографска студија Интернета наводи да сениори [50-годишњаци и старији] користе Интернет у већем обиму него што се то раније мислило“, извештава новинарка ZDNeta, Марија Семинерио. Према Тиму Кобу, председнику организације која је спровела истраживање, „ово је доказ да Web више није својина само технолошки поткованих већ све више постаје нешто сасвим нормално“. На пример, барем 40 посто одраслих изнад 50 година у Сједињеним Државама сада поседује кућни компјутер и наводно 70 посто њих сурфује Интернетом.

Сида — „водећи убица међу заразним болестима“

„Сида је сада [усамљени] водећи убица међу заразним болестима на свету“, примећује Питер Пиот, извршни директор програма Уједињених нација за сиду. Часопис Science извештава да је 1997, сида била седма на листи најгорих убица широм света. Али, током 1998. она је надмашила све друге осим исхемичке болести срца, цереброваскуларне болести и акутне болести доњих дисајних органа, што нису заразне болести. Поред тога, сида је у Африци постала убица број један, надмашујући чак и болести које се не убрајају у заразне. Само у Африци, сида је прошле године однела приближно 1 830 000 живота — дупло више од маларије која је други по реду убица на том континенту.

Маме под стресом — бебе под стресом

Стални стрес под којим живи једна будућа мајка може неповољно утицати на развој њене нерођене бебе, извештавају канадске новине National Post. Према Патику Вандви с Медицинског колеџа на Универзитету у Кентакију, у Лексингтону, окружење материце „утиче на бебин развој и доста од мајчиног стреса може изложити бебу повећаном ризику од обољења“. Уз то, извештај каже да код мама под стресом „постоји већа вероватноћа да ће на свет донети превремено рођену бебу“. Истраживачи на Универзитету Клемсон, у Јужној Каролини, наводе да „вежбе опуштања могу помоћи трудницама под стресом да снизе крвни притисак и тако унапређују здравље унутар материце“.