Испробајте пар „брзих“!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! С ТАЈВАНА

СУДЕЋИ по изразу лица које сија од задовољства, није тешко закључити да девојчица ужива у свом оброку. У левој руци држи чинију до врха пуну пиринча, комадића поврћа и рибе. А у десној руци има пар танких штапића начињених од бамбуса. Маленим прстима који вешто баратају штапићима, девојчица узима своје омиљене залогаје и пажљиво их ставља у уста. Понекад приближи посуду устима, и с неколико брзих потеза штапићима, гурка пиринач право у уста. Све то изгледа тако природно, једноставно и уредно.

Наравно, то што ова девојчица држи у рукама јесу они чувени штапићи, прибор за јело. Они се на кинеском зову квај цу, што значи „брзи“. Било како било, у југоисточној Азији се могу наћи у сваком домаћинству. Можда сте већ пробали да их користите док сте јели у неком кинеском ресторану. Али знате ли како је уопште настала идеја о овим штапићима? Или, како и када су први пут били употребљени? И, да ли бисте желели да знате како да их исправно користите?

„Брзи“

Штапићи су танке паличице дугачке око 20-25 центиметара. Горња половина штапића је често четвртаста. То омогућава да се њима лакше захвата, и онемогућује да се котрљају по столу. Доња половина је обично ваљкаста. Јапански штапићи су често краћи и при врху зашиљенији од кинеских.

У овом времену масовне производње, многи ресторани су снабдевени унапред спакованим штапићима који су још увек састављени при горњем крају. Онај ко жели да их користи мора их пре употребе раставити. Пошто су намењени само за једнократну употребу, овакви штапићи се праве од обичног дрвета или бамбуса. Штапићи који се користе у скупљим ресторанима или код куће, често су веома лепи, начињени од полираног бамбуса, лакираног дрвета, пластике, нерђајућег челика, или можда чак од сребра или слоноваче. Они такође могу бити исписани стиховима или украшени сликама.

Како користити штапиће

Многи посетиоци Оријенталних земаља као што су Кина и Јапан, фасцинирани су када виде како неко мало дете од можда само две године, једе помоћу пара на изглед превеликих штапића. Веома брзо, садржај чиније је комад по комад пренесен у уста детета. То заиста изгледа једноставно.

Да ли бисте и ви желели да испробате пар „брзих“? У почетку ћете бити мало неспретни приликом померања штапића у жељеном смеру, али уз мало вежбе то бива лако и штапићи постају попут продужетака ваших прстију.

Штапићи се држе само у једној руци, обично десној. (Видите илустрацију на 15. страни.) Најпре, савијте своју шаку држећи палац одвојен од прстију. Ставите један штапић између палца и прстију, постављајући га на корен кажипрста и врх домалог прста. Затим, поставите други штапић паралелно с првим, и држите га палцем, кажипрстом и средњим прстом, као кад држите оловку. Изједначите крајеве тако што штапиће куцнете о сто. Сада, не померајући доњи штапић, померајте горњи савијајући свој кажипрст и средњи прст нагоре и надоле. Вежбајте све док с лакоћом не будете могли да спајате врхове штапића. Да ли сте сада спремни да помоћу овог вишенаменског прибора покупите укусне залогаје током неког кинеског оброка — од једног јединог зрнца пиринча па све до препеличјих јаја! Штапићи и кинеска храна се добро уклапају јер је храна обично исецкана на ситне комаде.

Шта је с јелима у којима се пиле, патка или свињска шунка послужују у једном комаду а не исечени на комадиће? Обично је месо до те мере скувано да се штапићи лако могу користити да би се одвајали комади величине залогаја. Штапићи су идеални за рибу, која се често служи у једном комаду; рибље кости можете лакше одвојити него што бисте то урадили ножем и виљушком.

Шта је с једењем пиринча? Ако је у питању неформална прилика, посуду с пиринчем можете узети у леву руку, приближити је устима и штапићима пиринач убацити у уста. Међутим, код свечанијих оброка пиринач треба мало по мало покупити штапићима.

Шта је са супом, пошто је она увек саставни део кинеског оброка? Обично је на располагању порцеланска кашика. Међутим, ако у супи има резанаца или кнедли, комадића поврћа, меса или рибе, покушајте да се штапићима служите својом десном руком како бисте покупили храну а у левој држите кашику како бисте себи помогли да храну принесете устима.

Бонтон и штапићи

Када сте позвани у кинески дом на ручак, добро је бити свестан кинеских манира за столом, то јест бонтона. Најпре, насред стола је сервирано неколико посуда. Сачекајте док домаћин или глава породице не узме своје штапиће и покретима да знак да сви могу почети. То је погодан тренутак за госте да прихвате позив, узму своје штапиће и почну с јелом.

За разлику од извесних западњачких оброка, посуде за столом се не додају укруг. Уместо тога, сви за столом се сами послужују. Приликом породичног ручка, обично сваки члан користи свој сопствени пар штапића да би комадиће хране стављао из заједничких посуда право у уста. Чак и тако, сматра се ружним да мљацкате док једете, лижете крајеве штапића или претурате по чинијама да бисте дошли до свог омиљеног залогаја. Мајке на Оријенту поучавају своју децу да не грицкају крајеве штапића, не само зато што воде рачуна о хигијени већ и зато што то квари изглед штапића.

Из обзира према гостима, понекад на располагању стоје кашике или додатни штапићи. Они служе да би се комадићи хране пребацивали из посуде која се налази у средини у другу посуду или у вашу чинију с пиринчем. Ипак, немојте се наљутити ако ваш домаћин искористи сопствене штапиће да би извадио најлепши комад хране и ставио га право у вашу чинију. На крају крајева, он жели да његов поштовани гост добије најбољи комад!

Сматра се ружним показивати штапићима, као што је и у случају ножева и виљушака. Исто су у питању лоши манири ако нешто друго узмете у руке док вам се штапићи још увек налазе у руци. Дакле, ако вам је потребна кашика, или треба да узмете салвету, или шољу с чајем, најпре спустите своје штапиће. За то су увек на располагању мали, привлачни сталци за одлагање штапића.

Кад сте завршили с јелом, уредно спустите своје штапиће, опустите се и чекајте. Није лепо да напустите сто пре него што сви заврше са оброком. Још једном, домаћин или глава породице је тај који закључује оброк и позива све да напусте сто.

Сада када знате како да их користите, све што је потребно јесте да набавите неке штапиће и вежбате. Следећи пут када вас неко позове у кинески ресторан или у свој дом на кинеску храну, зашто не испробате пар „брзих“? Они чак могу храну учинити укуснијом!

[Оквир⁄Слика на 14. страни]

Кратка историја штапића

Неки кинески изучаваоци верују да се први штапићи нису користили за једење већ за кување. Мали комади сирове хране замотавали су се у лишће, а штапићи су се користили за убацивање ужареног шљунка у смотуљке. На овај начин храна се могла кувати а да при томе не загори! Касније у историји, штапићи су се користили да би се комади хране вадили из посуде у којој се кувало.

У почетку, штапићи су се највероватније правили од пропадљивог материјала, од дрвета или бамбуса.a То је један од разлога због чега је скоро немогуће с тачношћу одредити када су први пут били употребљени. Неки верују да се штапићи у Кини користе још од времена Шанг династије (отприлике од 16. до 11. века пре н. е.). Један историјски документ из времена непосредно након Конфуција (551-479. пре н. е.), говори о ’хватању‘ хране из супе, што указује на коришћење неке врсте штапића.

Изгледа да је почетком Хан династије (од 206. пре н. е. до 220. н. е.), једење штапићима постало уобичајено. У једном гробу из тог периода који је био ископан у Чангши, у провинцији Хунан, био је пронађен комплет лакираног прибора за јело, укључујући и штапиће.

Вијетнамци, Јапанци, Кореанци и други на Оријенту такође користе штапиће, и то углавном захваљујући утицају кинеске културе.

[Фуснота]

[Слике на 15. страни]

Вежбање води до усавршавања