Јединствени јапански ручни рад

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

ГУСТЕ шуме прекривају планине око Хаконеа близу планине Фуџи у Јапану. Идући вијугавим планинским путем којим се ретко кад пролази, стижемо у старински засеок Хатајуку. У овој мирној заједници је рођен јосеги.

Јосеги дословно значи „комбинација парчића дрвета“. За њега је карактеристичан геометријски дизајн ручних радова од дрвета којих има од једноставних залога за књигу до кутија с фиокама. Има их разних облика и боја. Када смо сазнали да се они не боје него да су то само залепљени комади разнобојних дрвета, на јосеги смо гледали с још већим цењењем.

Како је настао овај јединствени ручни рад? У 1800-им је занатлији Нихеју Ишикави пало на памет да залепи дрвета различитих боја. Затим је од тога одсецајући попречно танке комаде дрвета направио кутије и друге предмете с мозаичним дизајном.

Касније је развијена ефикаснија метода прављења јосегија. Слепљени комади дрвета би се истругали на веома танке листове који би се попут фурнира лепили на дебље комаде дрвета. Тако су почели да се праве сувенири за посетиоце оближњих термалних извора Хаконеа.

За прављење јосегија користи се разно дрвеће. Бела боја на пример долази од машљике и свибе, жута од лаковог дрвета и јапанске воштике, светла браон од трешње и зелковог дрвета, а црна од кацуровог дрвета.

Када посетите Хаконе можда из задовољства купите мали јосеги у виду подметача за чаше или залоге за књигу, који су релативно јефтини. Чак и ови мали сувенири ће вам оживети успомене на посету Хаконеу крај чувене планине Фуџи и на то како сте на трен могли да видите овај занимљиви занат с којим се започело пре више од 150 година.

[Оквир⁄Слике на 19. страни]

КАКО СЕ ПРАВИ ЈОСЕГИ

Мајстор јосегија рендише комаде дрвета различитих боја до жељене дебљине. Затим те листове лепи један за други, образујући слојеве. Гледано са стране овако слепљених листова, виде се многобојне шаре. Мајстор затим попречно сече те слепљене листове у траке овог слојевитог материјала, које затим ставља у посебан калуп. (1) Након што траке углача рендетом, вади их из калупа, лепи их како би добио извесну шару и везује их памучним концем. То постаје основни материјал за јосеги.

Мајстор затим поново лепи више таквих комада како би добио већи. (2) Од њега прави режњеве. (3) Затим их поређа тако да добије још већу шару, и залепи их. Овај процес се наставља све док мајстор не направи једну велику плочу звану танеги, што значи комад дрвеног материјала.

Мајстор сада има основну шару за крајњи производ. (4) Специјалним рендетом рендише танеги у танане листове који се зову зуку. (5) Након што се ови листови углачају, мајстор може да украси своје дрвене предмете зуку фурниром.

[Слике на 18. страни]

„Јосеги“ се не боји, већ се лепе парчићи разнобојних дрвета