ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower
ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА
Watchtower
српски (ћирилица)
  • БИБЛИЈА
  • ПУБЛИКАЦИЈЕ
  • САСТАНЦИ
  • g01 8. 12. стр. 9-12
  • Нада за оболеле од артритиса

Видео-садржај није доступан.

Нажалост, дошло је до грешке приликом учитавања видеа.

  • Нада за оболеле од артритиса
  • Пробудите се! – 2001
  • Поднаслови
  • Сличан материјал
  • Емоционална бол
  • Узмите у обзир своја ограничења
  • Подршка породице — „извор снаге“
  • Духовна помоћ
  • Патња ће престати
  • Артритис — болест која онеспособљава
    Пробудите се! – 2001
  • Научити живети с артритисом
    Пробудите се! – 1992
  • Садржај
    Пробудите се! – 2001
  • Од наших читалаца
    Пробудите се! – 2002
Више
Пробудите се! – 2001
g01 8. 12. стр. 9-12

Нада за оболеле од артритиса

„АРТРИТИС није један од великих узрочника смртности попут срчаних обољења или рака“, каже др Фатима Мили, „али он у великој мери утиче на квалитет живота.“ Артритис може да утиче на све аспекте човековог живота. Који су неки од проблема с којима се суочавају оболели од артритиса? Да ли је могуће изаћи на крај с њим?

Каћа,a 28-годишњакиња из Италије, каже: „Пошто је код мене дијагностикован артритис у 20. години живота, цео мој живот се променио. Због болова сам била присиљена да престанем да радим и да прекинем каријеру пуновремене службе.“ Код оболелих од артритиса бол је универзални проблем. Алан, 63-годишњак из Енглеске, каже: „Увек осећате болове негде у свом телу, иако они могу бити умерене јачине.“ Замор такође представља изазов. „Чак и ако можете поднети бол и оток“, каже 21-годишња Сара, „замор је неподношљив.“

Емоционална бол

Према речима 61-годишње Сецуко из Јапана, свакодневна борба с хроничним болом може такође „да вас емоционално и ментално истроши“. Пуки покушај да се ухвати оловка или подигне слушалица може бити изазов! Казуми, 47–годишњакиња, жали се: „За мене постају немогуће чак и обичне ствари које неко дете може да обави.“ Шездесетогодишња Џенис која више не може дуго да стоји на ногама, каже: „То је обесхрабрујуће јер не могу да радим оно што сам пре могла.“

Таква ограничења могу довести до фрустрације и негативних осећања према самоме себи. Гаку, 27-годишњак, он је Јеховин сведок и каже: „Пошто не могу да учествујем у потпуности у делу јеванђелизирања нити да испуним скупштинске обавезе, осећам се као неко ко ни мало не вреди.“ Франческа, која се бори са артритисом још од своје друге године живота, говори о „све дубљем и дубљем паду у очајање“. Такво очајање може довести до штетних последица по духовност. Џојс, Сведокиња из Јужне Африке, признаје да је почела да избегава хришћанске састанке. „Нисам могла поднети да било кога видим“, објашњава она.

Болесник може такође да буде веома забринут за своју будућност — страхује од тога да ће постати непокретан и да ће зависити од других, да ће остати без некога ко би се старао о њему, да ће пасти и сломити кости, да неће моћи да збрине своју породицу. Јоко, 52-годишњакиња, признаје: „Када видим како се појављују деформације, почињем да страхујем да ће постати све веће.“

Чланови породице такође могу осећати емоционалну бол пошто су свакодневно суочени с патњама вољене особе. Неки брачни парови могу чак пролазити кроз озбиљну брачну кризу. Једна жена из Енглеске која се зове Дениз, каже: „Након 15 година брака, мој муж је рекао: ’Више не могу да подносим твој артритис!‘ Напустио је и мене и нашу 5-годишњу ћеркицу.“

Стога артритис представља велики изазов како за оболеле тако и за њихову породицу. Ипак многи успешно излазе с њим на крај! Осмотримо како то неки чине.

Узмите у обзир своја ограничења

Ако болујете од артритиса добар одмор је од суштинске важности; он може да ублажи замор. Међутим, то не значи да не треба да се бавите никаквим активностима. Тимоти објашњава: „Треба да останете активни како вас артритис не би ментално савладао, јер ако дође до тога онда ћете само седети и осећати бол.“ Реуматолог Вилијам Гинсберг, с Мајо клинике, запажа: „Танка је линија између тога да се учини превише или премало. Понекад људе треба подсетити да мало успоре и узму у обзир своју болест.“

То може захтевати да промените начин на који посматрате своја ограничења. Дафне из Јужне Африке каже: „Требало је да будем реална и да знам да способност да обављам извесне ствари није ишчезла; само треба да их обављам много спорије. Уместо да постанем забринута или фрустрирана, радим мало по мало.“

Такође је добра идеја да се боље упознате с разним помоћним средствима која су на располагању, можда да о њима разговарате са својим лекарем или физиотерапеутом. Кеико каже: „Уградили смо лифт на степеницама. Округле кваке су шкодиле мојим зглобовима, тако да смо их променили. Сада могу да отворим сва врата тако што ћу их гурнути главом. Свугде смо у кући уградили славине с полугом тако да могу да обавим макар нешто од кућног посла.“ Гејл, такође оболела од артритиса, каже: „Кључеви од кола и од куће имају дугачку дршку тако да ми је лакше да их окренем. Мој чешаљ и четка такође имају дуге дршке и могу да их подесим под разним угловима да бих се очешљала.“

Подршка породице — „извор снаге“

Карла из Бразила каже: „Подршка мог мужа је од пресудног значаја. Охрабрило ме је то што је одлазио са мном код лекара. Заједно смо открили како ова болест утиче на моје тело, који су њени симптоми и какво је лечење неопходно. Боље сам се осећала јер је могао да разуме кроз шта пролазим.“ Да, мужеви и жене који прихватају ограничења својих супружника и који су спремни да више сазнају о њиховом стању могу бити огроман извор снаге и подршке.

На пример, Бет је прихватила да јој посао буде чишћење када је артритис спречио њеног мужа да ради на градилишту. Казумин муж не само да ју је неговао већ је такође обављао и кућне послове које она није могла да обавља. Надаље, он је обучавао њихову децу да ураде све што могу како би помогли. Казуми каже: „Мој муж је био извор снаге. Без његове помоћи била бих у далеко горем стању.“

Једна жена по имену Керол, из Аустралије, даје следећи савет: „Пазите да не претрпате свој распоред с превише активности. Код мене се лако могу појавити осећања недораслости ако не могу да идем у корак с породицом.“ Ако се пружи истинско разумевање и обзир, подршка породице може бити извор снаге за оболеле.

Духовна помоћ

Каћа каже: „Када човек болује од овакве болести, он је уверен да нико не зна кроз шта он пролази. Зато је важно обратити се Јехови Богу, знајући да он стварно разуме наше физичко и емоционално стање (Псалам 31:8). Добар однос с њим даје ми душевни мир да скоро спокојно живим с мојом болешћу.“ Библија одговарајуће назива Јехову ’Богом сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи‘ (2. Коринћанима 1:3, 4).

Молитва стога може да буде велики извор утехе за некога ко осећа хроничан бол. Казуми каже: „Током дугих ноћи када од болова не могу да спавам, плачући отварам своје срце пред Јеховом и молим га за снагу да издржим бол и за мудрост да се суочим са свим својим тешкоћама. Јехова ми несумњиво даје одговоре.“ Франческа је на сличан начин искусила Божју подршку пуну љубави. Она каже: „Видела сам испуњење речи из Филипљанима 4:13: ’За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ‘.“

Јехова Бог често пружа подршку преко хришћанске скупштине. На пример, Гејл прича о помоћи коју је примила од своје духовне браће и сестара из локалне скупштине Јеховиних сведока. „Њихова љубав ми је помогла да не постанем депресивна“, каже Гејл. Слично томе, када је Кеику било постављено питање: „Можете ли се сетити било чега што је пријатно у вашем животу?“ Она је одговорила: „Да, сва љубав и саосећање које добијам од свакога у скупштини!“

У скупштинама Јеховиних сведока, надгледници предводе у пружању такве подршке. Сецуко каже: „Не могу описати колико пуно човеку помаже у борби против болести када старешине слушају и пружају утеху.“ Међутим, као што нас Данијел, један оболели од артритиса подсећа, „наша духовна браћа и сестре могу нам помоћи само ако им ми то дозволимо“. Стога је важно да оболели остану у контакту са сухришћанима, дајући све од себе да би присуствовали скупштинским састанцима (Јеврејима 10:24, 25). Тамо могу да приме духовно охрабрење које је потребно да би истрајали.

Патња ће престати

Оболели од артритиса су захвални медицини за досад постигнуте напретке. Међутим, чак је и најбоље лечење далеко од правог излечења. Гледано на дуге стазе, оболели могу наћи највећу утеху у прихватању Божјих обећања о новом светуb (Исаија 33:24; Откривење 21:3, 4). У том свету ће „хромац као јелен скакати“ (Исаија 35:6). Заувек ће нестати артритис и све остале болести које погађају човечанство! Питер, жртва спиналног артритиса, стога каже: „Могу да видим светло на крају овог мрачног тунела кроз који путујем.“ Једна хришћанка по имену Џулијана слично каже: „О сваком протеклом дану размишљам као о добијеној бици, један дан мање истрајавања пре него што дође крај!“ Да, приближило се време када неће доћи само крај артритису већ такође и крај свакој патњи!

[Фусноте]

a Нека имена су промењена.

b Ако бисте желели да вас посети неко од Јеховиних сведока и да вам објасни библијска обећања, ступите у контакт с локалном скупштином Јеховиних сведока или пишите издавачима овог часописа.

[Слике на 10. страни]

Постоје многе справе које помажу оболелима да живе квалитетним животом

[Слика на 12. страни]

Подршка пуна љубави може се наћи на хришћанским састанцима

    Публикације на српском (1979-2025)
    Одјава
    Пријава
    • српски (ћирилица)
    • Подели
    • Подешавања
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Правила коришћења
    • Правила приватности
    • Подешавање приватности
    • JW.ORG
    • Пријава
    Подели