Тржни центри — места где се спајају посао и задовољство

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ЉУДИ изгледа или воле или мрзе куповину. За многе, међутим, овај некада досадан посао у великој мери постао је интересантнији с настанком тржног центра.

Идеја о тржном центру није нова. Он на многе начине подсећа на базар — центар трговине и оговарања. Године 1859. француски трговац Аристид Букико је допринео да се идеја о базару измени тако што је отворио једну робну кућу. Тамо се продавао велики број различитих артикала. Робне куће су се убрзо прошириле по Европи и Сједињеним Државама.

Међу онима који су искористили ту идеју био је Френк Вулворт. До марта 1912. године, скоро 600 продавница је носило његово име. С временом је идеја о стављању робних кућа и специјализованих продавница под један кров прерасла у сада познати тржни центар. Уопштено говорећи, показало се да су тржни центри уносан посао за трговце на мало, где само један тржни центар има годишњи промет од 200 милиона долара.

Планирање тржних центара усредсређује се на удобност купаца. Један начин постизања тога је пружање угоститељских услуга за њих. Ресторани и продавнице брзе хране пружају већу могућност да ће се сретне, задовољне муштерије дуже задржати у центру. Још једна суштинска психологија куповине јесте да се утиче на људске жеље, а не на њихове потребе. У једним новинама је речено да је тржни центар место „где домаћица из предграђа може ’кроз огледало‘ из приче о Алиси посматрати раскош једног климатизованог, неонски осветљеног света, где је пред њом изложена роба у дословној вредности од милион долара — која представља богату разноликост потрошачког друштва.“

Следећи корак је, наравно, претворити жељу у куповину. Испробан начин је учинити куповину задовољством! Рекламни агенти се труде да не буду искључиви што се тиче пола. Па ипак, као што је претходно речено, жене представљају главну мету. Од почетка се управници и рекламни агенти тржних центара надмећу за женску клијентелу, укључујући и мајке с децом. Заиста, објекти за чување деце, за забаву младих, биоскопи и салони забаве, омогућавају муштеријама не само да купују већ и да проћаскају и да се тамо окупе. А кафићи нуде опуштену атмосферу за састајање и одмор. За спортски настројене купце један аустралијски тржни центар нуди клизалиште, док је други карактеристичан по куглани.

Тржни центри су изгледа јако привлачни и за младе људе. „Имам много пријатеља који овде долазе,“ каже један младић. „Сваки пут када овде дођем, могу да налетим на некога кога познајем... Ово је наше место, за овим столом.“ Такође и многе старије особе налазе задовољство у редовним одласцима у тржне центре. „Долазим овде због дружења,“ каже једна 86-годишња жена. „Ово је најпријатније место за које знам... Била бих несрећна да га нема.“

С друге стране, многи купци верују да тржни центар одговара опису датом у књизи Shelf Life — а то је „продајна машинерија“. Часопис The Humanist чак иде даље и описује тржне центре као „део наше културе који процењују људе по дебљини њихових новчаника“. Наравно, човек у таквој атмосфери треба задржати равнотежу како се не би ухватио у замку материјализма (Матеј 6:19-21).

Замке куповине

Неки избегавају тржне центре јер их плаши гужва у затвореном простору. И нема сумње да су неки тржни центри пренатрпани, посебно у време викенда. На пример, укупан број посетилаца једног тржног центра у Сиднеју (Аустралија) износи скоро 19 милиона годишње — што одговара укупном броју становника Аустралије. Међутим, не доводе до фрустрираности само купци него и гужве. И када тржни центар посећује велики број младих, чини се да расту проблеми с крађом. Часопис SundayLife! наводи: „Једна од најзначајнијих друштвених дилема културе тржних центара је та како изаћи на крај са огромним бројем младих који се тамо окупљају.“

Друга дилема за неке власнике радњи је како изаћи на крај са сталним повећањем цене закупа. „То је разлог због чега неке радње банкротирају,“ жалио се један закупац. Часопис Forbes је то изразио овако: „Тржни центри могу дотерати свој изглед и привући помодније закупце. Али то није јефтино.“ Овај чланак чак прогнозира могући пад продаје на мало у тржним центрима у Америци — што је забрињавајућа вест за 1 900 регионалних тржних центара у земљи. „Њихове муштерије су врста која ишчезава“, износи овај чланак.

Шта будућност доноси овим трговачким дивовима? Као и у многим другим аспектима живота, остаје да се види. Али једна ствар изгледа сигурна: људи ће увек уживати у проналажењу места где могу спојити посао и задовољство!