Да ли глобализација стварно може да реши наше проблеме?

„Глобална заједница коју данас имамо је, попут многих заједница, далеко од идеалне; она има много несавршености. Не поступа се праведно са свим њеним житељима; не пружају им се исте могућности. Милиони су толико обесправљени да чак и не сматрају да припадају заједници“ (ДЕО ИЗВЕШТАЈА „OUR GLOBAL NEIGHBOURHOOD“).

ФАТИМА, житељка једног великог афричког града, сматра да је срећница. Барем има фрижидер. Али њен породични дом је само метална шупа која је подигнута поред три мермерна надгробна споменика. Попут пола милиона других становника, она живи на једном великом гробљу. Чак и гробље постаје пренасељено. „Превише људи се усељава“, жали се она, „посебно овде, у гробнице.“

Око 15 километара од Фатиминог дома налази се један нови ексклузивни стамбени комплекс, заједно са елегантним ресторанима и великим игралиштем за голф. Једна партија голфа кошта више од месечне зараде једног радника који живи у овој афричкој земљи. Сиромаштво је увек погађало тај град, али терени за голф — симбол елите — представљају и новост и нешто што иритира. У нашој глобалној заједници, луксуз и беда живе једно до другог.

Вади Хадхрамаут, који вијуга кроз сушни Јемен на Блиском истоку, јесте један стари каравански пут дуж којег се налазе древни градови. На први поглед, чини се да је време стало у овој удаљеној долини. Али спољњи изглед може заварати. У оближњем граду Сајуну, музеј је ангажовао једног универзитетског дипломца да направи Web сајт који ће показати све вредне ствари које музеј поседује. Тај дипломац је била девојка из тог места која је студирала у Охају (САД). У данашње време, људи и идеје могу се кретати по свету као никада раније.

Пар хиљада километара западно одатле, у Сахари, конвој од три камиона полако се креће према југу једним изолованим путем. Машала, један од возача, објашњава да превози телевизоре, видео-рекордере и сателитске антене. Он је лично у току с догађајима у свету јер гледа вести америчких ТВ-станица. У мом граду „сви имамо сателитске антене“, објашњава он. Мало је места на планети до којих глобални медији не могу да дођу.

Непрестано, лако кретање људи, идеја, вести, новца и технологије створило је једну нову глобалну заједницу која може бити корисна. Глобализација омогућује да се упозна локална јеменска култура и Машали омогућује да за једно путовање које траје три недеље заради и до 3 000 долара. Али новац не добијају сви. Фатима и њене комшије гледају како мањина има користи од глобализације, док сами остају заглибљени у сиромаштву.

Иако је наша глобална заједница далеко од идеалне, процес глобалне интеграције је вероватно неповратан. Да ли ће људи искључити своје телевизоре, бацити мобилне телефоне, уништити компјутере и престати да путују у друге земље? Да ли ће државе покушати да се политички и економски потпуно изолују од остатка света? То изгледа врло невероватно. Нико не жели да одбаци користи глобализације. Али шта је с пропратним проблемима? Они проузрокују све већу забринутост и дотичу се свачијег живота. Хајде да накратко осмотримо неколико најозбиљнијих контраефеката глобализације.

Јаз који се шири

Расподела светског богатства никада није била праведна, али економска глобализација је направила још већи јаз између богатих и сиромашних. Руку на срце, изгледа да су неке земље у развоју имале користи од интеграције у глобалну економију. Стручњаци тврде да је у задњих десет година у Индији проценат људи који живе испод границе сиромаштва пао с 39 на 26 посто и да је Азија као целина доживела сличан напредак. Једна студија показује да је до 1998. од дневне плате од једног долара живело 15 посто становништва у источној Азији, у поређењу с 27 посто десет година раније. Међутим, глобална слика није тако ружичаста.

У супсахарској Африци и још неким мање развијеним подручјима, приход је у задњих 30 година у ствари опао. „Међународна заједница... толерише то што у свету који је нечувено богат скоро 3 милијарде људи — око половине човечанства — преживљава с 2 или мање долара дневно“, истиче Кофи Анан, генерални секретар Уједињених нација. Један од главних узрока за овај огромни социјални јаз јесте финансијска себичност. „Широм света, приватна финансијска тржишта запостављају најсиромашније“, објашњава Лари Самерс, бивши министар финансија Сједињених Држава. „Велике банке не отварају своје филијале у сиромашним земљама — зато што тамо нема новца.“

Огромна разлика између прихода богатих и сиромашних не раздваја само људе већ и државе. Не тако давно, капитал најбогатијег човека у Сједињеним Државама надмашио је свеукупни капитал који поседује више од 100 милиона његових сународника. Глобализација је кумовала и стварању богатих мултинационалних компанија које су практично преузеле контролу над светским тржиштем за одређене производе. На пример, 1998. само десет компанија је контролисало 86 посто од 262 милијарде долара вредног посла с телекомуникацијама. Економска моћ ових мултинационалних компанија често надмашује моћ влада и, као што истиче Међународна амнестија, „људска права и права на рад нису приоритет њиховог програма“.

Разумљиво је што су организације за људска права забринуте због концентрисања светског богатства у рукама привилеговане мањине. Да ли бисте ви волели да живите у заједници у којој најбогатијих 20 посто зарађује 74 пута више од најсиромашнијих? И захваљујући телевизији, тих сиромашних 20 посто човечанства савршено добро зна како живе њихове богате комшије, иако су свесни да немају неке велике шансе да побољшају своје околности. Јасно је да тако велика неправда у глобалној заједници сеје немир и фрустрацију.

Глобализација културе

Забринутост стварају и сукоби култура и ширење материјалистичких вредности. Размена идеја је важно обележје глобализације, а тај феномен најбоље показује Интернет. Нажалост, Интернет се не користи само за ширење корисних информација, културе и трговине. Неки Web сајтови унапређују порнографију, расизам и коцкање. Неки чак дају специфична упутства о томе како својеручно направити бомбу. Као што Томас Л. Фридман истиче, „на Интернету је довољно само пар пута притиснути дугме на мишу, и невоља је већ ту. Можете залутати у виртуелну неонацистичку пивницу или порнографску библиотеку... а нема никога да вас заустави или усмери“.

Телевизија и филмови такође имају огроман утицај на људско размишљање. Поруке које садрже филмови често долазе из Холивуда, највеће фабрике маште у свету. Вредности које промовише ова огромна индустрија забаве често унапређују материјализам, насиље и неморал. Те вредности могу бити потпуно стране локалној култури многих земаља у свету. Ипак, владама, педагозима и родитељима по правилу је немогуће да зауставе тај тренд.

„Ми волимо америчку културу“, објаснио је један становник Хаване на Куби једном посетиоцу из Северне Америке. „Знамо све ваше холивудске звезде.“ Западњачка култура такође промовише брзу храну и газиране сокове. Један бизнисмен из Малезије је запазио: „Овдашњи људи воле све што је западњачко, посебно ако је америчко... Они желе да једу западњачку храну и да буду попут Западњака.“ Ректор факултета у Хавани је са жаљењем признао: „Куба више није острво. Више не постоје острва. Постоји само један свет.“

Западњачка култура својом наметљивошћу утиче на наде и жеље које људи имају. Human Development Report 1998 је запазио да се „’настојање да се буде у току‘ променило; људи сада не теже ка томе да имају оно што има њихов први комшија, већ се труде да достигну животни стил богатих и славних који се приказују у филмовима и телевизијским емисијама“. Јасно је да велика већина људи никада неће достићи такав животни стил.

Да ли је глобализација решење?

Попут многих других људских подухвата, глобализација се показала и штетном и корисном. Некима је донела економске предности и покренула је еру глобалних комуникација. Ипак, она не користи сиромашнима, већ богатима и моћнима. И криминалци и вируси су у односу на владе далеко ефикасније искористили предности глобализације. (Видите оквире на странама 8 и 9.)

Глобализација је знатно увећала проблеме који су већ постојали у нашем несавршеном свету. Уместо да понуди решење за потешкоће с којима се свет суочава, она је постала део проблема. Социјалне разлике су се повећале, као и фрустрација. Владе широм света се напрежу да искористе предности глобализације, а да у исто време заштите своје грађане од њених штетних ефеката. Да ли ће им то поћи за руком? Да ли нека коректна глобализација може бити решење? Следећи чланак ће анализирати ова питања.

[Оквири⁄Слике на странама 8, 9]

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КРИМИНАЛА И ТЕРОРИЗМА

Нажалост, средства која се користе за трговину и размену добара лако се могу претворити у средства која користе криминалу. „Мултинационалне корпорације су предводиле у глобализовању светске економије, а ’мултинационални криминал‘ — синдикати организованог криминала — брзо је искористио глобализацију“, објашњава Human Development Report 1999. Како је организовани криминал искористио глобализацију?

Нарко-картели су пронашли много нових могућности за легализовање свог профита који износи милијарде долара. Укидање многих царинских контрола и све већи број људи који путују, много олакшава картелима да преносе дрогу из једне земље у другу или с једног континента на други. Занимљиво је да се током 1990-их производња кокаина удвостручила, а производња опијума утростручила. Међународне мафијашке групе су и од проституције направиле уносан посао. Због тога те групе сваке године у земље Западне Европе пребаце око 500 000 жена и девојчица — већину против њихове воље.

Синдикати криминалаца су, попут мултинационалних корпорација, недавних година ујединили своју моћ. Многи од њих имају глобалне послове и заједно згрћу годишњи профит од око 1,5 билијарди долара — што је више од укупног бруто националног производа Француске.a

И Интернет се показао као идеално средство за непоштене особе које се одлично сналазе с компјутерима. Године 1995, један хакер је украо информације које наводно вреде милион долара, као и бројеве 20 000 приватних кредитних картица. „Крађа помоћу нове технологије није тако опасна, а исплативија је“, објаснио је Хосе Антонио Солер, један банкар из Шпаније.

И терористи користе средства глобализације. Захваљујући глобалним вестима, отмица неколико туриста из Западних земаља у неком удаљеном кутку света, може послужити да се да̂ тренутан публицитет практично било каквом политичком протесту.

НЕЖЕЉЕНИ „ПУТНИЦИ“

Светом могу путовати како људи тако и болести, од којих су неке смртоносне. „Драстичан пораст у кретању људи, добара и идеја по свету основни је узрок глобализације болести“, објашњава професор Џонатан М. Ман, стручњак за епидемије. „Свет је за кратко време постао много рањивији на избијање и, што је најопасније, на ширење, па чак и глобално ширење, како нових тако и старих заразних болести.“

Ову нову глобалну рањивост ништа не приказује тако драстично као пандемија сиде, која сада годишње убије око три милиона људи. Лекари из неких афричких земаља се плаше да ће од ове болести умрети две трећине младих мушкараца и жена. „Упркос миленијуму епидемија, рата и глади, никада раније у историји није била толико висока стопа смртности међу младим одраслим људима“, извештава Заједнички програм Уједињених нација о ХИВ-у/сиди.

Микроби и вируси нису једини нежељени светски „путници“. Животиње, биљке и инсекти су побегли из својих нормалних станишта и нагрнули на друге континенте. Једна врста отровне змије из Аустралије тренутно колонизује пацифичка острва, до чега је дошло вероватно тако што су се неки примерци увукли у авионе. Оне су већ истребиле практично све шумске птице на Гуаму. Водени зумбул из Јужне Африке се проширио у 50 тропских земаља где блокира канале и уништава рибњаке. „’Уљези‘ који нагрћу, као и ширење болести и велико еколошко разарање, коштају глобалну економију вероватно стотине милијарди долара годишње“, извештава International Herald Tribune.

[Фуснота]

[Слике]

КРИЈУМЧАРЕЊЕ НОВЦА

У пошиљци медведића̂

КРИЈУМЧАРЕЊЕ КОКАИНА

Кокаин вредан 4 000 000 долара пронађен у возилу које је заплењено на граничном прелазу

БИОТЕРОРИЗАМ

Војници траже антракс на Капитол Хилу (Вашингтон, САД)

ПОДМЕТАЊЕ БОМБИ

Експлозија аутомобила-бомбе у Израелу

ГЛОБАЛНО ШИРЕЊЕ СИДЕ

Епидемија сиде је у Јужној Африци толико узела маха да неке болнице више не могу да приме пацијенте

ИНВАЗИЈА БИЉНИХ И ЖИВОТИЊСКИХ ВРСТА

Змија Boiga irregularis је готово истребила шумске птице на Гуаму

ВОДЕНИ ЗУМБУЛ

Ова биљка блокира канале и речне обале у око 50 земаља

[Извори]

Кријумчарење новца и кокаина: James R. Tourtellotte and Todd Reeves/U.S. Customs Service; биотероризам: AP Photo/Kenneth Lambert; аутобус у пламену: AP Photo/HO/Israeli Defense Forces; дете: AP Photo/Themba Hadebe; змија: Photo by T. H. Fritts, USGS; водени зумбул: Staff CDFA, California Dept. of Food & Agriculture, Integrated Pest Control Branch

[Слике на 7. страни]

Економска глобализација је направила још већи јаз између богатих и сиромашних

[Извор]

UN PHOTO 148048/ J. P. Laffont - SYGMA

[Слике на 10. страни]

Интернет се користи за унапређивање тероризма