Да ли вас посматрају?

СВАКОГ дана кад Елизабет стигне на посао, једна камера прати њене покрете. Док улази у зграду, друга камера зумира њено лице. Током дана, бројне друге камере држе је под сталним надзором. Оваква контрола је разумљива будући да ради за компанију која дневно обрће милионе долара у готовини.

Елизабет зна да ће на послу бити под строгим надзором; то јој је јасно стављено до знања када је прихватила посао. Међутим, милиони других можда не знају у потпуности колико су сваког дана под надзором.

Живот у друштву које врши надзор

Да ли вас на послу надзиру? Милионима запослених непрестано се контролише електронска пошта и коришћење Интернета. У годишњем извештају Америчког удружења за менаџмент за 2001. годину стоји да „скоро три четвртине (73,5%) великих фирми у САД... бележе и контролишу комуникацијске везе и активности својих радника на послу, укључујући и њихове телефонске позиве, е-пошту, Интернет и компјутерске фајлове“.

Владе улажу милионе долара у опрему за надзирање. У једном извештају поднесеном Европском парламенту 11. јула 2001, изнесен је закључак да „постоји један глобалан систем за праћење комуникацијских веза путем међусобне сарадње... између САД, Велике Британије, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда“. Путем једне глобалне мреже сателитских пријемника, система познатог као Ешелон, те владе наводно могу да прислушкују и надзиру телефоне, факсове, Интернет и електронску пошту, чији се сигнали преносе преко сателита̂. Новине Australian тврде да владе које користе овај систем „могу издвојити жељене факсове и е-пошту, а ако се систем програмира да препознаје одређене гласове, тада се могу издвојити и телефонски позиви тих особа“.

Службе за одржавање јавног реда и мира такође се ослањају на савремене технике надзора. Часопис BusinessWeek извештава да ФБИ у Сједињеним Државама поседује технологију познату као „Месождер“ и користи је за „посматрање е-поште, инстант порука и дигиталних телефонских позива“. У међувремену, у Британији ће ново законодавство допустити службама за одржавање јавног реда и мира тајно „проматрање хиљада људи који користе телефоне, факс-машине и Интернет“, извештава Би-Би-Си.

Скривене камере и детаљне базе података

Чак и ако особа не користи телефон, факс или електронску пошту, она још увек може бити под надзором. У аустралијској држави Нови Јужни Велс, особе које користе железнички саобраћај надзиру се путем више од 5 500 камера. У истој држави, око 1 900 државних аутобуса такође су опремљени камерама за надзирање.

Једна студија наводи да Британија изгледа има највише камера за надзирање у свету — 1 камера на сваких 55 људи. Године 1996. у Уједињеном Краљевству само су 74 града била опремљена камерама за надзирање јавних места. До 1999, таква опрема је инсталирана у 500 градова. Сада се нови компјутерски програми повезују с камерама за надзирање и на тај начин камере могу да издвоје лице одређене особе, чак и ако је она у маси људи на аеродрому или на неком јавном тргу.

Ваш приватни живот се може пратити као никада раније, а да ви то и не знате. Директор групе за људска права „Приватност у свету“, Сајмон Дејвис, каже: „Вероватно никада раније у историји није сакупљено толико пуно информација о глобалној популацији. Детаљи о просечној запосленој особи у развијеном свету смештени су у око 400 великих база података — што је количина обрађених података од које би се могла направити једна огромна енциклопедија за сваку особу.“

Које кораке можете предузети да бисте заштитили своју приватност?