„Градско веће не треба да изиграва великог брата“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КАНАДЕ

КАНАДСКА повеља о правима и слободама штити све становнике Канаде. Слободе говора, штампе и обожавања уставом су загарантоване и потврђене на судовима.

Зато је пажњу Јеховиних сведока привукао предложени амандман општинског закона у Блејнвилу, граду који се налази северозападно од Монтреала. Тим амандманом се забрањује неовлашћено вршење ’посета религиозне природе‘ од врата до врата. То би непосредно утицало на службу коју Сведоци обављају од куће до куће (Дела апостолска 20:20, 21). Али, шта је довело до тога да тај амандман буде предложен? Градски званичници су тврдили да су примили бројне притужбе на рачун Јеховиних сведока због њихове службе од врата до врата. Међутим, према полицијској евиденцији, у претходних пет година није поднета ниједна притужба на ту активност Јеховиних сведока!

Па ипак, предложени амандман је 1996. године усвојен. Адвокати који су заступали Јеховине сведоке из Блејнвила обавестили су градске власти да би с обзиром на уставом загарантовану религиозну слободу било непрописно користити овај закон да би се ограничила проповедничка активност Јеховиних сведока. Градски званичници су се оглушили о то и издали су 17 судских позива. Адвокати Сведока су реаговали покренувши парницу како би спречили градске власти Блејнвила да ограниче религиозну слободу и слободу изражавања, што су права свих држављана Канаде.

Цео случај је 3. и 4. октобра 2000. разматран пред Вишим судом Квибека и судијом Жаном Крепоом. После разматрања, судија Крепо је донео пресуду у корист Јеховиних сведока. Он је потврдио „да Јеховини сведоци следе стопе прве хришћанске скупштине када иду од врата до врата да би људе подстакли да задрже висок ниво морала и духовности... Посећивање људи представља хришћански друштвено користан рад. Јеховини сведоци посећују становнике Блејнвила у просеку свака четири месеца и желе да разговарају о ономе што је позитивно и од општег интереса“. Судија Крепо је у пресуди навео: „[Суд] проглашава да су Јеховини сведоци изузети од обавезе тражења дозволе у циљу обављања њихове службе.“

Град Блејнвил је Апелационом суду Квибека уложио жалбу на одлуку судије Крепоа. Жалба је размотрена 17. јуна, а пресуда која је донесена 27. августа 2003, потврдила је одлуку Вишег суда. Позивајући се на Канадску повељу о правима и слободама, која штити слободу вероисповести и укључује право изражавања религиозних уверења поучавањем и дистрибуисањем литературе, Суд је донео следећи закључак: „Спорни општински закон озбиљно је угрозио слободу вероисповести Јеховиних сведока и слободу мисли, уверења и изражавања грађана Блејнвила... Докази указују на то да су се становници Блејнвила жалили на покућарење бројних путујућих трговаца и других који продају робу од куће до куће, а не на Јеховине сведоке. Не постоји хитна, а ни стварна потреба за регулисањем агитовања од врата до врата из религиозних разлога. Надаље, законске мере су немарно формулисане и донете у журби и без претходног договора. Оне су неразумне и несразмерне циљу заштите приватности грађана... У слободном и демократском друштву, градско веће не треба да изиграва Великог Брата покушавајући да одлучи кога становници могу да приме у свој дом у вечерњим сатима или преко викенда. Истражни судија је исправно пресудио да спорни општински закон није примењив у случају Јеховиних сведока.“a

Јеховиним сведоцима је драго што су се у овом случају судови у Квибеку ослонили на Повељу о правима како би заштитили религиозну слободу свих становника Квибека од утицаја снажних предрасуда.

[Фуснота]

[Мапа на 24. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КАНАДА

Блејнвил

Монтреал

САД

[Слика на 24. страни]

Канадска повеља о правима и слободама штити све становнике Канаде

[Слике на 25. страни]

Сведоци у Блејнвилу сада могу слободно да учествују у јавној служби. Уметнута слика: испред Дворане Краљевства