Да ли вам је заиста потребно вежбање?

„Бавите се физичком активношћу двапут недељно да бисте остали у форми. Вежбајте 30 минута дневно. Избегавајте алкохол да бисте спречили појаву рака. Конзумирајте алкохол да бисте смањили ризик од срчаних обољења. Да ли су вас икад добронамерни савети о здрављу довели у забуну? Данас медији препоручују једно, а следеће седмице нешто сасвим друго... Зашто научници не могу да се усагласе? Зашто је кафа данас штетна, а већ за недељу дана сасвим безопасна?“ (др Барбара Брем, професор физичке културе).

ЗДРАВСТВЕНИ стручњаци често имају различите ставове када су у питању исхрана и здравље. Многе људе збуњује права поплава информација о томе шта треба радити а шта избегавати како би имали добро здравље. Међутим, када се ради о потреби за умереном физичком активношћу, сви стручњаци су једногласни — ако желите да будете здравији, морате редовно вежбати!

У савремено доба, недостатак физичке активности постао је озбиљан проблем, нарочито у индустријски развијеним земљама. Некада се већина људи у тим земљама бавила тешким физичким пословима, као што су земљорадња, лов или грађевинарство. Било је потребно много труда и рада да би се задовољиле најосновније животне потребе, што је често представљало велико оптерећење и допринело је томе да наши преци имају краћи животни век. Према делу Encyclopædia Britannica, „у древној Грчкој и Риму, просечан животни век био је око 28 година“. Насупрот томе, крајем 20. века је животни век у развијеним земљама износио око 74 године. Откуда та велика разлика?

Технологија — благослов или проклетство?

Људи данас имају релативно боље здравље и дужи животни век него у прошлим столећима. Томе је донекле допринела технолошка револуција. Проналасци модерног доба променили су начин на који обављамо ствари и олакшали су многе тешке послове. Медицина је остварила велики напредак у борби против болести и побољшала здравље већине људи. Међутим, у свему томе постоји и извесна противречност.

Премда је модерна технологија допринела бољем здрављу, с временом је довела и до тога да велики део становништва води седелачки начин живота. У недавно објављеном извештају Америчког удружења кардиолога, под насловом International Cardiovascular Disease Statistics, наводи се да „економска транзиција, урбанизација, индустријализација и глобализација воде до промена у начину живота које повећавају опасност од срчаних обољења“. У истом извештају се спомиње да су „недовољна физичка активност и нездрава исхрана“ међу водећим факторима ризика.

Пре само 50 година, у многим земљама људи су марљиво радили, знојећи се за плугом, возили су бицикл када је требало да оду у набавку до оближњег града, а увече су обављали поправке око куће. Животни стил њихових унука је сасвим другачији. Данас радник можда већи део дана седи испред компјутера, скоро свуда иде аутом, а вечери проводи уз телевизију.

Према једном истраживању, шведске дрвосече које су некада трошиле и по 7 000 калорија дневно обарајући дрвеће и померајући дебла, сада користе модерне машине које обављају већи део тешког посла. У прошлости су многе путеве градили и одржавали људи опремљени пијуцима и лопатама. Али сада се тај посао чак и у мање развијеним земљама обавља помоћу булдожера и друге тешке механизације.

У неким деловима Кине, уместо бицикла се као омиљено превозно средство све више користе скутери. У Сједињеним Државама, где је 25 посто свих путовања краће од километар и по, 75 посто њих обавља се аутомобилом.

Осим тога, модерна технологија је допринела појави генерације физички неактивне деце. Током једног истраживања примећено је да ’деца проводе све више времена играјући видео-игре јер су оне све занимљивије и реалистичније‘. До сличних закључака дошло се и у вези с гледањем телевизије и другим „седелачким“ облицима забаве за децу.

Опасности повезане с неактивношћу

Драстично опадање физичке активности често негативно утиче на физичко, ментално и емоционално здравље. На пример, један британски здравствени завод је недавно известио: „Неактивна деца су у опасности да имају ниже самопоштовање, да буду склонија анксиозности и подложнија стресу. Већа је вероватноћа да ће таква деца почети да пуше и користе дрогу него деца која су активна. Када се ради о запосленима, они који су неактивни чешће одсуствују с посла него они који су физички активни. Како године пролазе, људи који нису активни губе снагу и виталност које су потребне за обављање свакодневних послова. Услед тога, многи постају неспособни за рад, а њихово ментално здравље се погоршава.“

Кора Крег, председница Канадског института за здравље, каже да су „Канађани сада на радном месту много мање физички активни него у прошлости... У глобалу, активност је опала.“ Канадске новине Globe and Mail извештавају: „Око 48 посто Канађана има вишак килограма, од чега је 15 посто гојазно.“ Затим се додаје да у тој земљи 59 посто одраслих води седелачки начин живота. Др Мати Уситупа, са универзитета у Куопију, у Финској, упозорава да „услед гојазности и седелачког начина живота који постају све уобичајенији, широм света све више људи оболева од дијабетеса тип 2“.

Према једном истраживању које је недавно спроведено у Хонгконгу, постоји могућност да је око 20 посто свих смртних случајева код особа које имају 35 или више година повезано с недостатком физичке активности. У закључку тог истраживања које је водио професор Тај-Хинг Лам са Универзитета у Хонгконгу, и које је објављено 2004. у часопису Annals of Epidemiology, писало је да код житеља Хонгконга кинеског порекла „физичка неактивност представља већи фактор ризика него пушење“. Истраживачи предвиђају да ће се и остатак Кине „суочити с повећањем морталитета које је проузроковано сличним факторима“.

Да ли је та забринутост оправдана? Може ли физичка неактивност стварно представљати већу претњу нашем здрављу него пушење? Опште је познато да су неактивни људи, за разлику од оних који су активни, склонији високом крвном притиску, већем ризику од можданог и срчаног удара, од појаве одређених врста рака, остеопорозе, као и гојазности.a

Како извештавају новине The Wall Street Journal, „на сваком континенту, чак и у областима где влада неисхрањеност, број људи који имају вишак килограма или су гојазни расте алармантном брзином. Узрок је исти: комбинација висококалоричне исхране и седелачког начина живота која је већ довела до епидемије гојазности у САД.“ Др Стефан Реснер, професор здравствене заштите на Институту Каролинска у Стокхолму, слаже се с тим и тврди: „Гојазност је у порасту у свим земљама у свету, без изузетка.“

Глобални проблем

Јасно је да је редовно и умерено бављење физичком активношћу од пресудне важности за нашу добробит. Па ипак, упркос добро познатим упозорењима у вези с ризицима од физичке неактивности, велики део светске популације и даље је практично неактиван. Светски савез кардиолога сматра да између 60 и 85 посто светског становништва „није физички довољно активно да би се то позитивно одразило на њихово здравље, што је нарочито случај међу девојкама и женама“. Ова организација тврди да „скоро две трећине деце такође није довољно активно, што би иначе позитивно утицало на њихово здравље“. У Сједињеним Државама, око 40 посто одраслих особа води седелачки начин живота, а око 50 посто младих узраста између 12 и 21 године, не бави се редовно интензивнијим вежбањем.

Приликом једног истраживања све већег утицаја седелачког начина живота у 15 европских земаља, установљено је да проценат неактивних варира од 43 посто у Шведској до 87 посто у Португалу. У Сао Паулу, у Бразилу, око 70 посто становништва води седелачки начин живота. Светска здравствена организација (СЗО) извештава да се „подаци сакупљени током различитих анкета о здрављу које су спроведене широм света изванредно подударају“. Стога не треба да нас изненади процена да сваке године два милиона људи умре услед узрока који су повезани с физичком неактивношћу.

Стручњаци из целог света сматрају да је овај тренд крајње забрињавајућ. У одговору на то, владе многих држава покренуле су различите кампање с циљем да се јавност информише о користима умерене физичке активности. Аустралија, Јапан и Сједињене Државе се надају да ће до 2010. године успети да остваре 10-постотни пораст у нивоу физичке активности становништва. У Шкотској је циљ да се до 2020. године 50 посто одраслих редовно бави физичком активношћу. У једном извештају СЗО наводи се да су „националне програме за повећање физичке активности становништва покренуле и друге земље, као што су Мексико, Бразил, Јамајка, Нови Зеланд, Финска, Русија, Мароко, Вијетнам, Јужноафричка Република и Словенија“.

Без обзира на оно што предузимају владе и здравствене организације, сваки појединац има коначну одговорност да брине о свом здрављу. Свако треба да се запита: ’Да ли сам довољно активан? Да ли довољно вежбам? Ако то није случај, шта могу учинити да бих променио свој начин живота?‘ Чланак који следи пружиће неке конкретне предлоге о томе како можемо бити физички активнији.

[Фуснота]

[Оквир на 4. страни]

Висока цена неактивности

Многе владе и здравствене организације веома су забринуте због финансијских губитака које проузрокује недостатак физичке активности.

● Аустралија — У овој земљи, годишњи трошкови здравствене неге повезани с физичком неактивношћу износе око 283 милиона евра.

● Канада — Према Светском удружењу кардиолога, у Канади је током само једне године потрошено више од 1,5 милијарди евра на трошкове лечења, „који се могу довести у везу с физичком неактивношћу“.

● Сједињене Државе — Током 2000. године, Сједињене Државе су потрошиле астрономску суму од 56 милијарди евра на медицинске трошкове који су директно повезани с недостатком физичке активности.

[Оквир⁄Слике на 5. страни]

Деци је потребна физичка активност

Недавна истраживања су показала да се све мање деце редовно бави физичком активношћу, као и то да су девојчице мање активне од дечака. Изгледа да ниво активности код деце опада како одрастају. Следе само неке од бројних користи које деци доноси редовна физичка активност:

● Развој снажних костију и мишића, као и здравих зглобова

● Превенција појаве вишка килограма и гојазности

● Превенција или смањење могућности појаве високог крвног притиска

● Превенција дијабетеса тип 2

● Веће самопоштовање и спречавање појаве анксиозности и стреса

● Усвајање активног начина живота који може спречити вођење седелачког начина живота у зрелом добу

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Допринос бољем здрављу старијих

Сматра се да ће вам док залазите у године све више користити редовно и умерено вежбање. Па ипак, многе старије особе оклевају да то учине јер страхују да би се могле повредити или разболети. Наравно, добро је да се старији посаветују са својим лекарем пре него што почну да интензивније вежбају. Међутим, стручњаци сматрају да физичка активност може знатно побољшати квалитет живота старијих особа. Споменућемо само нека подручја на којима може доћи до побољшања уколико редовно вежбају:

● Умне способности

● Равнотежа и гипкост

● Емоционално здравље

● Брзина опоравка од болести или повреде

● Рад органа за варење и јетре

● Метаболизам

● Имунолошки систем

● Густина коштаног ткива

● Ниво енергије