Млади питају. . .

Како могу избећи да будем привучен погрешним особама?

„Почела сам да се дружим с једном девојком из школе... Није се дрогирала, није ишла на журке и није била неморална. Чак није ни псовала и имала је све петице. Али она дефинитивно није била добро друштво“ (Елизабета).a

ЗАШТО је Елизабета дошла до тог закључка? Она сада увиђа да је та девојка утицала на њу да прихвати лоше трендове. „Наставила сам да се дружим с њом“, објашњава она, „и почела да читам књиге са спиритистичким садржајем, чак сам написала причу на такву тему.“

Марија се такође упустила у лоше понашање, али њу је на то навело дружење са особом која је била њен суверник! Како можеш знати да ли је неко заиста лоше друштво? Да ли је увек опасно бити близак са особама које не служе Јехови? Да ли је увек безопасно дружити се с било којим суверником?

Како би требало гледати на пријатељство са особом супротног пола? Ако тражиш брачног друга, како можеш бити сигуран да ће та веза позитивно утицати на твоју духовност? Хајде да видимо како нам библијска начела могу помоћи да одговоримо на ова питања.

За кога се може рећи да је добар пријатељ?

Да ли то што њена школска другарица није служила правом Богу значи да Елизабета није смела да се спријатељи с њом? Истина, прави хришћани не сматрају да је неко лоша особа само зато што није њихов суверник. Али када је у питању склапање блиског пријатељства, постоје разлози због чега треба бити опрезан. У првом веку, апостол Павле је упозорио хришћане у Коринту: „Лоше друштво квари добре особине“ (1. Коринћанима 15:33, The Bible — An American Translation). Шта је тиме хтео да каже?

Врло је вероватно да су се неки од тих хришћана из Коринта дружили са епикурејцима, следбеницима грчког филозофа Епикура. Он је поучавао своје следбенике да буду разборити и храбри, да испољавају самоконтролу и поступају праведно. Чак их је одвраћао од тога да раде лоше ствари у тајности. Зашто је онда Павле те људе, па чак и оне у скупштини који су имали слично гледиште, сматрао ’лошим друштвом‘?

Епикурејци нису обожавали правог Бога. Пошто нису веровали у ускрсење мртвих, настојали су да извуку највише из овог живота (Дела апостолска 17:18, 19, 32). Онда не чуди што су због дружења с таквима неки из коринтске скупштине почели да губе веру у ускрсење. Зато 15. поглавље прве посланице Коринћанима — у којој Павле упозорава на лоше друштво — обилује аргументима са циљем да се помогне тим хришћанима из првог века да обнове веру у реалну наду у ускрсење.

Коју поуку можемо извући из свега тога? Чак и особе које не верују у Бога могу имати лепе особине. Али, ако их изабереш за блиске пријатеље, то ће утицати на твој начин размишљања, твоју веру и твоје понашање. Зато је Павле у својој другој посланици Коринћанима написао: „Не ујармљујте се неједнако с неверницима“ (2. Коринћанима 6:14-18).

Марко, који има 16 година, увидео је колико су мудре те Павлове речи. Он је испрва прихватио ваншколске активности, што је укључивало и путовање у једну земљу у развоју ради помагања у поучавању тамошње деце. Међутим, док се припремао са школским друговима, променио је мишљење. Он каже: „Схватио сам да ми толико времена у њиховом друштву не би нимало користило у духовном погледу.“ Зато је одлучио да се повуче из пројекта и да на друге начине помаже људима у неповољном положају.

Пријатељства са суверницима

Како је са склапањем пријатељстава унутар хришћанске скупштине? Када је писао младом Тимотеју, Павле је упозорио: „У великом дому нема само златних и сребрних посуда него и дрвених и земљаних, и неке су за часну сврху, а друге за сврху без части. Ако се, дакле, неко држи подаље од ових последњих, биће посуда за часну сврху, посвећена, корисна свом власнику, припремљена за свако добро дело“ (2. Тимотеју 2:20, 21). Дакле, Павле није занемарио могућност да чак и међу хришћанима може бити оних који се не понашају часно. Зато је отворено упозорио Тимотеја да се држи подаље од таквих особа.

Да ли то значи да треба да будеш неповерљив према сухришћанима? Не. Такође, то не значи ни да од пријатеља треба да очекујеш да буду савршени (Проповедник 7:16-18). Међутим, само то што нека млада особа долази на хришћанске састанке или што су јој родитељи ревни у скупштини не гарантује да би она била прави пријатељ.

„И дете делима својим показује хоће ли пут његов бити чист и прав“, стоји у Пословицама 20:11. Зато је мудро да размислиш: Да ли је очигледно да је тој особи њен однос с Јеховом на првом месту у животу? Или се види да њена размишљања и ставови одражавају „дух света“? (1. Коринћанима 2:12; Ефешанима 2:2). Да ли дружење с њим или с њом јача твоју жељу да обожаваш Јехову?

Ако за пријатеље бираш оне који гаје јаку љубав према Јехови и духовним стварима, не само што ћеш избећи проблеме, већ ћеш и стећи више снаге да служиш Богу. Павле је рекао Тимотеју: „Тежи за праведношћу, вером, љубављу, миром, заједно са онима који Господа призивају из чистог срца“ (2. Тимотеју 2:22).

Пријатељство са особама супротног пола

Ако си одрасла особа и желиш да ступиш у брак, да ли си размислио о томе како сва ова начела треба да утичу на твој избор брачног друга? Много тога те може привући будућем супружнику, али ништа није толико важно као његова духовност.

Библија зато увек изнова упозорава на то да се треба венчавати „само у Господу“ (1. Коринћанима 7:39; Поновљени закони 7:3, 4; Немија 13:25). Тачно је да има људи који нису наши суверници, али су одговорни, поштени и обзирни. Па ипак, они немају исту мотивацију као ти, наиме да наставе да развијају такве особине и да одрже брак како године пролазе.

С друге стране, особа која је предана и лојална Јехови настоји да негује хришћанске особине и чува их, ма шта да се деси. Она зна да љубав према супружнику Библија повезује са добрим односом с Јеховом (Ефешанима 5:28, 33; 1. Петрова 3:7). Стога, кад оба брачна друга воле Јехову, они имају најјачи мотив да остану лојални једно другом.

Да ли то значи да ће бракови склопљени између суверника сигурно успети? Не. На пример, шта би се могло десити ако ступиш у брак са особом која се слабо занима за духовне ствари? Неспремна да се одупре притисцима овог света, духовно слаба особа би лако могла да одлута од хришћанске скупштине (Филипљанима 3:18; 1. Јованова 2:19). Замисли тугу и неслогу у браку до које би могло доћи ако би се твој супружник упрљао „прљавштинама света“ (2. Петрова 2:20).

Пре него што ступиш у везу која би могла водити до брака, размисли: Да ли је очигледно да је та особа духовно јака? Да ли оставља добар пример хришћанског живљења? Да ли је добро утврђена у библијској истини или још треба духовно да напредује? Да ли си уверен да је покретачка снага у животу те особе љубав према Јехови? Корисно је знати да је нека особа на добром гласу. Међутим, мораш бити сигуран да је особа за коју си заинтересован одана Јехови и да ће заиста бити добар брачни друг.

Такође, задржи на уму да су неки који су привучени „погрешним особама“ најпре привучени погрешним стварима — на пример, неком облику неприкладне забаве или активности. Примерни млади у хришћанској скупштини неће учествовати у томе. Зато испитај своје срце.

Ако увидиш да твом срцу треба дисциплина, немој очајавати. Оно се може дисциплиновати (Пословице 23:12). Све се своди на следеће: Шта ти заиста желиш? Да ли желиш да будеш привучен ономе што је добро и онима који су то већ учинили? Уз Јеховину помоћ, ти можеш развити такву жељу (Псалам 97:10). Вежбање моћи запажања да разликују исправно и неисправно помоћи ће ти да видиш ко ће ти бити добар, прави пријатељ (Јеврејима 5:14).

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Добро друштво врши позитиван утицај у духовном погледу