Чему нас учи природа?

„Питај, молим те, стоку, и поучиће те, и птице небеске, и рећи ће ти. За земљу се занимај, и поучиће те, рибе морске испричаће ти“ (ЈОВ 12:7, 8).

НАУЧНИЦИ и инжењери у последњих неколико година дословно уче од биљака и животиња. У оквиру научне гране зване биомиметика, они проучавају и копирају грађу и карактеристике различитих живих бића настојећи да створе нове производе и побољшају квалитет постојећих машина. Док будете осматрали следеће примере, питајте се: ’Коме заиста припада заслуга за све то?‘

Шта откривају китова пераја

Шта конструктори авиона могу научити од грбавог кита? Много тога. Одрастао грбави кит тежак је око 30 тона (као натоварен камион) и има релативно круто тело с великим перајима која подсећају на крила. Ова 12 метара дуга животиња изузетно је окретна у води. На пример, када је гладан, грбави кит понекад плива увис, правећи спиралне кругове испод рачића или рибе којима се храни, све време избацујући мноштво мехурића. Ти мехурићи формирају уску цилиндричну „мрежу“, пречника свега метар и по, која потискује рибу и рачиће према површини. Кит се затим гости својим уредно сервираним оброком.

Научнике је посебно занимало како ово створење које има тако круто тело успева да прави невероватно уске кругове док плива. Установили су да је тајна у облику китових пераја. Предња ивица његових пераја није глатка, као код авионског крила, већ је зупчаста, с низом испупчења званих туберкулуми.

Док кит сече воду, та испупчења стварају већу силу узгона и смањују отпор воде. Како то? У часопису Natural History објашњава се да захваљујући њима вода брже клизи низ пераја формирајући при том уједначен кружни ток, чак и када кит плива увис под врло оштрим углом. Ако би предња ивица пераја била глатка, кит не би могао да прави тако уске кругове док плива увис јер би се вода иза пераја узбуркала и стварали би се вртлози, тако да не би било силе узгона.

Како би се ово откриће могло практично применити? По свему судећи, летелицама чија би крила била конструисана по узору на грађу китових пераја било би потребно мање закрилаца и других механичких уређаја који регулишу проток ваздуха. Таква крила би била сигурнија и лакша за одржавање. Џон Лонг, стручњак за биомеханику, верује да ћемо ускоро „на сваком млазном путничком авиону вероватно моћи да видимо испупчења попут оних на перајима грбавог кита“.

Копирање галебових крила

Наравно, конструкција авионских крила већ се темељи на грађи птичјих крила. Међутим, инжењери су недавно остварили још већи напредак у копирању грађе птичјих крила. „Истраживачи с Флоридског универзитета направили су прототип беспилотне летелице која може да лебди, као и да се нагло спушта и успиње попут галеба“, извештава се у часопису New Scientist.

Галебови изводе своје невероватне акробације тако што савијају крила у зглобовима лакта и рамена. По узору на ову флексибилну конструкцију крила, „код овог прототипа дужине око 60 центиметара један мали мотор контролише низ металних шипки које покрећу крила“, пише New Scientist. Та домишљато дизајнирана крила омогућавају малој летелици да лебди и обрушава се између високих зграда. Постоји велико интересовање за производњу авиона са тако изузетним могућностима маневрисања који би се користио за проналажење хемијског и биолошког оружја у великим градовима.

Копирање геконових стопала

Људи могу много тога научити и од копнених животиња. На пример, мали гуштер гекон може да се пење уза зид и да, окренут наглавачке, стоји на плафону. По тој задивљујућој способности био је познат и у библијска времена (Пословице 30:28). У чему је тајна његове способности да пркоси гравитацији?

Гекон може да се креће чак и по површинама глатким као стакло захваљујући сићушним длачицама званим сете, које му расту на стопалима. Из његових стопала не лучи се лепак, већ се приањање постиже помоћу једне слабе молекуларне силе. Наиме, молекули двеју површина везују се једни за друге због веома слабе привлачне силе познате као Ван дер Валсова сила. Гравитација обично лако надјача ову силу, па се тако човек не може попети уза зид једноставно прислањајући руке уз њега. Међутим, геконове сићушне длачице повећавају површину која је у додиру са зидом. Када се Ван дер Валсова сила вишеструко умножи помоћу хиљада длачица на геконовим стопалима, привлачност коју она ствара довољно је јака да може издржати тежину овог сићушног гуштера.

Како би се ово откриће могло искористити? Вештачки материјали направљени по узору на геконова стопала могли би се користити као замена за чичак-траку, што је још један патент позајмљен из природе.a У часопису The Economist цитиран је један истраживач који је рекао да би материјал направљен од „гекон-траке“ могао бити нарочито користан у „медицини, у случајевима када се не могу употребити хемијски адхезиви“.

Коме треба одати признање?

У међувремену, НАСА ради на моделу робота који има више ногу и хода као шкорпија. Фински инжењери су већ направили трактор са шест ногу који попут огромног инсекта може да прелази преко препрека на путу. Други истраживачи су произвели тканину с малим преклопима чиме се опонаша начин на који се борове шишарке отварају и затварају. Грађа морског ковчега, рибе која са невероватном лакоћом клизи кроз воду, послужила је као идеја за возило на ком тренутно ради један произвођач аутомобила. Други истраживачи испитују способност шкољке петрово ухо да амортизује ударце, настојећи да направе лаганије и отпорније панцирне прслуке.

У природи има толико добрих идеја да су истраживачи основали базу података у коју је већ укључено више хиљада биолошких система. Научници могу да је користе да би пронашли „решења за проблеме на које наилазе приликом конструисања“, пише The Economist. Природни системи који се налазе у тој бази података називају се „биолошким патентима“. Наравно, власник патента је особа или компанија која је законски регистровала нову идеју или машину. У вези са базом података биолошких патената, The Economist пише: „Тиме што биомиметичке мајсторије називају ’биолошким патентима‘, истраживачи само истичу чињеницу да је природа у ствари власник патента“.

Откуд у природи сва та бриљантна решења? Многи истраживачи би генијалне конструкције које се налазе у природи приписали милионима година еволуционих покушаја и погрешки. Ипак, не мисле све њихове колеге тако. У чланку који је 2005. објављен у часопису The New York Times, микробиолог Мајкл Бихи је написао: „Свуда [у природи] јасно се запажа дизајн, што пружа један уверљив, једноставан аргумент, у складу са енглеском изреком: ако нешто изгледа, хода и кваче као патка, онда — будући да нема чињеница које би доказале супротно — имамо пуно право да закључимо да је то патка.“ До каквог је закључка он дошао? „Ако су промишљеност и сврсисходност у нечему толико очигледне, то се не сме занемарити.“

Сасвим сигурно, инжењер који конструише безбедније и ефикасније авионско крило заслужује признање за то. Слично томе, проналазач који измисли завој са широм применом, пријатнију тканину или ефикаснији мотор заслужује признање за свој изум. У ствари, неко ко копира туђ изум, а не припише заслугу проналазачу, могао би одговарати за кривично дело.

С обзиром на то, да ли вам изгледа логично то што врхунски стручњаци, који са ограниченим успехом опонашају природне системе како би решили сложене техничке проблеме, генијалност саме идеје приписују слепој еволуцији? Ако копија захтева интелигентног конструктора, шта рећи за оригинал? Заиста, ко заслужује веће признање, генијални уметник или ученик који имитира његову технику?

Логичан закључак

Након осматрања доказа о дизајну који се огледа у природи, многи умни људи деле осећања псалмисте који је написао: „Како је много дела твојих, о Јехова! Сва си их мудро начинио, пуна је земља стваралаштва твога“ (Псалам 104:24). Библијски писац Павле дошао је до сличног закључка. Он је написао: „Јер [Божја] невидљива својства, наиме његова вечна моћ и божанство, јасно се виде још од стварања света, будући да се разабиру по ономе што је створено“ (Римљанима 1:19, 20).

Међутим, многи искрени људи који цене Библију и верују у Бога сматрају да је Бог можда путем еволуције створио чудесна дела у природи. Шта Библија каже о томе?

[Фуснота]

[Истакнути текст на 5. страни]

Откуд у природи сва та бриљантна решења?

[Истакнути текст на 6. страни]

Ко је изумео оно што видимо у природи?

[Оквир/Слике на 7 страни]

Ако копија захтева интелигентног конструктора, шта рећи за оригинал?

Авион са изузетним могућностима маневрисања, чија су крила конструисана по узору на галебова

Геконова стопала се не прљају, никада не остављају трагове, приањају за све осим за тефлон и лако се причвршћују за подлогу и одвајају од ње. Истраживачи покушавају да их копирају

Хидродинамична грађа рибе морски ковчег послужила је као идеја за ново возило

[Извори]

Авион: Kristen Bartlett/ University of Florida; геконово стопало: Breck P. Kent; морски ковчег и аутомобил: Mercedes-Benz USA

[Оквир/Слике на 8 страни]

Природно мудри навигатори

Док путују нашом планетом, многе животиње показују да су „по природи мудре“ (Пословице 30:24, 25). Осмотримо два примера.

◼ Мравља „контрола саобраћаја“ Како мрави који су отишли у потрагу за храном успевају да се врате у свој мравињак? Британски научници су установили да се, осим што обележавају путању мирисом, неки мрави служе геометријом како би направили стазе и тако лакше нашли пут до куће. На пример, врста Monomorium pharaonis „прави стазе које се зракасто пружају од гнезда и рачвају се под углом од 50 до 60 степени“, пише New Scientist. Шта је изузетно у томе? Кад мрав на повратку у мравињак дође до места где се путеви рачвају, он инстиктивно креће стазом која захтева најмање скретање и тако непогрешиво стиже до свог дома. „Распоред стаза које се рачвају“, пише у чланку, „омогућава мравима да се ефикасно крећу кроз мрежу путева, нарочито када иду у два смера. То такође своди на минимум енергију коју би утрошили уколико би кренули у погрешном смеру.“

◼ Птичји компаси Многе птице са изузетном прецизношћу преваљују велике раздаљине до свог одредишта, без обзира на временске услове. Како то успевају? Научници су открили да птице могу да осете Земљино магнетно поље. Међутим, „линије [Земљиног] магнетног поља разликују се од места до места и нису увек усмерене према правом северу“, наводи се у часопису Science. Шта помаже птицама селицама да не скрену са своје путање? По свему судећи, оне сваке вечери подешавају свој унутрашњи компас према сунцу које залази. Пошто се положај сунца на заласку мења у зависности од географске ширине и годишњег доба, истраживачи сматрају да птице могу да коригују грешке проузроковане тим променама захваљујући „биолошком сату који им открива које је доба године“, пише у поменутом часопису.

Ко је у мраве усадио осећај за геометрију? Ко је опремио птице компасом, биолошким сатом и мозгом који може да обради информације које им ти „инструменти“ пружају? Еволуција која искључује интелигенцију? Или интелигентни Створитељ?

[Извор]

© E.J.H. Robinson 2004