Како помоћи младима да остану честити

СВЕТ, његов начин живота и популарни трендови стално су подложни променама. Те промене су још очигледније у наше време, чему највише доприноси савремена технологија. Оно што је јуче било модерно данас је старомодно, док ће оно што је данас популарно сутра бити застарело. Те брзе промене имају велики утицај на младе.

Друштвена револуција

Током недавних година, технологија је покренула праву револуцију која је знатно утицала на младе. На пример, у многим земљама млади не би могли да замисле свој друштвени живот без мобилног телефона и компјутера. Сајтови путем којих се може комуницирати с другима пружају мноштво нових могућности. Једна 19-годишњакиња из Аустралије каже: „Можете бити скоро без иједног пријатеља у стварном животу а онда одједном наћи стотине пријатеља на Интернету.“

Већина би се сложила с тим да су мобилни телефон и Интернет вишеструко корисни. Међутим, изгледа да су многи људи постали зависни од њих. Универзитетски професор Доналд Робертс запажа да неки студенти ’не могу да издрже да током кратке паузе између два предавања не причају мобилним телефоном.‘ Он каже: „Чини ми се да малтене осећају нелагодност ако немају неки стимуланс. Као да не могу да поднесу тишину.“

Неки млади чак признају да су постали зависни. „Једноставно не могу да издржим без инстант порука и мобилног телефона, јер сам тако увек у контакту с друштвом“, каже 16-годишња Стефани. „Кад дођем кући, одмах идем на Интернет и остајем... понекад до три ујутро.“ Њен месечни рачун за мобилни телефон креће се од 80 до 400 евра. „Тренутно родитељима дугујем више од 1 500 евра за прекорачење рачуна“, каже она. „Али, толико сам навикла да је мобилни увек уз мене да не могу да функционишем без њега.“

Проблеми који настају нису само финансијске природе. Док је вршила истраживање о породичном животу, антрополог Елинор Окс установила је да када један од супружника дође кући с посла, његов брачни друг и деца су често толико заокупљени оним што раде да га у два од три случаја чак и не поздраве! Пажња им остаје усредсређена на њихове електронске уређаје. „Такође смо приметили да је родитељима тешко да се укључе у оно што њихову децу занима и чиме се баве“, каже госпођа Окс. Она додаје да је током истраживања установљено да су се родитељи удаљавали, повлачили од деце која су била преокупирана својим активностима.

Да ли је дружење преко Интернета безопасно?

Многи родитељи и просветни радници забринути су због тога што млади посвећују много времена такозваним друштвеним мрежама. То су сајтови на којима они који су регистровани могу да креирају своју веб страницу и испуне је сликама, видео-снимцима и дневницима који се зову блогови.

Ови сајтови су многима привлачни зато што између осталог омогућују корисницима да буду у контакту с пријатељима. Осим тога, постављање веб странице пружа младој особи прилику да се изрази као личност, да „изнесе своје мишљење“. Разумљиво је што се то младима допада, јер адолесценција је време када млада особа стиче свест о себи и открива своја осећања на начин који утиче на друге.

Међутим, проблем је у томе што се неки појединци на Интернету представљају као особе какве би желели да буду, а не какви заиста јесу. „Један дечко из мог разреда каже да има 21 годину и да живи у Лас Вегасу“, прича један 15-годишњак. Обојица живе око 1 600 километара од тог америчког града.

Такве преваре су сасвим уобичајене. „На Интернету можеш све“, признаје једна 18-годишња Аустралијанка. „Пошто те нико не познаје, можеш се представити као потпуно другачија особа. Осећаш самопоуздање. Можеш измишљати ствари тако да будеш занимљивији. Можеш ставити слике на којима носиш одећу коју иначе никад не би носио или радиш ствари које у стварном животу не би радио. Можеш написати нешто што никад не би рекао. Осећаш да можеш урадити шта год ти падне на памет, јер си скривен. Нико не зна ко си ти.“

Као и код осталих видова комуникације, друштвене Интернет мреже могу послужити корисној сврси, али се могу и злоупотребити. Да ли знате шта ваша деца раде на Интернету? Да ли водите рачуна о томе да она мудро користе своје време?a (Ефешанима 5:15, 16). Надаље, злоупотреба Интернета може ваше дете изложити великом броју озбиљних опасности. Које су неке од њих?

Тамна страна Интернета

Због анонимности, Интернет је погодан за сексуалне напаснике који вребају децу. Несвесни опасности, млади могу упасти у њихову замку ако дају информације о себи или пристану да се лично упознају са особом с којом се дописују преко Интернета. Међутим, неки тврде да „деци прети већа опасност од насиља или злостављања у њиховом дому или на игралишту“, наводи се у књизи Parenting 911. „Ипак, већина родитеља сматра да је веома подмукло то што преко компјутерског екрана сексуални напасници могу да уђу у њихов дом и морално искваре њихову децу.“

Постоје и други начини на које се овај вид комуникације злоупотребљава. Путем њега, неки млади малтретирају друге тако што их непрестано исмевају, одбацују, узнемиравају или им прете. Неки вебсајтови се постављају само да би се неко понижавао, док имејлови, чет просторије и слично постају средства за ширење клевета. Директорка једне групе за безбедност на Интернету сматра да је чак 80 посто деце узраста од 10 до 14 година директно или индиректно изложено овој врсти малтретирања.

Наравно, такво понашање није ништа ново. Али сада се гласине, оговарање и клевете могу ширити у далеко већој мери и неупоредиво брже. Често се чине још ружније ствари. Дешава се да неки млади помоћу мобилног телефона у школској свлачионици или купатилу направе фотографије и видео-снимке који могу бити непристојни и створити непријатности другима. Затим те слике путем Интернета шаљу нестрпљивим примаоцима.

Све већа забринутост јавности

Такви случајеви подстакли су званичнике Министарства правде и јавне безбедности америчке државе Њу Џерси да родитељима и старатељима упуте писмо у ком их позивају да ’помогну да се нешто предузме поводом растуће злоупотребе Интернета међу децом, како у школи тако и ван ње‘. У писму је изражена посебна бојазан због стављања личних података и фотографија на Интернет. Сајтови који садрже такве информације често су магнет за бескрупулозне младе и одрасле особе. „Као родитељ, треба да знате да је забринутост у том погледу сасвим оправдана и да можете одиграти важну улогу у томе да заштитите своју децу тако што ћете више сазнати о томе како ваша деца користе Интернет и бити укључени у то“, речено је у поменутом писму.

Па ипак, изненађујуће је колико мало неки родитељи знају о томе шта њихова деца раде на Интернету. Једна мајка, која је добро упозната с тим како њена 16-годишња ћерка користи Интернет, каже: „Родитељи би били ужаснути и збуњени када би знали шта њихова деца шаљу и о чему дискутују преко Интернета.“ Један стручњак за безбедност на Интернету каже да неки млади на веб странице стављају веома изазовне фотографије.

Последице

Да ли је све ово само „параноја“ претерано забринутих одраслих који су заборавили како је бити тинејџер? Статистички подаци показују да није тако. Узмите у обзир следеће чињенице: У неким земљама је скоро трећина младића и девојака узраста од 15 до 17 година имала полне односе. Више од половине младих између 13 и 19 година каже да је упражњавало орални секс.

Да ли је технологија допринела овој озбиљној ситуацији? Нема сумње да јесте. „Мобилни телефони и Интернет, који тинејџерима пружају неупоредив степен приватности, умногоме олакшавају склапање успутних веза“, наводи New York Times Magazine. Заиста, да би се договорио тајни састанак са особом супротног пола довољно је само неколико откуцаја на тастатури компјутера. Током једне анкете, више од 80 посто девојака признало је да на Интернету нису опрезне као што би требало.

Неки који користе Интернет да би нашли партнера за озбиљнију или само успутну везу, често доживе нешто чему се нису надали. „Сексуални криминал је у порасту“, каже Џенифер Велч из полиције града Навато у Калифорнији. Она каже да у великом броју случајева жртва најпре контактира с напасником преко Интернета, а затим се договоре да се лично упознају.

Чувајте се ’мудрости света‘!

Чланци намењени тинејџерима који излазе у новинама и часописима углавном имају попустљив став када се ради о младима и сексу. Иако одобравају апстиненцију и моралну чистоћу, њихов главни циљ је да подстакну младе да размисле о „сигурном“ сексу, а не о томе да немају односе. Изгледа да је њихов став: ’Не можемо их спречити, зато их барем поучимо да буду одговорни.‘

У чланку који је објављен на једном признатом сајту за тинејџере, питање да ли млади треба да имају полне односе било је сведено само на три фактора: (1) ризик од трудноће, (2) ризик од добијања сексуално преносиве болести и (3) важност процене да ли су обе стране емоционално спремне за то искуство. „На крају крајева, то је ваша одлука“, пише у том чланку. Тек успут је речено да се о томе може разговарати с родитељима. Уопште није споменуто да ли су такви односи исправни или погрешни у моралном погледу.

Ако сте родитељ, сигурно желите да вашу децу води нешто боље од непоуздане и неразборите ’мудрости света‘ (1. Коринћанима 1:20). Како им можете помоћи на путу ка зрелости и заштитити их од опасности које су споменуте у овом чланку? Одговор није тако једноставан као искључивање компјутера или одузимање мобилног телефона. Таква неодговарајућа решења ретко кад утичу на оно што је у нечијем срцу (Пословице 4:23). Имајте на уму такође да ваша деца можда користе мобилни телефон и Интернет да би задовољила одређене потребе на које ви као родитељ можете одговорити далеко ефикасније. Које су неке од тих потреба?

[Фуснота]

[Истакнути текст на 4. страни]

„Кад дођем кући, одмах идем на Интернет и остајем... понекад до три ујутро“

[Истакнути текст на 5. страни]

„На Интернету можеш све. Пошто те нико не познаје, можеш се представити као потпуно другачија особа“

[Истакнути текст на 7. страни]

„Родитељи би били ужаснути и збуњени када би знали шта њихова деца шаљу и о чему дискутују преко Интернета“

[Оквир/Слика на 6. страни]

Друштвене мреже Једна прича

„Почела сам да користим веб страницу наше школе да бих размењивала мишљења са осталим ученицима и професорима. У почетку сам томе посвећивала један сат недељно. Убрзо сам то чинила сваки дан. Постала сам зависна до те мере да чак и када нисам била на Интернету, размишљала сам о томе. Нисам могла да се усредсредим ни на шта друго. Почела сам да заостајем са школским задацима, нисам пажљиво пратила програм на хришћанским састанцима, чак сам запоставила своје стварне пријатеље. Моји родитељи су на крају схватили шта се дешава и ограничили ми коришћење Интернета. То ми је тешко пало и била сам бесна. Али сада ми то нимало не смета и срећна сам што су тако поступили. Не желим да икад више постанем зависна!“ (Бјанка)