Гледиште Библије

Шта се догађа приликом смрти?

БОЖЈА људска деца нису створена тако да једног дана умру (Римљанима 8:20, 21). У ствари, када је Јехова први пут говорио Адаму о смрти, није говорио о њој као о природном крају човековог живота, већ као о казни за непослушност Богу (Постанак 2:17). Адам је разумео шта смрт подразумева будући да је могао да види како животиње умиру.

Адам је сагрешио и платио цену греха тако што је умро у 930. години (Постанак 5:5; Римљанима 6:23). Будући да је због непослушности био избачен из Божје породице, више није био сматран Божјим сином (Поновљени закони 32:5). О жалосним последицама које погађају човечанство Библија каже следеће: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе“ (Римљанима 5:12).

Шта се дешава с нашом свешћу?

Библија такође каже: „Какав је крај синовима људским, такав је крај и животињама — свима је исти крај. Како умиру они, тако умиру и оне. И сви имају исти дух, па човек није бољи од животиње, јер је све испразност. Сви иду на исто место. Сви су од праха постали и сви се у прах враћају“ (Проповедник 3:19, 20). Шта подразумева то враћање у прах?

Израз „вратити се у прах“ подсећа на оно што је Бог рекао првом човеку: „[Ти] си прах и у прах ћеш се вратити“ (Постанак 3:19). То значи да су људи као и животиње материјална створења. Ми нисмо духови настањени у физичким телима. Наше мисли не могу постојати уколико је наше тело мртво. За човека који умре, Библија каже: „Дух његов изађе из њега, и он се у прах враћа, тог дана пропадну све мисли његове“ (Псалам 146:4).

Ако је то тако, у каквом се онда стању налазе мртви? Божја Реч даје јасан одговор: „Живи су свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега“ (Проповедник 9:5). На смрт се не гледа као на пријатеља који нас води у бољи живот, већ је у Библији названа ’последњим непријатељем‘, будући да прекида све наше активности (1. Коринћанима 15:26; Проповедник 9:10). Да ли то значи да за умрле нема наде?

Нада за умрле

За милионе људи, смрт је попут сна из ког ће се пробудити. Говорећи о њиховом пријатељу који је умро, Исус је својим ученицима једном приликом рекао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али идем да га пробудим“. Док је Исус ишао до гроба, срео је мноштво ожалошћених. Након што је стигао до гробнице, заповедио је да се гроб отвори и повикао: „Лазаре, изађи!“ И изашао је тај човек који је био четири дана мртав (Јован 11:11-15, 39, 40, 43-45). Будући да се Лазарево тело већ распадало, Исус је показао да Бог може упамтити све појединости о преминулима — њихову личност, сећања и изглед. Он их може поново оживети. Једном другом приликом, Исус је рекао: „Долази час у који ће сви који су у гробовима чути његов [то јест Исусов] глас и изаћи ће“ (Јован 5:28, 29).

Библија нам пружа даљну наду када каже: „Као последњи непријатељ биће уништена смрт“ (1. Коринћанима 15:26). Више никада неће бити ожалошћених који би одлазили на гробље да сахране вољену особу. Библија каже: „Смрти више неће бити“ (Откривење 21:4). Зар није утешно библијско гледиште о томе шта се догађа приликом смрти?

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Да ли су мртви у свесном стању? (Проповедник 9:5)

◼ Постоји ли нада за умрле? (Јован 5:28, 29)

[Истакнути текст на 29. страни]

„Дух његов изађе из њега, и он се у прах враћа, тог дана пропадну све мисли његове“ (Псалам 146:4)