Да ли је смрт заиста крај?

ПИТАЊЕ о томе шта се дешава после смрти вероватно је једно од најтежих и уједно најстаријих питања на која људи покушавају да пронађу одговор. Хиљадама година су највећи умови сваке цивилизације дубоко размишљали о томе. Али филозофија и научна истраживања само су створиле збуњујућу мешавину теорија и погрешних представа.

Шта се може рећи о учењима која се налазе у Библији? Неки тврде да је оно што Библија каже о смрти и загробном животу исто тако збуњујуће. Међутим, искрено говорећи, морамо бити свесни чињенице да су ту забуну направиле многе религије које су чиста библијска учења замутиле неистинама и легендама. Када изоставите предања и митове и усмерите пажњу на оно што Библија заиста каже, откривате учење које је логично и пружа наду.

Пре него што сте настали

Погледајмо, на пример, речи краља Соломона које су цитиране у претходном чланку. У тим стиховима се јасно каже да мртви — како људи тако и животиње — нису свесни ничега. Према томе, Библија показује да после смрти нема активности, свести, осећања нити размишљања (Проповедник 9:5, 6, 10).

Да ли вам је тешко да поверујете у то? Размислите о следећем: У каквом стању се налазе људи пре него што њихов живот почне? Где сте ви били пре него што су се сјединиле сићушне ћелије ваших родитеља и тако започело ваше постојање? Ако у човеку постоји неки невидљиви елемент који наставља да живи после смрти, где се он налазио пре зачећа? Чињеница је да не можете да се сетите свог предљудског постојања јер га није ни било. Једноставно речено, пре него што сте зачети, нисте постојали.

Према томе, логично је закључити да се после смрти наша свест враћа у потпуно исто стање у каквом је била пре него што смо настали. То је управо као што је Бог рекао Адаму након његове побуне: „Јер си прах и у прах ћеш се вратити“ (Постанак 3:19). У том смислу људи се не разликују од животиња. Што се тиче стања мртвих, управо је онако као што каже Библија: „Човек није бољи од животиње“ (Проповедник 3:19, 20).

Да ли то значи да је људски живот ограничен на само неколико деценија после којих следи вечно непостојање? Или ипак постоји нека нада за умрле? Осмотримо оно што следи.

Урођена жеља за животом

Скоро сви сматрају смрт непријатном темом. Већина људи нарочито избегава разговор о својој смрти или чак саму помисао на то. С друге стране, путем телевизије и филма изложени су правој поплави филмских сцена које приказују умирање на све могуће начине. Сличне сцене из стварног живота могу се видети и у извештајима и на фотографијама које пристижу путем медија.

Услед тога, смрт непознатих особа може изгледати као нешто природно. Међутим, када се ради о смрти вољене особе или о нашој смрти, увиђамо да нема ничег природног у томе. Разлог за такву реакцију је наша дубоко укорењена жеља за животом. Такође поседујемо изоштрен осећај за време и свесни смо вечности. Краљ Соломон је написао да је Бог „вечност ставио људима у срце“ (Проповедник 3:11). Под нормалним условима ми желимо да наш живот траје бесконачно. Желимо живот који неће имати „рок трајања“. Нема доказа да животиње имају такву жељу. Оне нису свесне будућности.

Човек поседује неизмеран потенцијал

Људи не само што имају жељу да живе вечно већ имају и предиспозиције да остану активни и стварају заувек. Изгледа да нема граница човековој способности да стиче нова знања. Сматра се да се ништа у природи не може упоредити с људским мозгом када су у питању сложеност, способност опоравка и прилагодљивост. За разлику од животиња, ми имамо креативан ум способан да расуђује и усваја апстрактне појмове. Научници су још увек на самом почетку што се тиче разумевања потенцијала људског мозга.

Док старимо, ми задржавамо већи део тих способности. Неуролози су недавно установили да на већину можданих функција старење не утиче неповољно. Истраживачи из Центра за научна открића при Институту Френклин објашњавају: „Људски мозак је способан да се стално прилагођава и да ствара нове везе. Нови неурони настају чак и у старости. Озбиљно слабљење менталних способности обично је последица болести, док се губитак памћења или слабљење моторних вештина у старости најчешће јављају услед неактивности и недостатка умног рада и стимулације.“

Другим речима, ако би наш мозак увек остао активан и здрав, могао би да функционише бесконачно. Молекуларни биолог Џејмс Вотсон, један од проналазача физичке структуре ДНК, рекао је: „Мозак је најкомплекснија ствар коју смо до сада открили у свемиру.“ У једној својој књизи, неуролог Џералд Еделман објашњава да делић мозга величине главе шибице „садржи око милијарду веза које се могу комбиновати на начине који могу бити описани само као хиперастрономски — што би се могло изразити бројем десет иза ког су милиони нула.“

С обзиром на то да су људи обдарени таквим потенцијалом, да ли је логично да живе само неколико деценија? То делује исто толико нелогично колико и коришћење снажне локомотиве с дугачком композицијом теретних вагона само да би се једно зрно песка превезло на растојање од неколико центиметара! Зашто онда човечанство има такав огроман капацитет за стваралачко размишљање и учење? Да ли је могуће да, за разлику од животиња, људи уопште нису били створени да умиру већ да живе заувек?

Створитељ живота пружа наду

Чињеница да имамо урођену жељу за животом и огромну способност да стичемо знања води до логичног закључка: Људи нису створени да живе само 70 до 80 година већ много дуже. Из тога затим следи још један закључак: Мора постојати Творац, Створитељ, Бог. Непроменљиви закони свемира и неизмерна сложеност живота на земљи у потпуности поткрепљују веру у постојање Створитеља.

Али, ако смо створени са способношћу да живимо вечно, зашто умиремо? И шта се дешава после смрти? Да ли Бог намерава да врати умрле у живот? Било би логично да нам мудар и моћан Бог пружи одговоре на ова питања, што је он и учинио. Осмотрите следеће:

◼ Смрт није била део Божје првобитне намере за човечанство. Прво спомињање смрти у Библији показује да Бог није намеравао да људи умиру. Из библијске књиге Постанак сазнајемо да је Он ставио пред Адама и Еву једноставан испит како би им пружио прилику да покажу своју љубав и оданост. Тај испит је заправо била забрана да се једе с једног дрвета. Бог је рекао: „Оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети“ (Постанак 2:17). Адам и Ева би умрли само ако би пали на том испиту, то јест ако би се побунили. Библијски извештај открива да нису били верни Богу и да су зато умрли. Тако су се несавршеност и смрт појавиле у људској породици.

◼ Библија упоређује смрт са сном. Она говори о ’спавању смртним сном‘ (Псалам 13:3). Пре него што је ускрснуо свог пријатеља Лазара, Исус је рекао својим апостолима: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али идем да га пробудим.“ Затим је то заиста учинио! Библија каже да је Исус позвао Лазара и да је ’умрли изашао‘ из гроба — оживео је! (Јован 11:11, 38-44).

Зашто је Исус упоредио смрт са сном? Зато што је особа која спава неактивна. Током дубоког сна, човек није свестан онога што се дешава око њега нити је свестан проласка времена. Нема бола ни патње. Слично томе, након смрти нема активности нити свести. Али поређење се ту не завршава. Када неко спава, очекујемо да се пробуди. Управо је то нада коју Библија пружа за умрле.

Створитељ је лично обећао: „Ја ћу их откупити из руку гроба, избавићу их од смрти. Смрти, где су твоје жаоке? Гробе, где је твоја разорна моћ?“ (Осија 13:14). Друго библијско пророчанство каже да ће Бог ’заувек уништити смрт. Суверени Господ Јехова обрисаће сузе са сваког лица‘ (Исаија 25:8). Тај процес враћања мртвих у живот назива се ускрсење.

◼ Где ће живети они који ускрсну? Као што је претходно речено, људи имају природну жељу да бескрајно живе. Где бисте волели да вечно живите? Да ли бисте били задовољни сазнањем да ћете после смрти постојати као део неке безличне животне енергије која је присутна свуда у свемиру, као што научавају неке религије? Да ли бисте желели да наставите постојање као нека друга особа, без икаквих сећања на то ко сте били пре смрти? Делује ли вам привлачно помисао да се вратите у живот као животиња или дрво? Кад бисте могли да бирате, да ли бисте заиста желели да живите у свету где нема ничега што сте познавали и у чему сте уживали као човек?

Зар не бисте волели да живите вечно на земљи, под идеалним условима? Управо то је нада коју пружа Библија, наиме вечни живот овде на земљи. Бог је створио нашу планету с том намером — да буде насељена онима који ће га волети и служити му срећно у сву вечност. Зато у Библији пише: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети“ (Псалам 37:29; Исаија 45:18; 65:21-24).

◼ Када ће се одвијати ускрсење? Чињеница да је смрт упоређена са сном указује на то да у највећем броју случајева ускрсење не следи одмах након смрти. Између смрти и ускрсења постоји период „спавања“. Јов, о коме се говори у Библији, поставио је питање: „Кад човек умре, може ли се у живот вратити?“ Затим је одговорио: „Чекаћу [у гробу], док не дође избављење моје. Позваћеш ме [Боже], и ја ћу ти се одазвати“ (Јов 14:14, 15). Каква ће само радост завладати кад то време дође и умрли поново буду заједно са својим вољенима!

Нема разлога за претерани страх

Нада коју пружа Библија не отклања безусловно сваки страх од смрти. Природно је осећати бојазан због бола и патње који понекад претходе смрти. Сасвим је разумљиво страховати од губитка вољене особе. Такође, природно је осећати страх због последица које би наша смрт могла оставити на наше вољене.

Па ипак, тиме што открива истину о стању мртвих, Библија нам помаже да одагнамо сваки претерани страх од смрти. Нема разлога да се страхује од демона̂ и мучења у огњеном паклу. Не морамо стрепети од мрачног сабласног подручја којим лутају душе које никада не налазе мир. И не морамо се плашити да је вечно непостојање све што будућност доноси. Зашто? Зато што Бог има бесконачно памћење и обећао је да ће све умрле који су у његовом сећању вратити у живот овде на земљи. Библија нам то засигурава следећим речима: „Истинити је Бог за нас Бог који спасава; Суверени Господ Јехова из смрти избавља“ (Псалам 68:20).

[Истакнути текст на 5. страни]

„Јер си прах и у прах ћеш се вратити“ (Постанак 3:19)

[Истакнути текст на 6. страни]

„[Бог] је и вечност ставио људима у срце“ (Проповедник 3:11)

[Оквир/Слика на 8. страни]

ОДГОВОРИ НА ВАША ПИТАЊА О СМРТИ

Вероватно сте запазили да у овим чланцима нису осмотрена сва питања о смрти и ускрсењу. Многи људи су пронашли јасне и логичне одговоре на таква питања тако што су темељно проучавали Библију с Јеховиним сведоцима. Подстичемо вас да и ви то учините. Следе само нека од питања на која ћете добити одговоре:

◼ Шта значе изрази „пакао“ и „огњено језеро“?

◼ Ако пакао не постоји, која је казна за зле?

◼ У Библији пише да дух излази из тела приликом смрти? Шта је тај дух?

◼ Зашто многи људи тврде да су комуницирали с мртвима?

◼ Шта се у Библији подразумева под речју „душа“?

◼ Када ће почети ускрсење на земљи претвореној у рај?

◼ Да ли ће ускрснути сви који су умрли, без обзира на то шта су чинили током живота?

На последњој страни овог часописа објашњено је како можете добити јасне, библијске одговоре на свако од ових питања.

[Слика на 7. страни]

Исус је рекао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али идем да га пробудим“

[Слика на странама 8, 9]

Замислите каква ће радост завладати кад наши вољени који су умрли буду враћени у живот!