Млади питају

Како да без страха говорим о својим веровањима?

„У школи је било одличних прилика да говорим о својим веровањима. Али ја сам их пропустио“ (Никола)a

„Професорка је питала цео разред шта мисли о еволуцији. Знала сам да је то прави тренутак да кажем у шта верујем. Али страх ме је потпуно паралисао и нисам рекла ни реч. Касније ми је било много жао због тога“ (Јасмина)

МОЖДА си као млади хришћанин доживео нешто слично као Никола и Јасмина. Попут њих, вероватно волиш библијска учења и желиш да их поделиш с другима. Па ипак, можда ти помисао да говориш о својој вери делује застрашујуће. Али можеш савладати страх. Како? Испробај следеће предлоге док се припремаш за сваку школску годину:

1. Откриј чега се плашиш. Кад замислиш себе како говориш другима о својој вери, можда одмах видиш најгори могући сценарио! Међутим, понекад можеш ублажити тај страх тако што ћеш записати чега се плашиш.

Доврши следећу реченицу.

◼ Ако говорим о својим веровањима у школи, могло би се догодити:

․․․․․

Утешно је знати да се и други млади хришћани суочавају са сличним страховима. На пример, 14-годишњи Кристијан признаје: „Плашим се да ће ме другови исмевати и рећи свима да сам чудак.“ А Никола, ког смо цитирали у уводу, каже: „Бојао сам се да ће ми неко поставити питање на које нећу знати одговор.“

2. Прихвати тај изазов. Да ли су твоји страхови потпуно неосновани? Не мора да значи. „Неки су се претварали да их занимају моја веровања“, каже Алиса. „Али касније су изврнули оно што сам рекла и збијали шале на мој рачун пред другима.“ Седамнаестогодишња Николина је доживела следеће: „Један дечко је упоредио стих из своје Библије са истим стихом из моје Библије и речи су се разликовале. Рекао је да је моја Библија промењена. Била сам запрепашћена! Нисам знала шта да кажем.“b

Овакве ситуације ти могу уливати страх. Али уместо да бежиш од њих, прихвати такве изазове као саставни део свог хришћанског живота (2. Тимотеју 3:12). „Исус је рекао да ће његови следбеници бити прогоњени“, каже 13-годишњи Матеј, „тако да не можемо очекивати да ћемо се свима свидети ми или наша веровања“ (Јован 15:20).

3. Размишљај о позитивним резултатима. Може ли ишта добро произаћи из неког наизглед лошег искуства? Ања, која има 21 годину, мисли да може. „Тешко је објаснити своја веровања људима који не цене Библију“, каже она, „али то ти помаже да боље испиташ и разумеш оно у шта верујеш“ (Римљанима 12:2).

Врати се поново на ситуацију коју си описао у првом кораку. Покушај да замислиш најмање два добра резултата који би могли произаћи из ње и запиши их.

1 ․․․․․

2 ․․․․․

Запитај се: Како би то што други знају у шта верујеш могло смањити притисак вршњака? Како ће то утицати на твоје самопоуздање? На твоја осећања према Јехови Богу? Његова осећања према теби? (Пословице 23:15).

4. Припреми се. „Срце праведника размишља шта ће одговорити“, стоји у Пословицама 15:28. Осим што размишљаш о томе шта ћеш рећи, покушај да претпоставиш која би питања други могли поставити. Истражи те теме и унапред размисли како би ти било најлакше да им одговориш. (Види табелу „Припреми свој одговор“ на 25. страни.)

5. Крени у акцију. Кад будеш био спреман да говориш о својој вери, како да започнеш? Имаш више могућности. Говорење о вери је у неку руку попут пливања. Неки људи полако улазе у воду, док други одмах ускачу. Слично томе, могао би започети разговор о темама које нису везане за религију и постепено испитивати воду, да тако кажемо. Али ако си превише забринут да ће нешто кренути наопако, можда би било најбоље да одмах „ускочиш“ (Лука 12:11, 12). „Размишљање о томе како ћу објаснити своја веровања увек ми је било теже од самог разговора“, каже 17-годишњи Алекса. „Када би разговор кренуо, било је много лакше него што сам замишљао!“c

6. Буди мудар. Баш као што не би ронио у плићаку, пази да се не упушташ у бесмислене расправе. Имај на уму да постоји време кад се говори и време кад се ћути (Проповедник 3:1, 7). Понекад је и сам Исус одбијао да одговори на питања (Матеј 26:62, 63). Упамти следеће начело: „Паметан човек види зло и склања се, а луди иду даље и бивају кажњени“ (Пословице 22:3).

Зато, ако приметиш да ће доћи до препирке, немој ’ићи даље‘. Уместо тога, одговори кратко и промишљено. На пример, ако те друг из разреда подругљиво пита: ’Зашто не пушиш?‘, можеш једноставно рећи: ’Зато што не желим да се трујем.‘ У зависности од његове реакције, процени да ли ћеш му рећи нешто више о својим веровањима.

Ови кораци ће ти помоћи да ’увек будеш спреман за одбрану‘ своје вере (1. Петрова 3:15). Наравно, то што си спреман не значи да никад нећеш бити напет. Међутим, 18-годишња Елена каже: „Када објасниш у шта верујеш иако се плашиш, осећаш да си постигао нешто важно — победио си свој страх и преузео ризик да можда неће све испасти како треба. Али ако буде све у реду, осећаћеш се још боље! Бићеш срећан што си имао храбрости да говориш.“

Више чланака из серије „Млади питају“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

[Фусноте]

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

◼ Да ли би неко из твоје школе могао да размишља на следећи начин?

’Знам да си ти Јеховин сведок. Можда мислиш да ћу те исмевати, али ја те заиста поштујем. Како успеваш да сачуваш мир усред свих проблема у свету? Ја се плашим. Да ли ће поново избити рат? Да ли ће се моји родитељи развести? Да ли ће ме данас у школи неко претући или напасти ножем? Мене мучи толико питања, а ти делујеш као да тачно знаш шта желиш и куда те живот води. Да ли је то због твоје религије? Радо бих да причамо о томе, али се устручавам да започнем разговор. Можеш ли ти направити први корак?‘

[Оквир/Слике на 26. страни]

ШТА КАЖУ ТВОЈИ ВРШЊАЦИ

„Неки млади ме исмевају зато што говорим о својој вери. Али обично ме оставе на миру кад схвате да ме њихово изругивање уопште не погађа“ (Франческа, Луксембург)

„Ако не кажеш да си хришћанин, можеш заборавити ко си у ствари и почети да се понашаш као сви остали. Не смеш дозволити себи да се поведеш за другима, мораш остати то што јеси“ (Саманта, Сједињене Државе)

„Кад сам био млађи, нисам желео да се разликујем од друге деце. Али онда сам почео да схватам колико моја религија позитивно утиче на живот. То сазнање ми је знатно повећало самопоуздање и учинило да будем поносан на своју веру“ (Џејсон, Нови Зеланд)

[Оквир на 26. страни]

КАКО ЗАПОЧЕТИ РАЗГОВОР

◼ „Шта планираш да радиш током летњег распуста?“ [Након одговора, спомени неке духовне активности које си ти планирао, као што је присуствовање конгресу или веће учешће у служби проповедања.]

◼ Спомени неку вест и питај: „Да ли си чуо за то? Шта мислиш о томе?“

◼ „Да ли мислиш да ће се побољшати економска ситуација у свету [или решити неки други проблем]?“ [Дозволи одговор.] „Зашто тако мислиш?“

◼ „Да ли верујеш у Бога?“

◼ „Где видиш себе за пет година?“ [Након одговора, кажи нешто о својим духовним циљевима.]

[Табела на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

припреми свој одговор Исеци и сачувај!

Предлог: Размотри ову табелу с родитељима и пријатељима. Попуни празна поља. Затим размисли шта би те још могли питати школски другови.

питање одговор

следеће питање истраживање одговор

стварање → ․․․․․ → ․․․․․ → ․․․․․

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Разговор о вери је попут пливања. Можеш кренути полако или „ускочити у воду“!