Предрасуде и дискриминација — препознати узроке

„Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства“ (Члан 1 Опште декларације о правима човека)

УПРКОС овом узвишеном идеалу, предрасуде и дискриминација још увек задају невоље човечанству. Осим што је показатељ времена у ком живимо, та тужна чињеница такође сведочи о људској несавршености (Псалам 51:5). Па ипак, ситуација није безнадежна. Додуше, не можемо много утицати на дискриминацију коју видимо око себе, али можемо победити предрасуде које су можда ухватиле корена у нашем срцу.

Најпре је добро признати да се предрасуде могу јавити код свакога од нас. У књизи Understanding Prejudice and Discrimination се каже: „Међу најважније закључке до којих се дошло проучавањем предрасуда могли би се сврстати следећи: (1) нико ко је способан за људску мисао и говор није имун на гајење предрасуда, (2) често је потребан свестан и савестан труд да би се савладале предрасуде и (3) уз довољно јаку мотивацију, то се може постићи.“

Сматра се да је образовање „најмоћније средство“ у борби против предрасуда. Примера ради, образовање које се заснива на правим вредностима може разоткрити главне узроке предрасуда, омогућити нам да објективније сагледамо своје ставове и помоћи да мудро поступамо када смо жртве предрасуда.

Препознати узроке

Предрасуде наводе људе да изврћу, погрешно представљају или чак занемарују чињенице које су у супротности с њиховим унапред формираним мишљењем. Предрасуде могу почети од наизглед безазлених али погрешних породичних ставова, или их могу посејати они који намерно шире искривљена гледишта о другим расама или културама. Национализам и лажна верска учења такође су погодно тло за раст предрасуда. Оне се могу развити и из претераног поноса. У следећим одломцима се налазе неке чињенице, као и начела из Светог писма која вам могу помоћи да преиспитате властите ставове и утврдите да ли је потребно нешто мењати.

Окружење. Људи су по природи друштвена бића, што је добро. У Библији се каже: „Онај ко се осамљује иде за својим себичним жељама“ и чак се супротставља мудрости (Пословице 18:1). Међутим, потребно је да мудро бирамо пријатеље, јер они могу снажно утицати на нас. Зато добри родитељи поклањају велику пажњу томе с ким се њихова деца друже. Истраживања су показала да чак и трогодишње дете може развити расну нетрпељивост, коју усваја из ставова, речи и поступака других. Наравно, родитељи треба да се свесрдно труде да пруже добар пример, знајући да њихов утицај обично има најважнију улогу у обликовању вредности код деце.

◼ Шта Библија каже? „Одгајај дете према путу којим треба да иде, па неће одступити од њега ни кад остари“ (Пословице 22:6). „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи“ (Пословице 13:20). Ако сте родитељ, могли бисте да се запитате: ’Да ли своју децу усмеравам да чине оно што је добро и праведно у Божјим очима? Да ли се дружим с људима који позитивно утичу на мене? Да ли ја добро утичем на друге?‘ (Пословице 2:1-9).

Национализам. У једном речнику се национализам дефинише као „национална свест, уздизање једне нације изнад свих осталих и прекомерно истицање њене културе и интереса, често на рачун других нација“. Професор политичких наука Иво Дукачек је у својој књизи Conflict and Cooperation Among Nations запазио: „Национализам дели човечанство на међусобно нетрпељиве групе. Зато људи најпре размишљају као Американци, Руси, Кинези, Египћани или Перуанци, а тек онда — ако уопште — као људска бића.“ Један некадашњи генерални секретар УН је написао: „Многи проблеми с којима се данас сусрећемо настали су или произлазе из погрешних ставова, од којих неке усвајамо скоро несвесно. Међу њима је и ускогруди националистички став — ’моја домовина је увек у праву, па макар и грешила‘.“

◼ Шта Библија каже? „Бог је толико волео свет [све људе] да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Запитајте се: ’Ако је Бог непристран и воли људе из свих народа, укључујући и мене — зар не треба да се трудим да га опонашам, посебно ако себе сматрам побожном особом?‘

Расизам. Расисти сматрају да „расна припадност утиче на разлике у људском карактеру или способностима и да је њихова раса супериорна у односу на друге“, каже се у једном речнику. Па ипак, као што се запажа у делу The World Book Encyclopedia, „није пронађен ниједан научни доказ за такве тврдње о [расној] супериорности“. Страховите неправде до којих расизам доводи, као што је систематско ускраћивање неких права другим људима, болан су подсетник да расизам почива на лажима и заблудама.

◼ Шта Библија каже? „Истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32). „Од једног човека начинио је [Бог] сав људски род“ (Дела апостолска 17:26). „Бог не гледа на оно што човек гледа, јер човек гледа оно што се очима види, а Јехова гледа оно што је у срцу“ (1. Самуилова 16:7). Запитајте се: ’Да ли се трудим да све људе гледам на исти начин као Бог? Да ли настојим да лично упознам људе — па и оне који припадају другој раси или култури — да бих сазнао какве су заиста особе?‘ Ако то чинимо, биће нам лакше да се издигнемо изнад уврежених, погрешних мишљења.

Религија. У књизи The Nature of Prejudice се каже: „Када се религија користи као оправдање за [себичне циљеве] и користољубивост једне нације, неминовно се догађају ужасне ствари. Тада се религија и предрасуде стапају у једно.“ Посебно пада у очи то што се многи који тврде да су верници врло лако „од побожних особа претварају у особе пуне предрасуда“, запажа се у истој књизи. Истинитост ових речи потврђује постојање цркава у које могу ући само припадници одређене расе, затим мржња и насиље између верских група, као и терористички напади у име религије.

◼ Шта Библија каже? „Мудрост одозго [од Бога] је... мирољубива, разумна... непристрана“ (Јаков 3:17). „Прави обожаваоци [ће] обожавати Оца духом и истином“ (Јован 4:23). „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“ (Матеј 5:44). Запитајте се: ’Да ли моја религија научава да треба искрено волети све људе, чак и оне који нас не воле? Да ли су врата моје цркве отворена свима, без обзира на нацију, боју коже, пол, имовинско стање или положај у друштву?‘

Понос. Када се испољава у виду претераног самопоштовања и охолости, понос може навести човека да постане склон предрасудама. На пример, код поносне особе се могу развити осећања супериорности или презира према онима који су слабије образовани или сиромашнији од ње. На такву особу се може лакше утицати путем пропаганде која велича њен народ или етничку групу. Попут нацистичког диктатора Адолфа Хитлера, људи који лукаво користе пропаганду намерно потхрањују национални и расни понос да би задобили подршку народа и оцрнили оне које сматрају другачијим и непожељним.

◼ Шта Библија каже? „Ко је поносан у срцу, одвратан је Јехови“ (Пословице 16:5). „Ништа не радите из частољубља нити из сујете, него у понизности сматрајте друге већима од себе“ (Филипљанима 2:3). Запитајте се: ’Да ли потајно уживам у ласкавим коментарима о мојој раси или народу, као и у подругљивим примедбама на рачун других? Да ли сам љубоморан на оне који су талентованији од мене или ме искрено радује што поседују те способности?‘

Сасвим је разумљиво што Библија упозорава: „Више од свега што се чува, чувај срце своје, јер из њега извире живот“ (Пословице 4:23). Чувајте своје срце као највећу драгоценост и не дозволите да га ишта исквари. Испуњавајте га Божјом мудрошћу. Само тада ће ’способност просуђивања пазити на вас и избавиће вас од злог пута, од човека који говори изопачене ствари‘ (Пословице 2:10-12).

Међутим, како се можете изборити с дискриминацијом и предрасудама, било да их носите у себи или их доживљавате? О томе ће бити речи у наредном чланку.

[Истакнути текст на 6. страни]

Ако лично упознамо људе, биће нам лакше да се издигнемо изнад уврежених, погрешних мишљења