Сврсисходно планирање или слепа случајност?

Енглески свештеник и теолог Вилијам Пејли је 1802. објаснио због чега верује у Створитеља. Према његовим речима, уколико би прелазећи преко пустог поља наишао на камен, било би сасвим разумно да закључи да је он ту доспео дејством природних сила. Али уколико би уместо камена нашао сат, мало је вероватно да би дошао до истог закључка. Зашто? Из простог разлога што сат има сва обележја која указују на то да је направљен да служи одређеној сврси.

ПРЕМДА су Пејлијева гледишта дубоко утицала на енглеског природњака Чарлса Дарвина, он није размишљао на исти начин. Дарвин је касније изнео претпоставку да се изузетна правилност у грађи живих бића може објаснити процесом који је назвао „природно одабирање“. Његову теорију еволуције многи су сматрали коначним одговором на тврдње у прилог стварању.

Од Пејлијевог и Дарвиновог доба, о тој теми су написане небројене странице. Једни су износили тврдње у прилог стварању, док су други заступали природно одабирање. Често су своје аргументе допуњавали, разрађивали и прилагођавали новим сазнањима. Оба гледишта су знатно утицала на веровања у погледу сврхе — или непостојања сврхе — у свемиру. Веровање које изаберете може прилично утицати на став који имате о сврси свог живота. У ком смислу?

Логичне последице дарвинизма

Многи искрени људи који су прихватили Дарвинову теорију дошли су до закључка да њихово постојање нема праву сврху. Ако су свемир и све у њему настали случајном комбинацијом елемената након првобитног великог праска, онда живот нема никакву сврху. Добитник Нобелове награде биолог Жак Моно је рекао: „Човек коначно зна да је сам у тој неосетљивој огромности свемира, у којој се појавио само пуким случајем. Његова судбина нигде није објашњена, као ни његова дужност.“

Нешто слично је рекао Питер Вилијам Аткинс, професор хемије на Оксфорду: „У постојању нашег неупоредивог свемира видим чудесну величанственост која улива страхопоштовање. Он нас окружује у свој својој слави, диван али потпуно бескористан.“

Међутим, многи научници се не би сложили с њим, и за то имају веома добре разлоге.

Прецизно подешавање — доказ сврсисходног планирања?

Кад подробније испитају природне законе, многи истраживачи одбацују гледиште да свемир нема сврху. На пример, они су одушевљени фундаменталним силама које управљају свемиром. Закони који стоје иза тих сила су прецизно усклађени тако да омогућавају постојање живота. „Чак би и само незнатна измена постојећих закона могла водити до кобних последица“, каже космолог Пол Дејвис. Примера ради, протони су мало лакши од неутрона. Уколико би било супротно, сви протони би се претворили у неутроне. Да ли би то било опасно? Дејвис објашњава: „Без протона и њиховог важног наелектрисања, атоми не би постојали.“

Електромагнетна сила везује електроне за протоне, што је неопходно за стварање молекула. Уколико би та сила била много слабија, електрони не би могли да се задрже у орбити око језгра атома, чиме би се онемогућило стварање молекула. С друге стране, ако би та сила била знатно јача, електрони би се „залепили“ за језгро атома. У том случају, не би се одвијале хемијске реакције и не би било живота.

Врло мала измена у снази електромагнетне силе утицала би на Сунце и његову енергију која стиже до наше планете. Таква разлика би лако могла да отежа или потпуно онемогући фотосинтезу биљака. Према томе, електромагнетна сила мора имати непроменљиву вредност, јер од тога зависи живот на земљи.a

У свемиру влада фина равнотежа сила и елемената која је на занимљив начин приказана у књизи Science & Christianity—Four Views. Писац је позвао читаоце да замисле истраживача који је ушао у „контролну собу из које се управља целим свемиром“. У њој запажа редове и редове бројчаника који се могу подесити на било коју вредност и сазнаје да сваки од њих мора бити прецизно подешен да би живот био могућ. Један показује снагу гравитационе силе, други снагу привлачне електромагнетне силе, а трећи однос између масе неутрона и протона, и тако редом. Док посматра те многобројне бројчанике, истраживач примећује да је сваки од њих могао бити подешен и другачије. Након пажљивог прорачуна, схвата да би чак и врло мала промена у подешавању било ког бројчаника утицала на структуру свемира до те мере да би живот престао да постоји. Па ипак, сваки од њих је подешен баш на праву вредност која је потребна да би свемир постојао и био погодан за становање. Ако се запита како је могуће да су бројчаници тако прецизно подешени, до каквог ће закључка тај истраживач доћи?

Астроном Џорџ Гринстајн каже: „Док испитујемо све доказе, упорно се намеће мисао да иза тога мора стајати неки натприродни узрок или, боље речено, Узрочник. Да ли је могуће да смо изненада, без икакве намере, наишли на научни доказ о постојању Врховног Бића?“

Шта ви мислите? Које је најлогичније објашњење за прецизно подешавање у свемиру? Сврсисходно планирање или слепа случајност?

’Овде смо — и то је све‘

Атеисти такође имају своје аргументе. Неки игноришу очигледан склад у природи, говорећи: ’Наравно да у видљивом свемиру постоје сви услови за живот. Да није тако, не бисмо били овде да размишљамо о томе. Дакле, нема потребе да се ишта објашњава. Једноставно смо овде и то је све.‘ Да ли вам ово звучи као уверљиво објашњење нашег постојања?

Други тврде да ће једног дана бити доказано да се основни природни закони могу изразити помоћу једначина које се састоје од само једног јединственог скупа бројева. То би значило да бројчаници који су претходно споменути морају бити подешени на праве вредности да би свемир уопште постојао. Неки кажу: ’Тако је зато што тако мора да буде!‘ Чак и ако би овакво резоновање било тачно, још увек не бисмо имали коначно објашњење нашег постојања. Укратко, да ли је то што свемир постоји и што је живот у њему могућ само игра случаја?

У настојању да само путем природних процеса објасне планирање и прецизно подешавање у свемиру, неки прибегавају теорији мултиуниверзума, то јест паралелних универзума. Према тој претпоставци, могуће је да живимо у једном од безбројних свемира — у сваком од њих владају другачији услови, али ниједан није настао путем стварања нити има сврху постојања. Према том гледишту и законима вероватноће, ако постоји довољан број свемира, бар у једном од њих ће се стећи прави услови за појаву и опстанак живота. Међутим, још увек нема научних доказа који би потврдили ову теорију. То је чисто нагађање.

Након што је рекао да се не слаже са овом претпоставком, биохемичар и нобеловац Кристијан де Дув је изјавио: „По мом мишљењу, живот и људски ум су тако чудесне појаве да сигурно имају смисао, без обзира на то да ли постоји мноштво других беживотних свемира или не. Људи могу тврдити да има више билиона других свемира, али то ни у ком случају не умањује значај нашег свемира с његовим јединственим одликама које нас попут путоказа усмеравају према ’Коначној Истини‘.“

Људска свест

Задивљујуће је то што човек покушава да објасни како је настао свемир. Уколико свемир нема никакву сврху, онда би и та способност била само случајност. Да ли вам то звучи разумно?

За људски мозак је речено да је „чудеснији и тајанственији од свега што постоји у целом свемиру“. Нема тог знања из области физике и хемије које би могло пружити одговарајуће објашњење људске способности за апстрактно размишљање и непрестану потрагу за смислом живота.

Постоје две могућности: или је људски ум жељан разумевања настао захваљујући супериорној интелигенцији или је резултат пуке случајности. Која од њих вам делује логичније?

Још једно објашњење?

Нема сумње да нам је наука отворила пут ка многим сазнањима о свемиру, свету и живим бићима. Што нам наука више открива, кажу неки, „то наше постојање изгледа невероватније“. Другим речима, оно је невероватно само уколико смо производ еволуције. Међутим, као што се изразио научник и писац Џон Хоган, „све око нас изгледа превише добро обликовано и, у извесном смислу, и сувише добро да би било чиста случајност“. Физичар Фриман Дајсон је рекао нешто слично: „Што више истражујем свемир и проучавам појединости о његовој структури, то више доказа налазим да је он на неки начин морао знати да ћемо се ми једног дана појавити.“

С обзиром на доказе — сложеност природе, прецизно подешавање, изванредно планирање и људску свест — зар не би било логично барем размислити о могућности да постоји Створитељ? Веома добар разлог за то је чињеница да би нам Створитељ могао открити како се живот појавио и да ли има сврху — што су питања на која наука не може да одговори.

Одговори на та питања се налазе у књизи која је позната као Библија или Свето писмо. Њени писци тврде да их је Створитељ надахнуо да запишу оно што се налази у њој. Зашто не бисте испитали шта Библија каже о теми коју смо управо осматрали?

[Фуснота]

[Истакнути текст на 8. страни]

Да ли је људски мозак настао пуким случајем?

[Оквир/Слика на 6. страни]

На чему се темељи наука?

Научна истраживања су могућа захваљујући томе што у природи влада ред и због тога што се у датим околностима енергија и материја понашају на предвидив и непроменљив начин. Тај ред се може изразити темељним законима математике, физике, хемије и других наука. Да њега нема, научна истраживања, технологија и сам живот једноставно не би постојали.

Зато се јавља питање: Како су настали природни закони? Зашто функционишу на одређени начин? Многи верују да је најлогичнији одговор постојање Врховног Интелекта. Шта бисте ви рекли?

[Оквир/Слике на 7. страни]

Да ли је настала ни из чега?

Молекули ДНК (дезоксирибонуклеинске киселине) који се налазе у свакој живој ћелији садрже сложена, детаљна упутства неопходна за правилан развој организама. Премда је ДНК далеко сложенија, могла би се упоредити с дигиталним информацијама које се налазе на DVD-у. Када се кодиране информације са DVD-а обраде, можемо гледати филм или слушати музику. Слично томе, молекули ДНК који обликом подсећају на морнарске мердевине увијене у спиралу садрже кодиране информације које служе као основа целокупног живота. Оне сваки животни облик чине јединственим, па се тако банане разликују од пасуља, зебре од мрава, људи од китова.

Мало је вероватно да би ико помислио да су дигиталне информације на DVD-у настале у случајном низу догађаја. Да ли је онда реално тврдити да је ДНК са изузетно сложеним информацијама настала ни из чега?

[Извор слике на 6. страни]

Галаксија Сомбреро: NASA and The Hubble Heritage Team (STScI/AURA)