Задржите уравнотежен став према послу

У ОВИМ временима тешке економске кризе, многим људима је првенствена брига да имају сталан посао који ће им донети довољно прихода да подмире потребе своје породице. То није увек лако, нарочито када хиљаде радника добијају отказ. Уколико сте међу онима који су изненада остали без посла, потребне су вам снага и одлучност како бисте што пре пронашли други посао. (Видети оквире на странама 8 и 9.)

Па ипак, живот се не састоји само од напорног рада. „Будимо реални“, каже Глен, породични човек из Аустралије. „Још нико није на самрти рекао: ’Жао ми је што нисам проводио више времена на послу.‘“ Радостан, испуњен живот свакако подразумева издвајање времена за посао. Али за шта још? За породицу, разоноду и духовне потребе. Како можете поклонити одговарајућу пажњу сваком од ових важних животних подручја?

Време за посао, време за себе

Библија нас подстиче да марљиво радимо како бисмо издржавали породицу (Ефешанима 4:28). Међутим, у њој се такође каже да човек треба да „једе и пије и ужива у добру од свег труда свога“ (Проповедник 3:13). Нема сумње да нас вишечасовни рад без одговарајућег одмора или рекреације може лишити многих животних радости. Такође може проузроковати озбиљне здравствене проблеме.

Међу последицама хроничне преоптерећености послом наводе се гојазност, алкохолизам, срчана обољења, повреде на раду, зависност од дроге, узнемиреност, исцрпљеност, депресија и многе друге тегобе проузроковане стресом. Осим тога, исцрпљивање на послу може довести и до смрти. У једном извештају се процењује да у Јапану од последица претераног рада годишње умре 10 000 људи, исто колико их у тој земљи годишње страда у саобраћајним несрећама. Ова појава звана кароши, што значи „смрт услед претераног рада“, није ограничена само на Јапан.

Запазите мудар савет који се налази у Библији: „Боља је једна шака починка него две шаке труда и трчања за ветром“ (Проповедник 4:6). Очигледно је да је равнотежа веома важна. Немојте дозволити да вам посао постане опсесија. Водите рачуна о свом душевном, физичком и емоционалном здрављу тако што ћете издвајати време да се одмарате и уживате у плодовима свог рада.

„Треба да радимо да бисмо живели, а не да живимо да бисмо радили“, каже Ендру, који је ожењен и има троје деце. Уколико поред посла нађете времена за одмор и рекреацију, биће вам лакше да удовољите потребама своје породице. Али, то није увек једноставно, нарочито када вас чекају неплаћени рачуни.

Како ускладити посао с породичним животом

Данас многе породице имају превише обавеза и зато премало времена проводе заједно. „Посао ми одузима скоро сву снагу, а деца добијају оно што преостане“, тужно каже једна жена из Енглеске. У Сједињеним Државама, сваки пети анкетирани тинејџер је као један од главних проблема навео то што „не проводи довољно времена са родитељима“. Друго истраживање спроведено у САД показало је да, у просеку, запослени супружници у заједничком разговору проводе само 12 минута дневно.

Уморни од све већих притисака на послу, многи преиспитују своје приоритете и праве промене. Тимоти, супруг и отац двоје мале деце, прича: „Ја сам радио прековремено, а супруга је радила викендом. Једва смо се виђали. На крају смо добро размислили о свом животу и одлучили да направимо неке промене што се тиче посла. Сада смо много срећнији.“ Брајан, менаџер продаје, каже: „Када смо супруга и ја чекали друго дете, почео сам да тражим посао који би одговарао потребама наше породице. Да бисмо више времена проводили заједно, прихватио сам посао који је годишње био плаћен 10 000 долара мање, али вредело је!“ Мелина је престала да ради када је родила прву ћерку. „Није било лако навићи се поново на једну плату“, присећа се она. „Али супруг и ја смо сматрали да је боље да останем код куће с Емили, него да је водим у дечји вртић.“

Међутим, мора се признати да многе породице из месеца у месец једва састављају крај с крајем. Неки супружници имају два запослења само да би подмирили основне трошкове, док у другим случајевима обоје раде а децу остављају на чување бакама и декама или у дечјем вртићу.

Вероватно ћете успети да нађете неки начин да ускладите посао и породичне обавезе. Суштина је у следећем: Немојте себе лишити радости породичног живота придајући превелики значај послу.

Ако пронађете равнотежу између посла, разоноде и породичних потреба, то ће вам сигурно донети много добра. У завршном чланку ове серије биће речи о једном још важнијем чиниоцу који је неопходан за једноставан, уравнотежен живот.

[Истакнути текст на 5. страни]

Немојте дозволити да вам посао постане опсесија

[Истакнути текст на 5. страни]

„Боља је једна шака починка него две шаке труда и трчања за ветром“ (Проповедник 4:6)

[Истакнути текст на 6. страни]

Немојте себе лишити радости породичног живота придајући превелики значај послу

[Оквир/Слика на 6. страни]

НОВАЦ ИЛИ СЛОБОДНО ВРЕМЕ?

У 20. веку су неки стручњаци веровали да ће напредак технологије ослободити људе од мукотрпног, једноличног рада и означити почетак „јединственог доба слободе“.

Професор Џулијан Хаксли је почетком 1930-их предвиђао да у будућности нико неће морати да ради више од два дана седмично. Стручњак за телекомуникације Волтер Џифорд је изјавио да ће технологија пружити „сваком човеку прилику да ради оно што жели... време да развија умеће живљења [и] да се више посвети активностима које причињавају задовољство уму и срцу“.

Али, како би се то одразило на стицање материјалних добара? Социолог Хенри Ферчајлд се хвалио да ће фабрике „током просечног радног дана... који неће трајати дуже од четири сата, производити више добара него што ћемо моћи да потрошимо“.

Да ли су се ова предвиђања обистинила? Економски раст током 20. и 21. века био је заиста брз и огромних размера. Теоретски гледано, требало је да се обим посла знатно смањи. Па ипак, да ли се то десило? Писац Џон де Граф каже: „[Људи] су све резултате свог рада претворили у више новца — више ствари, ако вам то боље звучи — а ништа од тога у више времена. Једноставно речено, наше друштво се определило за новац а не за време.“