Усамљеност у свету масовне комуникације

МОБИЛНИ телефони, СМС поруке, мејлови и друштвене мреже на Интернету, чет просторије — никада раније средства комуникације нису била толико бројна и тако лако доступна. Па ипак, у нашем свету који се одликује масовном комуникацијом, многи људи се, без обзира на године, осећају веома усамљено. Зашто?

У својој књизи о усамљености, изучаваоци Џон Качопо и Вилијам Патрик студиозно обрађују тај проблем. Они указују на једно истраживање према којем „често коришћење Интернета на уштрб непосреднијег контакта с другима, повећава асоцијалност и депресију“ (Loneliness — Human Nature and the Need for Social Connection).

Савремено друштво намеће ужурбан начин живота који отежава успостављање пријатељских односа. Осмех и наклоност који се могу запазити на лицу најчешће се не могу пренети путем телефона или порука на монитору.

Такав тренд не узима маха само на радном месту већ све чешће и у породичном кругу. У многим породицама, дом је успутна станица у којој су заједнички оброци ретки, а комуникација веома слаба. Уз свој компјутер, млади адолесцентског узраста практично живе отуђено од остатка породице. Иронично је што се многи млади осећају усамљено иако поседују електронске справе за комуникацију.

Данас се осећање усамљености може јавити чак и у браку. Слаба комуникација може утицати на то да брачни другови воде одвојене животе и да им се путеви ретко срећу. Усамљеност у браку једно је од најмучнијих осећања.

Самохрани родитељи се посебно могу суочавати са усамљеношћу. Свет масовне комуникације, поред многих других ствари, може створити јаз између њих и деце, појачавајући ово осећање. Надаље, многе особе које нису у браку чезну да нађу брачног друга, али њихове емоционалне потребе остају неиспуњене.

Усамљеност је постала озбиљан друштвени проблем и може водити до алкохолизма, преједања, наркоманије, промискуитета, па чак и самоубиства. Зато је веома важно утврдити узроке усамљености. То је први корак у успешној борби са овим проблемом.