Креспенова Књига мученика

ГОДИНЕ 1546. у француском градићу Моу четрнаест мушкараца је било проглашено кривим за јерес и осуђено на ломачу. Који су злочин починили? Састајали су се по кућама, молили се, певали псалме, обележавали Господову вечеру и јавно говорили да никада неће прихватити „папске идоле“.

На дан погубљења, римокатолички вероучитељ Франсоа Пикар позвао је осуђенике да објасне своја веровања у вези с Господовом вечером. Они су на то тражили објашњење католичког учења о транссупстанцијацији, у ком се тврди да се хлеб и вино који се користе током мисе чудесно претварају у Исусово тело и крв. ’Да ли хлеб има укус меса? Или вино укус крви?‘, питали су осуђеници.

Иако њихов тужитељ није имао одговор на то, њих четрнаесторица су били везани за стубове и затим живи спаљени. Они којима језик није био ишчупан певали су псалме. Свештеници који су стајали око места погубљења трудили су се да их надјачају тако што су и они певали из свег гласа. Следећег дана је на истом месту Пикар објавио да је тих четрнаест људи осуђено да вечно гори у паклу.

У 16. веку, Европа је била опасно место за оне који се нису слагали са званичним црквеним доктринама. Многи који су се усудили да их доведу у питање претрпели су ужасне муке од руку својих верских противника. Један извор информација о таквом страдању је дело Жана Креспена Le Livre des martyrs (Књига мученика), издато у Женеви 1554. Такође је познато и под називом Histoire des martyrs.a

Правник прихвата реформацију

Жан Креспен је рођен око 1520. у граду Арасу, на подручју данашње северне Француске. Студирао је права у Лувену у Белгији, где се вероватно први пут сусрео са реформистичким идејама. Године 1541. отишао је у Париз и почео да ради као секретар једног уваженог правника. Негде у то време, на тргу Мобер, био је очевидац погубљења Клода ле Пенкра, који је био проглашен јеретиком и спаљен на ломачи. На Креспена је дубок утисак оставила вера тог младог златара који је био убијен зато што је „преносио истину родитељима и пријатељима“, написао је он.

Нешто касније, Креспен се вратио у Арас и наставио да се бави правом. Међутим, убрзо је због својих нових веровања оптужен за јерес. Да би избегао суђење, побегао је у Стразбур у Француској и касније се настанио у Женеви. Тамо се придружио присталицама реформације. Одустао је од каријере правника и отворио штампарију.

Креспен је објављивао верска дела реформатора као што су Жан Калвин, Мартин Лутер, Џон Нокс и Теодор Беза. Штампао је грчки текст дела Библије који се обично назива Нови завет, као и Библију — у целости или поједине делове — на енглеском, италијанском, латинском, француском и шпанском језику. Међутим, остао је упамћен по свом делу Књига мученика. У њему је писао о многима који су због јереси били погубљени у периоду од 1415. до 1554. године.

Сврха записа о страдањима

У већем делу литературе коју су објављивали реформатори оштро је критиковано окрутно поступање католичких власти. Та дела су људима уливала храброст, приказујући протестантске мученике као хероје чије су патње једнаке патњама Божјих слугу из прошлости, укључујући хришћане из првог века. Да би протестантима пружио примере које треба да опонашају, Креспен је сачинио списак оних који су погубљени због своје вере.b

Креспенова књига је збирка записа са суђења и инквизицијских саслушања, извештаја очевидаца, као и сведочења која су писали оптужени док су били у заточеништву. У њој се налазе и охрабрујућа писма упућена тим затвореницима, од којих су нека пуна библијских цитата. Креспен је сматрао да је вера тих осуђених људи „вредна вечног памћења“.

Већи део доктринарних тема о којима је Креспен писао дотиче се добро познатих неслагања између католика и протестаната. На пример, прогонитељи и прогоњени су се сукобљавали око употребе слика и кипова у обожавању, науке о чистилишту и молитвама за мртве, као и око тога да ли се Исусова жртва увек изнова приноси током католичких миса и да ли је папа Божји представник.

Књига мученика сведочи о нетрпељивости и сукобима који су обележили то сурово доба. Иако је Креспен писао о католичком прогањању протестаната, не треба превидети да су у неким периодима и протестанти са истом жестином прогонили католике.

Током историје, лажна религија се упрљала ’крвљу пророка и светих и свих који су побијени на земљи‘. Нема сумње да крв Божјих верних слугу које су умрле мученичком смрћу вапи за осветом (Откривење 6:9, 10; 18:24). Међу онима који су у време Жана Креспена били мучени и убијени због своје вере вероватно је било неких који су искрено трагали за истином о Богу.

[Фусноте]

[Слика на 12. страни]

Насловна страна Креспеновог дела „Књига мученика“ (издање из 1564)

[Слика на 13. страни]

Погубљење протестаната пред француским краљем Анријем II и његовом свитом

[Извор слике на 13. страни]

Слике на обе стране: © Société de l’Histoire du Protestantisme Français, Paris