Музика у древном Израелу — ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower

Музика у древном Израелу

МУЗИКА је била саставни део културе древног Израела. Звуци труба и рогова позивали су народ да се окупи ради службе Богу или су означавали важне догађаје. Умирујући тонови харфе и лире чули су се у краљевским одајама (1. Самуилова 16:14-23). У радосним приликама ударало се у бубњеве и звецкало чинелама и чегртаљкама (2. Самуилова 6:5; 1. Летописа 13:8).

У Библији се каже да од Каиновог потомка Јувала „потичу сви који свирају харфу и фрулу“ (Постанак 4:21). Он је вероватно изумео и жичане и дувачке инструменте.

Многи догађаји пропраћени музиком описани су у Библији. Па ипак, она нам мало тога открива о самим инструментима који су били коришћени. Међутим, на основу археолошких ископина и древних записа изучаваоци покушавају да установе како су изгледали и звучали музички инструменти из далеке прошлости. Иако се неки закључци заснивају на претпоставкама, осмотримо неколико примера који су поткрепљени бројним доказима.

Даире, чегртаљке и чинеле

Након што је Бог чудом провео Мојсија и Израелце кроз Црвено море, Мојсијевој сестри Марији су се све „жене придружиле с даирама играјући“ (Излазак 15:20). Премда даире какве данас знамо нису пронађене у ископинама из библијског доба, на подручју Израела у местима попут Ахсива, Мегида и Вет-Сана откривене су глинене фигуре жена с малим бубњевима у рукама. Ови инструменти, који су у библијским преводима често названи даирама, вероватно су се састојали од дрвеног обруча преко ког је била развучена животињска кожа.

На свечаностима у време патријарха̂ жене су ударале у даире, певале и играле. Библија нам говори о израелском судији Јефтају коме је по повратку кући након важне победе у сусрет изашла ћерка „ударајући у даире и играјући“. Једном другом приликом, жене су прослављале Давидове војне успехе „песмом и игром“ и „уз звуке даира“ (Судије 11:34; 1. Самуилова 18:6, 7).

Када је краљ Давид донео ковчег савеза у Јерусалим, народ се ’веселио пред Јеховом свирајући разне инструменте направљене од смрековог дрвета, затим харфе и друге жичане инструменте, даире, чегртаљке и чинеле‘ (2. Самуилова 6:5). Касније је у храму у Јерусалиму постојао оркестар састављен од вештих музичара који су ударали у чинеле, свирали трубе, харфе и друге жичане инструменте.

Данас имамо представу о томе како су некада изгледале даире, али шта можемо рећи о чегртаљкама? То су вероватно биле звечке са овалним металним рамом и ручком. Када би се затресле, производиле су звонак звук. У Библији се чегртаљке помињу само једном, приликом доношења ковчега савеза у Јерусалим. Међутим, према јеврејском предању, оне су се користиле и у тужним приликама.

Како су изгледале чинеле? Можда их замишљате као велике металне дискове код којих се звук добија када се ударе један о други. Али, неке чинеле из древног Израела су имале пречник од само десетак центиметара. Више су личиле на кастањете и давале су високе тонове.

Харфе и жичани инструменти

У старом Израелу се често користио и кинор, инструмент чији се назив обично преводи са „харфа“ или „лира“. На њему је Давид свирао да би орасположио краља Саула (1. Самуилова 16:16, 23). На древним каменим зидовима, новчићима, мозаицима, спомен-плочама и печатима, археолози су пронашли најмање 30 цртежа на којима се види лира. Облик овог инструмента се мењао током векова. Свирач ју је држао у рукама и пребирао по њеним жицама прстима или трзалицом.

Небел је био сличан кинору. Не зна се са сигурношћу колико је жица имао, које је величине био ни да ли је музичар окидао жице или превлачио прстима преко њих. Међутим, већина стручњака се слаже да су се и небел и кинор могли носити у рукама.

Трубе и рогови

Бог је рекао Мојсију да направи две трубе, и то од кованог сребра (Бројеви 10:2). Свештеници су помоћу њих најављивали догађаје у повезаности с храмом и празницима. У зависности од сврхе, звуци су понекад били кратки а понекад продорни и дуги. Није познато како су изгледале трубе које су коришћене у библијско доба јер још није пронађена ниједна од њих. На располагању су нам само уметнички прикази, као што је барељеф на Титовом славолуку у Риму.

Рог или шофар се помиње у хебрејском делу Светог писма више од 70 пута. Прављен је од рога овна или јарца. Према јеврејским изворима, постојала су два облика рога — један прав са златним писком и други закривљен и украшен сребром. Рог се обично користио за давање сигнала јер је могао произвести два или три тона, који су снажно одјекивали и допирали врло далеко.

У древном Израелу су се звуком рога означавали одређени верски догађаји, као што је почетак и крај сабата. Али, он је коришћен и у другим приликама, на пример у рату. Можемо само да замислимо застрашујући звук 300 рогова непосредно пре него што је Гедеонова војска усред ноћи изненада напала Мадијанце (Судије 7:15-22).

Други музички инструменти

Звонца, фруле и лауте су такође били у употреби у библијска времена. Јеховин пророк Данило који је био прогнан у Вавилон спомиње оркестар вавилонског краља Навуходоносора у ком су биле цитре, фруле и гајде (Данило 3:5, 7).

Овај кратак преглед неколико инструмената о којима се говори у Светом писму потврђује чињеницу да је у старо доба музика била део свакодневног живота Израелаца а вероватно и других народа. Музика се чула на дворовима и у храмовима, али и у селима и кућама.

[Слика на 15. страни]

Звуци на чегртаљки су се добијали слично као на звечки

[Слика на 15. страни]

Краљ Давид је вешто свирао харфу

[Слика на 15. страни]

Даире се користе још од патријархалног доба

[Слика на 15. страни]

Труба се користила да би се најавили многи догађаји

[Слика на 16. страни]

Фигура жене са удараљкама, осми век пре н. е.

[Слика на 16. страни]

Новчић из другог века н. е. на ком је приказан жичани инструмент

[Слика на 16. страни]

Овај камен, који је био део зидина јерусалимског храма, потиче из првог века пре н. е. и на њему су исписане речи „до места где се оглашавају трубе“

[Извори слика на 16. страни]