Медоносни мрави — пустињска посластица

Медоносни мрави — пустињска посластица

ЈАМИНИЈА, наша пријатељица Абориџинка, жели да нам покаже нешто занимљиво. Води нас до пустињског подручја обраслог шипражјем северно од Алис Спрингса, који се налази у средишњем делу Аустралије. Испод дрвећа једне врсте акације, пажљиво посматра песковито тло покушавајући да пронађе сићушна створења која ће нас водити до праве посластице. У питању су медоносни мрави.

Она жустро копа, пратећи мравље тунеле који су дубоко испод земље. Рупа убрзо достиже дубину око један метар и довољно је широка да може комотно да седи у њој. „Медоносне мраве можете тражити у свако доба године, али најбоље је зими јер је лети и сувише топло“, довикује нам из рупе. Посматрамо је како извежбаним оком гледа мравље тунеле које је управо открила. „Треба знати који од њих да следите“, објашњава она.

Јаминија ускоро стиже до гнезда. У њему има најмање 20 медоносних мрава чији су велики трбуси, величине зрна грожђа, испуњени течношћу боје ћилибара. Они непомично висе са земљаног свода јер због надувених трбуха не могу да се крећу. За неколико минута, Јаминија је сакупила преко стотину мрава из више удубљења. „Мед ових мрава је једна од наших најдражих посластица“, каже она.

Живи ћупови с медом

До сада је откривено преко 10 000 врста мрава, а медоносни мрави су међу најнеобичнијима. За разлику од пчела које остављају мед у саће, медоносни мрави складиште нектар у телу посебне групе мрава радника. Колонија мрава користи залихе у тим живим „ћуповима с медом“ у периодима када нема довољно хране.

Да би сипао или узео мед, мрав пипцима мора да додирне пипке мрава који чува мед и откуца праву лозинку. Чувар тада отвара уста, а уједно и ћуп с медом. Проток меда контролише посебан вентил са четири покретна поклопца, који се налази у његовом стомаку. Током животног века од неколико месеци, мраву који чува мед стомак може бити напуњен и испражњен више пута.

Иако су чувари меда непомични, под земљом су безбедни и заштићени од суше, врућине и инсеката грабљиваца. У том тамном подземном свету, штите се од бактерија и гљивица тако што се мажу антибиотском течношћу коју лучи посебна жлезда.

Како настаје овај „мед“? Ланац исхране, да га тако назовемо, почиње с биљним соком и нектаром акацијиног дрвећа. Тим природним соковима хране се лисне ваши. Њих затим музу мрави радници, узимајући им вишак шећера који се зове медна роса или медљика. Они такође скупљају нектар директно с дрвећа. На крају нектар који сакупе односе чуварима меда. Наравно, пошто се не крећу, чувари врло мало једу и већи део медљике заврши у „банци меда“!

Али, шта је са лисним вашима? Да ли су оне на губитку? Ни у ком случају. Као прво, мрави им остављају довољно нектара. Као друго, штите их од паразита и грабљиваца. Према томе, и мрави и лисне ваши имају корист од ове врсте симбиозе, која се зове мутуализам.

„Иди к мраву“, каже Библија, „посматрај путеве његове и постани мудар. Иако нема заповедника, управитеља ни господара, он лети припрема себи храну, скупља залихе хране у доба жетве“ (Пословице 6:6-8). Потпуно се слажемо с тим речима јер су мрави заиста вредни, добро сарађују и одлично су организовани. Задивљујуће је што ови издржљиви пустињски становници производе нешто тако слатко и укусно у тако негостољубивом подручју!

[Слика на 11. страни]

Надувени стомак медоносног мрава је пун слатког нектара

[Извори слика на 11. страни]