Мерчисонови водопади — угандин драгуљ на Нилу

„Били су то најлепши водопади на Нилу“ (енглески истраживач сер Самјуел Вајт Бејкер)

ВОДОПАДИ су одувек привлачили људе и испуњавали их дивљењем. Безбројни посетиоци сатима уживају у умирујућем звуку воде која пада на стене и у погледу на нежну, свежу измаглицу која лебди око водопада.

Мерчисонови водопадиa у Уганди нису изузетак. Неки их сматрају најлепшим призором на целом току Нила дугом 6 400 километара. Додуше, они нису високи као Ејнџелови водопади у Јужној Америци нити су велики попут Викторијиних водопада у Африци и Нијагариних у Северној Америци. Па ипак, лепота и снага Мерчисонових водопада никога не остављају равнодушним.

Како су откривени

Мерчисонови водопади чине само делић истоименог националног парка који се простире на подручју од 3 841 квадратног километра. Он се налази на северозападу Уганде и основан је 1952. године. Бејкер је открио ове водопаде почетком 1860-их. У својој књизи The Albert N’yanza описао је први сусрет с њима.

„Кад смо прошли једну окуку“, написао је он, „пред нама се изненада указао незабораван призор... Снежнобели слапови су светлуцали насупрот тамним стенама које су окруживале реку, а ту савршену лепоту су допуњавале танане, високе палме и стабла банана. Били су то најлепши водопади на Нилу.“ Бејкер их је назвао Мерчисонови водопади, у част председника Краљевског географског друштва.

Одакле их посматрати

Један добар начин је из бродића. Током пловидбе која започиње у месту Пара, посетиоци имају јединствену прилику да крстаре Нилом и посматрају дивље животиње са безбедне удаљености. Није необично видети нилске коње, а ни велике афричке слонове, крокодиле и биволе. Величанствени животињски свет понекад толико задиви туристе да на тренутак забораве због чега су дошли. Али када се пред њима изненада укажу снежнобели водопади који с невероватном жестином избијају из стена, јасно им је зашто је Бејкер био толико очаран.

Иако многи уживају у погледу из бродића, посматрање из ваздуха такође има посебну драж. Неки мисле да је тако најбоље јер се одатле може видети како се 49 метара широк Нил нагло улива у отвор ширине око 6 метара и затим пада 40 метара. Кажу да „ретко где у свету вода пробија себи пут таквом силином“. Људи који стоје у близини понекад осете благо подрхтавање земље док вода у снажном млазу избија на другу страну.

Бејкер је испричао шта се догодило мало пре него што је угледао водопаде. Кренуо је у јутарњу шетњу и зачуо нешто налик грмљавини. Помислио је да се приближава олуја, али се изненадио схвативши да су то заправо водопади.

Попут њега, сваке године хиљаде туриста са одушевљењем посматрају овај призор чија лепота и снага одузимају дах. Моћне воде које се сливају низ стене дуго им остају у сећању. Мерчисонови водопади су заиста драгуљ на Нилу.

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 17. страни]

Национални парк Мерчисонови водопади

Према попису из 1969. у националном парку је било 14 000 нилских коња, 14 500 слонова и 26 500 бивола. У наредним деценијама их је бивало све мање и мање. Захваљујући настојањима да се очува природна средина, у новије време њихов број поново расте. Сада тамошње шуме настањују и многи примати, међу којима су шимпанзе и павијани, док у саванама пасу жирафе и хартбист антилопе. Све и свему, на подручју овог парка живи више од 70 врста сисара и преко 450 врста птица.

[Извор слике на 16. страни]

Све фотографије на 16. и 17. страни: Courtesy of the Uganda Wildlife Authority