Летећи риболовци

КАДА је реч о риболову, и птице као и људи треба да реше три основна проблема: (1) да пронађу рибу, (2) да јој приђу и (3) да је ухвате.

У древном Египту, рибари су обично ловили рибу харпуном. Међутим, давно пре њих овом методом су већ ловиле неке врсте чапљи.

На пример, сива чапља, која је уобичајена врста на делти Нила, лови рибу тако што је прободе својим оштрим кљуном налик копљу. Она може пробости и две рибе у исти мах, а поједе и више од пола килограма рибе на дан. Зато се за њу може рећи да је вичнија риболову него човек.

Чапља је прави махер у томе да се прикраде и нападне плен. Она полако гаца плићаком или стоји као укопана с кљуном запетим као пушка. Кад риба приђе довољно близу, она загњури главу у воду и зграби је. Стрпљење је обично кључ њеног успеха.

„Пецање“ на мамац

Према једној књизи о птицама (The Life of Birds), изгледа да зелена чапља у Јапану опонаша људе који дају остатке хране рибама у вештачким језерима. Те генијалне птице користе храну као мамац како би им рибе пришле довољно близу где би им биле лака мета.

Чапље с подручја Кариба такође маме рибу храном. Међутим, захваљујући својим жутим стопалима, оне могу привући рибу и без мамца. Док у плићаку стоје на једној нози, другом ногом млатарају у води да би привукле пажњу радозналих риба.

Зграби и бежи

Постоје разни начини на које птице лове рибу. Техника коју користи орао рибар може се описати као „зграби и бежи“. Он лети изнад воде и вреба рибу која плива близу површине. Чим спази неку, он савије крила и устреми се ка води, при чему, ако је то потребно, прилагођава положај тела пре него што шчепа рибу канџама. За то је, поред оштрог вида, потребно изабрати прави тренутак за напад.

Понекад афрички белорепан, једна врста орла, не може да подигне рибу коју је ухватио канџама. Ухваћена риба уме да буде тешка и до скоро три килограма! Шта тада ради? Природњаци кажу да неки од њих решавају тај проблем тако што крилима „веслају“ до обале.

Загњури и хватај

Блуне такође роне да би уловиле рибу. Оне лете у мањим групама, тражећи јата риба која пливају близу површине. Гледано с висине, због одсјаја сребрнастих тела риба, тамно плава боја мора постаје светло зелена. То је сигнал да треба да крену у акцију.

Одмах након што уоче јато риба, блуне улећу у воду попут стрела брзином и до скоро сто километара на час! Те птице праве спектакл налик скоковима у воду на олимпијским играма. Када друге птице примете шта се дешава, придружују им се да би уживале у гозби.

За разлику од чапљи, блуне не улове рибу чим зароне. Услед силине којом се обрушавају, оне зароне дубоко у воду. А онда док израњају хватају рибу и целу је прогутају.

Чигре су исто тако веште у скоковима у воду, само што оне лепршају непосредно изнад воде и када угледају рибу бацају се на њу. Један приручник о птицама каже да, за разлику од блуна које се попут бомбардера обрушавају на свој плен, чигре успешно лове захваљујући својој „спретности, грациозности и окретности“ (Handbook of the Birds of the World). Оне грабе рибу с површине воде. Само понекад накратко јуре рибу под водом.

Тимски риболов

Пеликани можда изгледају незграпно због великог кљуна, али су заправо врло спретни летачи и риболовци. Смеђи пеликани обично роне да би дошли до вечере, а каткад украду рибу из мрежа које рибари извлаче. Међутим, најуспешнији су када лове тимски.

Пеликани су по природи друштвени. За ове птице је својствено да удруженим снагама лове рибу. Обично већи број њих слети на површину воде, образује полукруг и полако плива према обали. На тај начин, пеликани сатерају рибе у плићак. Онда рашире крила, сложно загњуре у воду и гутају рибе са слашћу.

Наравно, птицама се, баш као и људима, дешава да не улове рибу. Међутим, у просеку су много успешније од људи.

[Слика на 12. страни]

Афрички белорепан

[Извор]

Photolibrary

[Слика на 12. страни]

Сива чапља

[Слика на 13. страни]

Беле блуне

[Слика на 13. страни]

Обична чигра

[Слика на 13. страни]

Пеликани