Родитељство током детињства

„До отприлике своје пете године, деца су у топлом породичном гнезду и лакше је у њих усађивати праве вредности. Али кад крену у школу изложена су утицају оних који живе и изражавају се другачије“ (Валтер, Италија).

КАКО деца одрастају, тако испитују свет око себе. Долазе у контакт с другима, као што су родбина и друга деца. Као што је и Валтер приметио, више нисте једини који утичете на своје дете, као што је то био случај кад је оно било одојче. Зато је неопходно да га током детињства поучите колико су важни послушност и лепо понашање. Такође је битно да му помогнете да уочава разлику између исправног и погрешног.

Све то не долази преко ноћи и није ствар интуиције. Вероватно ће бити потребно да дете ’укорите, прекорите, опоменете, а да при том будете врло стрпљиви и вешти у поучавању‘ (2. Тимотеју 4:2). Родитељи у древном Израелу су морали Божји закон ’усађивати у своју децу и говорити о њему кад седе у својој кући и кад иду путем, кад лежу и кад устају‘ (Поновљени закони 6:6, 7). Као што тај стих показује, неопходно је да стално усађујете у своју децу оно што је добро и корисно.

Родитељство обухвата многе изазове. Осмотримо само неке од њих.

Време кад се слуша

У Библији стоји да има „време кад се говори“, па према томе има и време кад се слуша (Проповедник 3:7). Како можете да поучите дете да слуша када говорите ви или неко други? Један начин је да будете добар пример у томе. Да ли и ви пажљиво слушате своје дете и друге кад говоре?

Деца лако губе пажњу и сигурно ће ваше стрпљење бити на испиту док настојите да допрете до њега. Свако дете је прича за себе и зато будите проницљиви да бисте пронашли начин да вас дете саслуша. На пример, један отац из Велике Британије по имену Дејвид каже: „Често замолим своју ћерку да својим речима понови оно што јој кажем. Зато с временом све пажљивије слуша.“

Исус је саветовао своје ученике: „Пазите како слушате“ (Лука 8:18). Ако одрасли морају водити рачуна о томе, колико то више деца морају чинити!

„Спремно опраштајте једни другима“

У Библији стоји: „Подносите једни друге и спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога“ (Колошанима 3:13). Деца се могу поучити да опраштају. Како?

Као што смо видели, да бисте поучили дете да слуша кад други говоре, морате бити добар пример у томе. Исто је и са опраштањем. Једна мајка из Русије по имену Марина каже: „Својој деци пружамо добар пример тако што се трудимо да опраштамо другима, да попуштамо и да се лако не вређамо. Када погрешим, извиним се својој деци. Желим да их поучим да и они тако поступају с другима.“

Решавање размирица и опраштање биће им јако важни кад одрасту. Поучите децу да буду увиђавна према другима и да знају како поступити кад погреше. Тиме ћете у њих усадити веома важну врлину која ће им користити док одрастају.

„Будите захвални“

У овим ’нарочито тешким временима људи ће бити себични‘ (2. Тимотеју 3:1, 2). Зато, док су деца још мала, неодложно у њих морате усађивати дух захвалности. „Будите захвални“, написао је апостол Павле (Колошанима 3:15).

Чак и мала деца могу научити да показују лепе манире и буду увиђавна према другима. Како? „Најбољи начин да помогнете својој деци да буду захвална јесте да увек и у свему показујете такав став у свом дому“, каже др Кајл Прут за часопис Parents. Затим додаје: „То значи да свакодневно говорите члановима породице да цените њихову помоћ и пажњу... То изискује много труда.“

Један отац из Велике Британије по имену Ричард труди се да то чини. Он каже: „Моја супруга и ја се трудимо да поучимо децу да буду захвална за оно што други чине за нашу породицу. Ту спадају њихови учитељи и наши родитељи. Када нас нека породица позове на оброк, напишемо им писамце захвалности на ком се деца потпишу и нешто нацртају.“ Ако науче да буду захвална, касније ће у животу моћи да имају стабилне и блиске међуљудске односе.

„Не ускраћуј опомене [дисциплину]“

Док деца одрастају, важно је да науче да многи поступци имају и своје последице. Чак и док су мала, деца су одговорна за своје поступке, не само у свом дому, већ и у школи и у друштву уопште. Зато је важно помоћи им да схвате начело да ће пожњети оно што посеју (Галатима 6:7). Како то можете урадити?

Библија даје следећи савет: „Не ускраћуј опомене [дисциплину] детету“ (Пословице 23:13, фуснота). Ако сте детету јасно ставили до знања да ће за лоше поступке сносити последице, немојте оклевати да то и спроведете у дело. „Доследност је веома важна“, каже једна мајка из Аргентине по имену Норма. „Недоследност подстиче дете да манипулише ситуацијом онако како оно жели.“

Родитељи у великој мери могу избећи бескрајне препирке након неког дететовог погрешног поступка, ако пре тога помогну детету да разуме шта га чека ако у нечему погреши. Деца ће вероватно бити мање бунтовна ако знају која су правила и шта ће се десити ако их прекрше, као и да су последице неизбежне.

Наравно, да би дисциплиновање дало добре резултате, не сме се спроводити у љутњи. У Библији стоји: „Нека се сва злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор уклони од вас“ (Ефешанима 4:31). Дисциплина никада не сме бити груба и не сме личити на физичко или емоционално малтретирање.

Али како да се суздржите да не планете када вас је дете потпуно избацило из такта? „Није увек лако“, признаје Питер, један отац с Новог Зеланда, „али деца морају видети да су дисциплинована зато што су погрешила, а не зато што су родитељи побеснели.“

Питер и његова супруга помажу својој деци да увиде колико је на дуге стазе добро то што их родитељи исправљају. „Чак и кад ураде нешто стварно грозно“, каже он, „концентришемо се на то какви треба да буду и говоримо им о томе, а не трљамо им нос зато што су погрешили.“

„Нека ваша разумност буде позната“

У погледу дисциплине, Бог је за свој народ рекао: ’Казнићу те колико треба‘ (Јеремија 46:28). Најбољи резултати се постижу ако је дисциплина на месту и ако је сразмерна почињеној грешки. Павле је написао хришћанима: „Нека ваша разумност буде позната“ (Филипљанима 4:5).

Бити разуман значи такође и да је начин на који дисциплинујете дете такав да не нарушава његово достојанство. Један отац из Италије по имену Санти каже: „Никада не омаловажавам свог сина и ћерку. Уместо тога, трудим се да препознам шта је узрок проблема и да се тиме позабавим. Ако је икако могуће, не дисциплинујем децу пред другима, чак ни једно пред другим. Такође не збијам шале на рачун њихових пропуста, ни у јавности ни у кући.“

Раније поменути Ричард такође увиђа колико је мудро бити разуман. „Кажњавање никада не сме бити нагомилано, као да сваким новим преступом казна расте“, каже он. „Након што сте дете због неког преступа дисциплиновали, важно је да његов пропуст више не износите и да му не приговарате због тога.“

Родитељство подразумева многа одрицања, али доноси и велике радости. С тим се слаже и Јелена, једна мајка из Русије. Она каже: „Пронашла сам посао који ми омогућава да више времена проводим са својим сином. То изискује доста труда и материјалног одрицања. Али жртве се исплате када видите колико сте усрећили своје дете и колико сте се зближили с њим.“

[Слика на 11. страни]

Деца се могу поучити да буду увиђавна према другима

[Слика на 12. страни]

Дисциплинујте децу тако да не нарушите њихово достојанство