Адолесценција — улазак у свет одраслих

ЗАМИСЛИТЕ да сте с неког тропског острва управо допутовали на Северни пол. Чим сте искорачили из авиона, осетили сте колико је хладно. Али упркос тој великој разлици у температури, ако предузмете све што је потребно, успећете да се прилагодите.

Нешто слично дешава се када ваша деца постану адолесценти. Изгледа као да се клима преко ноћи променила. Дечак који некада није хтео да се одвоји од вас, сада радије проводи време с вршњацима. Девојчица која је некада једва чекала да вам исприча шта јој се десило, сада даје штуре одговоре.

„Како је било у школи?“, питате је.

„Добро“, каже она.

Тишина.

„О чему размишљаш?“, опет је питате.

„Ни о чему“, гласи њен одговор.

Опет тишина.

Шта се десило? У књизи Breaking the Code на сликовит начин говори се о тој промени. У њој стоји да сте донедавно такорећи имали тајни пролаз у живот свог детета и да сте знали све што се дешава. А сада као да сте само један од посматрача и то оних издалека.

Да ли је таква хладна дистанца неминовна? Наравно да није. Није немогуће остати близак с децом док пролазе кроз адолесценцију. Али прво морамо знати шта се у ствари дешава током овог узбудљивог и понекад бурног периода одрастања.

Када дете постане адолесцент

Истраживачи су раније мислили да се мозак детета скоро у потпуности развије до пете године живота. Сада се сматра да је тачно се величина мозга незнатно промени након тог узраста, али да се то не може рећи и за његово функционисање. Када деца уђу у пубертет, долази до хормонске револуције која мења начин њиховог размишљања. На пример, код деце је све црно-бело, тако да се за њихово размишљање може рећи да је конкретно, док адолесценти више размишљају апстрактно, то јест гледају испод површине (1. Коринћанима 13:11). Они развијају ставове и не устручавају се да их изразе.

Паоло из Италије приметио је те промене код свог детета тинејџерског узраста. Он каже: „Када погледам свог сина као да видим малог човека, а не дечака. Не ради се само о телесним променама. Највише ме фасцинира како размишља. Не боји се да изрази своје гледиште и брани га.“

Да ли сте нешто слично приметили код свог детета? Можда вас је, док је било мало, једноставно слушало без постављања питања. Било је довољно рећи: „Зато што ја тако кажем.“ Али сада када је адолесцент, жели да зна разлоге и можда чак доводи у питање вредности којих се држи ваша породица. Понекад сигурност с којом говори личи на бунт.

Али немојте одмах закључити да дете жели одбацити ваше вредности. Можда се само бори да их усвоји, да такорећи нађе место за њих у свом животу. Да то прикажемо: Замислите да се селите и да пресељавате и намештај. Да ли ће вам бити лако да за сваки комад намештаја нађете место у свом новом дому? Вероватно неће. Али сигурно нећете бацити ништа што вам значи.

У сличној ситуацији налази се и ваше дете док се спрема за време када ће постати свој човек (Постанак 2:24). Истина, тај дан можда неће доћи тако брзо, јер ваше дете још није одрасла особа. Али, оно је у извесном смислу већ почело да се пакује. Током тинејџерског доба, оно преиспитује вредности по којима је одгајано и одлучује које од њих ће понети са собом у зрело доба.a

Помисао да дете може довести у питање ваше вредности можда делује застрашујуће. Али једно је сигурно. Када одрасте, задржаће само вредности које њему лично значе. Зато је најбоље да сада, док још увек живи с вама, добро анализира принципе којима ће се водити у животу (Дела апостолска 17:11).

За његово је добро да то уради. На крају крајева, ако сада без поговора прихвата ваше ставове, можда ће исто тако касније наивно прихватати туђе (Излазак 23:2). У Библији се за једну такву младу особу каже да лако бива заведена зато што је неразумна (Пословице 7:7). Млада особа која нема своја уверења може доживети да је ’бацају таласи и да је тамо-амо носи сваки ветар учења, јер слуша људе који се служе преваром‘ (Ефешанима 4:14).

Како можете спречити да се тако нешто догоди вашем детету? Помозите му у три ствари.

1. МОЋ ЗАПАЖАЊА

Апостол Павле је написао да ’зрели имају моћ запажања која је искуством увежбана за разликовање добра од зла‘ (Јеврејима 5:14). Можда кажете: ’Али моје дете већ одавно зна шта је добро, а шта лоше.‘ Сигурно му је то користило у детињству и припремило га за следећи период одрастања (2. Тимотеју 3:14). Па ипак, Павле је рекао да људи морају увежбати моћ запажања. Док мала деца могу имати одређено знање о томе шта је добро а шта лоше, адолесценти треба да ’буду одрасли по разборитости‘, то јест разумевању ствари (1. Коринћанима 14:20; Пословице 1:4; 2:11). Сигурно не желите да ваше дете буде слепо послушно, већ да користи свој разум у доношењу одлука (Римљанима 12:1, 2). Како му можете помоћи у томе?

Један од начина је да му дозволите да се изрази. Не прекидајте га кад говори и трудите се да не реагујете бурно, чак и када каже нешто што не бисте волели да чујете. У Библији пише: „Сваки човек нека буде брз да чује, а спор да говори и спор да се љути“ (Јаковљева 1:19; Пословице 18:13). Надаље, Исус је рекао: „Уста говоре оно чега је срце пуно“ (Матеј 12:34). Ако слушате своје дете, сазнаћете шта га заиста забрињава.

С друге стране, када сте ви на реду да нешто кажете, боље је да му постављате питања него да будете изричити. Тако је радио и Исус. Да би сазнао шта заиста мисле, како његови ученици тако и они који су били тврдоглави, он је понекад постављао питање: „Шта мислите?“ (Матеј 21:23, 28). И ви то можете радити, чак и када дете изрази став супротан вашем. На пример:

Ако дете каже: „Нисам сигуран да Бог постоји.“

Уместо да кажете: „Па, нисмо те тако учили! Наравно да постоји.“

Могли бисте рећи: „Зашто тако мислиш?“

Зашто је важно да му помогнете да се отвори? Зато што већ чујете шта говори, али треба да сазнате шта мисли (Пословице 20:5). Можда проблем лежи у придржавању библијских моралних мерила, а не у томе да ли Бог постоји.

На пример, млада особа која осећа притисак да одбаци Божја морална мерила можда ће наћи оправдање за свој поступак тако што ће рећи да не верује у Бога (Псалам 14:1). Можда размишља: ’Ако Бог не постоји, онда библијска морална мерила не важе.‘

Ако изгледа да и ваше дете тако размишља, можда би било добро да га подстакнете да се пита: ’Да ли сам сигуран да је за моје добро да живим по Божјим мерилима?‘ (Исаија 48:17, 18). Ако је уверен да је то тако, подстакните га да се бори за оно што је за његово добро (Галатима 5:1).

Ако дете каже: „Ово је твоја религија, али то не значи да је и моја.“

Уместо да кажете: „То је наша религија, а ти си наше дете и има да верујеш у оно што ти ми кажемо.“

Могли бисте рећи: „То су јаке речи. Ако не верујеш у оно што и ја, сигурно имаш нешто своје. У шта ти верујеш? Шта ти мислиш, чиме човек треба да се води у животу?

Зашто је важно да му помогнете да се отвори? Зато што му овакав приступ може помоћи да преиспита начин на који размишља. Можда ће се и сам изненадити када установи да у ствари верује у исто што и ви, а да га мучи нешто сасвим друго.

На пример, можда дете не уме другима да објасни у шта верује (Колошанима 4:6; 1. Петрова 3:15). Или га привлачи особа супротног пола која није његове вере. Установите у чему је заправо проблем и помозите свом детету да учини то исто. Што више користи моћ запажања, биће спремније за прелазак у свет одраслих.

2. ПОМОЋ ОДРАСЛИХ

Данас у неким културама има мало или нимало показатеља да је тинејџерско доба, како то тврде неки психолози, пуно бурних промена и превирања. Истраживачи су установили да у тим друштвима, млади улазе у свет одраслих у раном узрасту. Они раде са одраслима, друже се с њима и имају одговорности као и они. У њиховом језику не постоје изрази као што су „супкултура младих“, „малолетничка делинквенција“, па чак ни „адолесценција“.

С друге стране, размислите о младима из многих земаља који морају да похађају школе пуне ђака у којима су отуђени од одраслих и упућени само једни на друге. Код куће никог нема кад се врате из школе. И тата и мама раде. Родбина је далеко. Најдоступније им је друштво вршњака.b Видите ли у чему се крије опасност? Не ради се само о томе да ли ће упасти у лоше друштво. Психолози су закључили да су чак и примерни млади склони лошем понашању када су одвојени од одраслих.

Једно од друштава у којима млади нису били одвојени од одраслих био је древни Израел.c Примера ради, Библија говори о Озији који је постао краљ Јуде док је још био тинејџер. Шта му је помогло да носи тако тешку одговорност? Очигледно је то био, барем делимично, утицај одрасле особе по имену Захарија који га је, као што каже Библија, „учио да се боји истинитог Бога“ (2. Летописа 26:5).

Да ли ваше дете има примерне одрасле пријатеље који деле ваше вредности? Немојте бити љубоморни на њихово пријатељство. Они вашем детету могу помоћи да исправно поступа. Једна библијска пословица гласи: „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар“ (Пословице 13:20).

3. ОСЕЋАЈ ОДГОВОРНОСТИ

У неким земљама је законом забрањено да млади раде више од одређеног броја сати седмично или да раде одређене послове. Таква ограничења су донета да би се деца заштитила од ризичних услова на послу, што је последица индустријске револуције током 18. и 19. века.

Такви закони штите младе од опасности и искоришћавања, али неки стручњаци тврде да та ограничења децу лишавају осећаја одговорности. У књизи Escaping the Endless Adolescence каже се да се, као резултат тога, међу многим младима развио „став да имају потпуно право, па чак и да заслужују да све добију на готово“. Аутори те књиге запажају да је тај став „изгледа природна реакција на живот у свету који је више усмерен на то да забави тинејџере, него да нешто очекује од њих“.

За разлику од тога, Библија говори о особама које су од ране младости прихватале озбиљне одговорности. Узмимо за пример Тимотеја, који је вероватно био још у тинејџерским годинама када је упознао апостола Павла, човека који је снажно утицао на њега. Један од Павлових савета Тимотеју био је да ’распламса Божји дар који је примио‘, то јест да целим срцем обавља задужење које му је поверено (2. Тимотеју 1:6). Иако је можда био адолесцент од двадесетак година, Тимотеј је отишао од куће и путовао са апостолом Павлом, оснивао скупштине и храбрио сувернике. За њега је Павле, након десетак година сарадње, рекао хришћанима у Филипима: „Немам никог другог попут њега ко би се истински бринуо за вашу добробит“ (Филипљанима 2:20).

Често су млади жељни да преузму одговорности, нарочито када осећају да је оно што раде смисаоно и корисно. То не само да их учи да буду одговорни кад одрасту већ и сада извлачи оно најбоље из њих.

Прилагођавање новој „клими“

Као што је споменуто на почетку овог чланка, ако сте родитељ адолесцента вероватно осећате да се за само неколико година „клима“ у односу између вас и вашег детета променила. Сигурно можете успешно изаћи на крај с тим, баш као што сте то успевали и током ранијих периода одрастања вашег детета.

То што имате дете тинејџерског узраста сматрајте добром приликом да му (1) помогнете да развије моћ запажања, (2) обезбедите помоћ одраслих и (3) усадите осећај одговорности. Тако ћете му помоћи да успешно уђе у свет одраслих.

[Фусноте]

[Оквир/Слика на 20. страни]

„НЕ МОГУ ДА ЗАМИСЛИМ БОЉЕ РОДИТЕЉЕ“

Јеховини сведоци и речима и делима уче своју децу да живе у складу с библијским начелима (Ефешанима 6:4). Али их они на то не приморавају. Они знају да ће свако дете, када сазре за то, морати са̂мо да одлучи којих ће се вредности држати у животу.

Ешлин, која има 18 година, усвојила је вредности којима је била поучавана од детињства. Она каже: ’За мене моја религија није нешто на шта мислим само један дан у недељи. То је мој начин живота. Утиче на све што радим и на сваку одлуку коју донесем — почев од избора пријатеља, па све до књига које читам.‘

Ешлин је веома захвална својим родитељима што су је одгајали у хришћанском духу. „Не могу да замислим боље родитеље“, каже она, „и срећна сам што су у мене усадили жељу да будем и да останем Јеховин сведок. Увек ћу моћи да се ослоним на њих.“

[Слика на 17. страни]

Пустите ваше дете да се изрази

[Слика на 18. страни]

Примерна одрасла особа може добро утицати на ваше дете

[Слика на 19. страни]

Смисаон посао помаже младима да постану одговорне одрасле особе