Самити о климатским променама — само празне речи?

„Свет се мора ујединити да би решио проблем климатских промена. Већина научника се слаже с тим да уколико ништа не предузмемо биће све више суша, глади и масовних миграција становништва што ће узроковати још више сукоба у наредним деценијама“ (Барак Обама, председник САД)

ПРЕМА мишљењу неких научника наша планета је болесна. Има повишену температуру. Они сматрају да би температура наше планете могла достићи такозвану критичну тачку после чега би и само мали пораст температуре могао „узроковати драстичне промене животне средине које би саме по себи изазвале још већи пораст температуре“, каже британски The Guardian.

Како смо доспели у овакву ситуацију? Може ли се ишта променити? Да ли људи уопште могу решити проблем глобалног загревања, као и многе друге озбиљне проблеме с којима се човечанство суочава?

Многи научници сматрају да су првенствено људи одговорни за овај проблем, нарочито од почетка индустријске револуције за којом је уследила све већа употреба фосилних горива као што су угаљ и нафта. Још један узрок је и неконтролисана сеча шума. Оне су плућа наше планете. Дрвеће упија неке гасове који стварају ефекат стаклене баште и доприносе глобалном загревању. Али будући да велике површине шума нестају, све више тих гасова одлази у атмосферу. Да би решили те проблеме, лидери многих земаља се окупљају на самитима о климатским променама.

Протокол из Кјота

У Кјоту је 1997. године потписан Протокол, то јест споразум, о емисији угљен-диоксида у атмосферу. Потписивањем тог Протокола земље Европске уније и 37 других развијених земаља обавезале су се да ће смањити емисију угљен-диоксида у атмосферу у просеку за пет процената у односу на ниво из 1990. године, и то у периоду од 2008. до 2012.

Међутим, Протокол из Кјота је имао и неке озбиљне недостатке. На пример, Сједињене Државе никада нису ратификовале тај споразум. Осим тога, веће земље у развоју, као што су Кина и Индија, нису се обавезале да ће ограничити емисију угљен-диоксида. Али само Сједињене Државе и Кина стварају око 40 процената укупне емисије тог гаса у атмосферу.

Самит у Копенхагену

Сврха самита у Копенхагену, названог COP 15, била је да се замени Протокол из Кјота и да се од 2012. године поставе нови, обавезујући циљеви.a Зато су се у децембру 2009. године у Данској, у Копенхагену, окупили представници 192 државе, укључујући и 119 председника држава. COP 15 је поставио три главна циља:

1. Постизање обавезујућих споразума. Развијене земље можда неће прихватити неопходно ограничење емисије угљен-диоксида, а водеће земље у развоју можда неће желети да ограниче пораст емисије тог гаса.

2. Финансирање трајног решења. Земљама у развоју би током наредних година биле потребне милијарде долара да се изборе са све већим последицама глобалног загревања и да развију технологију којом се не загађује животна средина.

3. Постизање споразума о систему контролисања емисије гасова. Такав систем би свакој земљи могао помоћи да не прекорачи оквире дозвољене емисије гасова. Што се тиче земаља у развоју, постојао би начин да се провери да ли се добијена средства користе у праве сврхе.

Да ли су ова три циља постигнута? У преговорима је дошло до тако озбиљних проблема да је изгледало немогуће постићи договор чак и око мање важних питања. На самом крају конференције, лидери 28 земаља саставили су један документ који су назвали Споразум из Копенхагена. Тај споразум је формално прихваћен следећим речима: „Конференција је... примила на знање споразум из Копенхагена“, преноси Ројтерс. Другим речима, свакој земљи је препуштено на вољу да ли ће га применити.

Шта је следеће?

Одржано је више конференција на ту тему и планирају се још неке, али скептицизам је све већи. „Наша планета ће се и даље крчкати“, каже Пол Кругман, добитник Нобелове награде за економију и колумниста листа New York Times. Врло често су краткорочне политичке и економске користи важније од заштите животне средине и то подстиче људе да раде исто што и до сада. „Ако желите да схватите зашто питање глобалног загревања још није решено, помислите кога би то највише коштало“, каже Кругман. Он је такође написао да су „главни осумњичени“ за нерешавање проблема климатских промена у његовој земљи у суштини „похлепа и [политички] кукавичлук“.

Глобално загревање се може упоредити са ураганом. Метеоролози могу измерити јачину урагана и са поприличном тачношћу предвидети његово кретање — што је свакако добро за оне који би му се могли наћи на путу. Али ниједан научник, политичар нити бизнисмен не може зауставити ураган. Слично је и с глобалним загревањем. Та чињеница нас подсећа на речи које су у Библији записане у Јеремији 10:23: „Пут земаљског човека није у његовој власти. Човек који ходи не може да управља својим корацима.“

Бог ће решити проблем глобалног загревања

Библија нам каже да „онај који је обликовао и начинио земљу... није [је] створио узалуд“ (Исаија 45:18). У њој такође пише: „Земља остаје заувек“ (Проповедник 1:4).

Бог неће дозволити да наша планета буде ненастањена, већ ће се умешати у збивања на земљи и уклонити оне који не маре за земљу, као и људске власти, које су показале да не могу решити проблеме човечанства. У исто време ће сачувати оне који живе честито и искрено се труде да му угоде. У Пословицама 2:21, 22 пише: „Честити ће живети на земљи, и беспрекорни ће остати на њој. А зли ће бити истребљени са земље, и они који поступају неверно биће ишчупани из ње.“

[Фуснота]

[Оквир на 13. страни]

Гасови који стварају ефекат стаклене баште су саставни део атмосфере и они апсорбују топлотно зрачење са површине земље. Многи гасови који се емитују у атмосферу као последица савремених индустријских процеса јесу гасови који стварају ефекат стаклене баште. Међу њима су угљен-диоксид, хлорофлуороугљеници, метан и азот-субоксид. Када је реч само о угљен-диоксиду, сваке године се више од 25 милијарди тона овог гаса избаци у атмосферу. Извештаји показују да се од почетка индустријализације количина угљен-диоксида у атмосфери повећала за 40 процената.

[Извори слика на 12. страни]

Земља: NASA/The Visible Earth (http://visibleearth.nasa.gov/); Барак Обама: ATTILA KISBENEDEK/AFP/Getty Images