Цунами који је погодио Јапан 2011. — приче оних који су преживели

Прочитајте шта су испричали они који су преживели земљотрес у Јапану и цунами који је затим уследио.

У ПЕТАК, 11. марта 2011, у 14.46, Јапан је погодио снажан земљотрес, четврти по јачини од икада забележених земљотреса у свету. Он је изазвао огроман цунами и снажне поновне потресе који су људе на том подручју држали у страху током наредних недеља. Око 20 000 људи је страдало или нестало. Међутим, хиљаде њих је преживело. Ево шта су рекли неки од њих.

Тадајуки и његова супруга Харуми, били су код куће у Ишиномаки, у префектури Мијаги, када су зачули тутњаву и када је њихова кућа почела да се снажно тресе. „Истрчали смо напоље и били смо шокирани када смо видели пукотине у земљи“, каже Тадајуки. „Гледали смо како нам се кућа љуља и како прашина куља из зидова попут дима.“

Епицентар земљотреса био је 129 километара од обале Мијагија. Цунами је опустошио пацифичку обалу Јапана у дужини од 670 километара. Таласи су на неким местима дуж обале достизали висину и до 15 метара, рушећи пред собом лукобране и насипе и продирући чак до 40 километара у унутрашњост земље.

Нестало је струје, гаса и воде. Око 160 000 кућа, продавница и фабрика било је оштећено или их је вода напросто однела. У једном тренутку је чак 440 000 људи живело у око 2 500 привремених склоништа, као што су школе и месне заједнице. Многи су нашли уточиште код рођака или пријатеља. Десетине хиљада људи је страдало, али тела многих нису пронађена.

Губици и туга

Много више људи је погинуло од цунамија него од земљотреса. Јоичи, који је живео у Рикузентакати, у префектури Ивати, одмах је претпоставио да ће после земљотреса уследити цунами, тако да је одвео своје родитеље до оближњег склоништа. Затим се вратио да провери да ли је још неко од комшија остао у кућама. И даље забринут за своје родитеље, Јоичи је са својом супругом Тацуко хтео да се врати до њих, али је чуо да се приближава цунами.

Журно су кренули ка једном другом склоништу, али нису могли да уђу у зграду јер је улаз био затрпан рушевинама. Затим су видели како бујица великом брзином носи ка њима зграду оближње стругаре. „Бежимо!“, повикала је Тацуко.

Успели су да некако дођу до школског дворишта које се налазило на једном узвишењу. Одатле су видели како је цунами прогутао читаво насеље у ком су живели. Једна жена је кроз сузе рекла да јој је цунами однео кућу. Скоро три четвртине Рикузентакате било је уништено, а Јоичијеви родитељи су погинули. Пронађено је тело његове мајке, али не и тело његовог оца.

Тору је радио у једној фабрици близу обале у Ишиномаки. Након првог потреса, отрчао је до својих кола како би побегао. Претпостављао је да ће уследити цунами па је викнуо другима да беже.

„Прво сам кренуо према својој кући која се налазила на једној узвишици, али убрзо сам упао у саобраћајну гужву“, објашњава Тору. „Преко радија сам чуо да је цунами већ стигао до суседног града. Отворио сам прозор на аутомобилу тако да бих могао да изађем ако наиђе цунами. Наједном сам видео како према мени иде огроман зид црне воде висок више од два метра. Аутомобили који су били испред мене под налетом цунамија ударили су у мој ауто, а затим нас је вода која је и даље продирала у копно све повукла за собом.

„Једва сам се извукао кроз прозор, а онда ме је запљуснула масна бујица која је заударала. Бацила ме је у један ауто-сервис, где сам успео да се ухватим за степенице и попнем на други спрат. С великом муком сам још троје људи довео на сигурно. Свега је нас неколико преживело налет воде и ту хладну, снежну ноћ. Међутим, нисмо успели да спасемо друге који су звали у помоћ.“

Неколико дана пре земљотреса, Мидори из Камаишија, у Ивати, провела је пријатне тренутке са својим деком и баком. Управо је завршила средњу школу и хтела је да покаже диплому свом деки, који је већ неко време био везан за кревет. Видео је диплому и похвалио Мидори за сав њен труд. Пет дана након тога, уследио је земљотрес.

Мидори и њена мајка Јуко покушале су да наговоре деку и баку да се склоне на сигурно, јер су очекивале да ће уследити цунами. Али дека је рекао: „Никуда ја не идем. Цунами никада није стигао до нас.“ Покушале су да га изнесу из куће, али нису могле да га подигну па су отишле да потраже помоћ. Али цунами је тада већ стигао до обале. „Брзо! Бежите!“, повикали су људи са оближњег брда. Цунами је гутао све куће пред собом. Мидори је из свег гласа дозивала баку и деку. Касније је пронађено тело њеног деке, али бакино никада није пронађено.

Пружање помоћи

Влада Јапана је у погођено подручје одмах послала ватрогасце, полицајце и војску из читаве земље. За врло кратко време је више од 130 000 људи било ангажовано у спасавању и пружању помоћи. Помоћ је касније пристигла и из других земаља, као и од међународних организација. Убрзо су пристигле десетине спасилачких тимова, као и десетине здравствених радника. Тражили су преживеле, пружали медицинску помоћ и рашчишћавали рушевине.

Различите организације су помагале својим члановима. Међу њима су били и Јеховини сведоци. Они су одмах у петак, након земљотреса и цунамија, проверавали да ли су њихови суверници на сигурном. Међутим, многи путеви су били непроходни, није било струје, а телефонске везе су биле у прекиду. Било је заиста тешко пронаћи људе на том огромном угроженом подручју.

Такајуки, један од старешина у скупштини Јеховиних сведока у Соми, у префектури Фукушима, тог ужасног петка успео је да ступи у контакт само с неколико породица. „Одлучио сам да остале потражим сутрадан“, рекао је. „Чим је свануло кренуо сам аутом, а затим пешице да их тражим и тако све до вечери. Отишао сам на 20 локација, укључујући и склоништа, да потражим браћу и сестре из наше скупштине. Кад сам их нашао, читао сам им библијске стихове и молио се с њима.“

Шунџи из Ишиномаке каже: „Организовали смо се у тимове који ће тражити нашу браћу. Кад смо дошли на погођено подручје, остали смо без речи. Аутомобили су висили са бандера, куће су биле једна на другој, а гомиле рушевина су биле више и од тих кућа. На крову једног аута видели смо тело особе која вероватно није успела да преживи хладну ноћ. Други ауто је био преврнут и висио је између кућа. Унутра је било једно тело.“

Шунџи је осетио олакшање када је пронашао браћу и сестре у склоништима. Он каже: „Кад сам их видео схватио сам колико ми значе.“

„Нисмо знале да ћете доћи тако брзо!“

Јуи и Мизуки су Јеховини сведоци и живеле су у комшилуку у Минамисанрику, у Мајагију. Кад се догодио први потрес, те младе жене су истрчале на улицу и угледале једна другу. Заједно су отрчале на једно брдо. За мање од десет минута виделе су како таласи један за другим односе читав град, укључујући и њихове куће.

Касније су у једном склоништу пронашле и своје две духовне сестре и с њима су се молиле. Следећег јутра чланови њихове скупштине и неких оближњих скупштина дошли су на брдо и донели им храну и друге неопходне ствари. Јуи и Мизуки су узвикнуле: „Знале смо да ћете доћи, али нисмо знале да ћете доћи тако брзо!“

Хидехару, старешина из скупштине Томе, дошао је у склониште у ком су оне биле. Он прича шта се десило: „Читаву ноћ сам покушавао да пронађем нашу браћу и сестре који су живели дуж обале. Коначно, у четири сата ујутру, добио сам информацију да су се неки склонили у једној школи. У седам сати окупило се нас десеторо да припремимо куглице од пиринча, а затим смо нас троје пошли аутом да однесемо ту храну. Већина путева је била непроходна. Добро смо се помучили да стигнемо до те школе. Чак и они који су изгубили своје куће помагали су нам у пружању подршке другима.“

Удовољавање духовним потребама

Јеховини Сведоци се редовно састају да би проучавали Библију, а неке скупштине то чине петком увече. Тако је било у Рикузентакати, али је Дворану Краљевства — место где се Сведоци састају — однео цунами. Један старешина је предложио да ипак негде одрже састанак. Изабрана је кућа која није била толико оштећена и о томе су обавештени чланови скупштине.

Имали су на располагању агрегат који је обезбедио довољно струје за светло. Било је присутно шеснаест људи. Јасујуки, коме је цунами однео кућу, рекао је: „Плакали смо од радости. Тамо смо нашли најбоље уточиште.“ Хидеко каже: „Састанак су често ометали накнадни јаки потреси, али док смо били заједно нисам се плашила нити сам се бринула шта ће бити.“

Та скупштина до сада није пропустила ни један састанак. Два дана касније, то јест у недељу, тема јавног предавања је гласила: „Светско братство спасено од несреће“.

Организовање хуманитарне помоћи

Убрзо су различите владине организације почеле с пружањем хуманитарне помоћи, а исто је учинила и подружница Јеховиних сведока, која се налази у Ебини, у близини Токија. У суботу, дан након земљотреса, подружница је то огромно подручје погођено земљотресом поделила на три мања. У понедељак, три дана након земљотреса, представници подружнице отишли су на та подручја.

Наредних седмица и месеци наставило се с пружањем хуманитарне помоћи. Раздељене су тоне намирница и других неопходних ствари које су обезбедили Сведоци. У једном тренутку је из три центра и 21 складишта пружана хуманитарна помоћ.Током прва два месеца стотине волонтера је разделило више од 250 тона хране, одеће и других неопходних ствари. Многи Сведоци су оно што су добили поделили са својим комшијама.

Јеховини сведоци из скупштина Рикузентаката и Офунато користе своју обновљену Дворану Краљевства да у духовном смислу ојачају људе. То ће локалном становништву помоћи да се избори с проблемима с којима се суочавају док покушавају да се врате нормалном животу и да се опораве од траума насталих због разорног земљотреса и цунамија. Од преко 14 000 Сведока у погођеном подручју, 12 је погинуло, а двоје се још увек воде као нестали.

Многи Јеховини сведоци који су преживели ову ужасну катастрофу рекли су готово исто што и једна породица: „Када смо бежали, понели смо са собом само по једну торбу. Али наша браћа и сестре су удовољили свим нашим потребама.“ Заиста је величанствено што су слуге правог Бога, Јехове, део међународног братства о коме су говорили Исус и његови апостоли! Њихову међусобну љубав не може однети ни цунами нити било која друга природна катастрофа (Јован 13:34, 35; Јеврејима 10:24, 25; 1. Петрова 5:9).

[Оквир/Слика на 18. страни]

НУКЛЕАРНА КАТАСТРОФА

Ударна вест у медијима широм света била је да је цунами оштетио реакторе у нуклеарној електрани Фукушима Даичи. Радиоактивни облаци су се надвили над Јапаном и другим земљама. Хиљаде људи је евакуисано, јер је постојала опасност да радијација достигне смртоносан ниво.

„Наша кућа је била близу нуклеарне електране“, каже Мегуми. „Дан након земљотреса чули смо да је електрана оштећена и да морамо да бежимо одатле.“ Њена сестра Нацуми каже: „Хеликоптери су кружили над градом, оглашавале су се сирене и стално је понављано да морамо да се евакуишемо.“ Наредних неколико недеља провеле су на девет локација. Затим им је дозвољено да се врате кући на само два сата да би узеле неке ствари.

Чикако има око 60 година и живела је у Намију, у Фукушими. „Када је почео земљотрес, отишла сам у оближње склониште. Тамо смо моје двоје деце и ја целу ноћ били будни јер је било још јаких земљотреса. Сутрадан, у седам ујутру, рекли су нам да одмах морамо да потражимо склониште у другом граду.

„Путеви су били закрчени возилима, тако да смо на своје одредиште стигли тек око три сата после подне. Тамо смо сазнали да је у нуклеарној електрани дошло до експлозије. Пошто сам мислила да ћемо се убрзо вратити кући, ништа нисмо понели са собом.“ Она и њена породица су се селили из једног места у друго док се коначно нису сместили у једном стану далеко од свог дома.

[Извор]

Photo by DigitalGlobe via Getty Images

[Оквир/Слика на 20. страни]

ПОУКЕ ЗА СВЕ НАС

Јоичи из Рикузентакате, који је раније споменут и који је у материјалном смислу изгубио скоро све што је имао, рекао је: „Заиста могу потврдити да материјалне ствари не доносе сигурност.“ Такво мишљење већ одавно имају Божје слуге јер се држе Исусових учења. Он је рекао да материјалне ствари мало вреде у поређењу с Божјом наклоношћу и благословима (Матеј 6:19, 20, 33, 34).

Још једна поука је да предузмемо акцију кад нам се пружа неко упозорење. Од тога нам може зависити живот. Људи и Јапану који су без оклевања пожурили ка вишим деловима града у већини случајева су остали живи.

[Мапа/Слике на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЈАПАН

ТОКИО

Камаиши

Рикузентаката

Минамисанрику

Ишиномаки

Сома

Нуклеарна електрана у Фукушими

Ебина

Подружница Јеховиних сведока

[Слике]

Рикузентаката, Ивати

Сома, Фукушима

Ишиномаки, Мијаги

Камаиши, Ивати

Минамисанрику, Мијаги

[Слика на 14. страни]

Харуми и Тадајуки

[Слика на 15. страни]

Јоичи и Тацуко

[Слика на 17. страни]

Јуко и Мидори

[Слика на 17. страни]

Тору

[Слика на 17. страни]

Возило у ком је био Тору

[Слика на 17. страни]

Такајуки

[Слика на 18. страни]

Шунџи

[Слика на 19. страни]

Мизуки и Јуи

[Слика на 19. страни]

Хидехару

[Слика на 19. страни]

Добровољци у акцији

[Слика на 20. страни]

Дворана Краљевства у Рикузентакати након цунамија

[Слика на 20. страни]

Поправка дворане три месеца касније

[Слика на 20. страни]

Обновљена Дворана Краљевства

[Извор слике на 14. страни]

JIJI PRESS/AFP/Getty Images