Друштвене мреже — четири питања која себи треба да поставимо

Као што је то генерално случај код коришћења интернета, и друштвене мреже крију неке опасности.a Размислите о следећим питањима.

1. Како друштвене мреже утичу на моју приватност?

„Много речи не бива без греха, а ко обуздава усне своје, поступа разборито.“ (Пословице 10:19)

Шта треба знати. Уколико не пазите, информације о вашем профилу, ваше слике, статус поруке (кратке поруке свима на вашој листи пријатеља) и коментари (ваши одговори на статус поруке других) могу открити превише. Примера ради, може се сазнати где живите, када сте код куће (а када не), где радите или где идете у школу. На пример, довољна је само адреса и кратак пост типа: ’Сутра крећемо на одмор‘ па да неки лопов добије зелено светло и крене у крађу.

Други детаљи — на пример, имејл адреса, датум рођења или телефонски број могу отворити врата за узнемиравање, малтретирање или крађу идентитета. Па ипак, многи постављају такве информације на своју страницу на друштвеној мрежи.

Људи често заборављају да је оно што поставе на интернет доступно јавности. Чак и ако одреде да њихове статус поруке могу читати „Само пријатељи“, ипак немају контролу над тим шта ће ти пријатељи даље радити с тим информацијама. Заиста, све што се стави на мрежу треба сматрати да је постало јавно, или да лако може постати јавно.

Шта се може урадити. Добро се упознајте с подешавањима приватности на својој друштвеној мрежи и користите их. Допустите приступ својим статус порукама и фотографијама само онима које познајете и којима верујете.

Чак и тада, имајте на уму да оно што поставите на мрежу може сазнати много више људи него што желите. Редовно прегледајте своју страницу и размислите да ли ишта од онога што сте ставили могу искористити бескрупулозне особе како би одредиле где се налазите или вам украле идентитет. Чак и међу својим пријатељима, немојте стављати информације које могу нарушити вашу или туђу приватност (Пословице 11:13). Ако је реч о неким осетљивим подацима, боље је да користите неки други вид комуникације. „Телефон је много бољи и сигурнији“, каже Камерон.

Закључак. Једна жена по имену Ким то овако сумира: „Ако пазите шта радите, можете задржати одређену меру приватности. Неће доћи до проблема уколико ви то не дозволите.“

2. Како друштвене мреже утичу на моје време?

’Просудите шта је најважније.‘ (Филипљанима 1:10)

Шта треба знати. Друштвене мреже могу прогутати ваше време и испречити се испред важнијих ствари. Девојка по имену Кеј каже: „Што више контаката имате, више ћете времена проводити на мрежи и веће су шансе да постанете зависни.“ Погледајте коментаре неких младих који су упали у ту замку.

„Тешко је да престанеш да користиш неку друштвену мрежу чак и кад ти се баш и не свиђа. То је скоро па опсесија“ (Елиз).

„Има толико тога — игрица, тестова, страница музичких фанова — а да не помињем и странице свих пријатеља“ (Блејн).

„То је као неки вир који те просто усиса и немаш појма где си, све док мама не дође кући и види да су судови неопрани“ (Ана).

„Ја сам једва чекала да се школа заврши па да дођем кући и видим ко је одговорио на моје постове. А онда сам морала одговорити свим тим људима и прегледати све нове слике које су поставили. Била сам зловољна док сам била на интернету, мрзела сам да ме прекидају. Неки које познајем нон-стоп висе на мрежи — чак и кад оду у посету код неког, па и у ситне сате ноћу!“ (Меган).

Шта се може урадити. Време је благо које се не сме траћити. Зашто не прорачунате како ћете га трошити, баш као што то радите с новцем? Као прво, напишите колико времена мислите да је разумно провести на некој друштвеној мрежи. Затим пратите шта радите и видите колико се придржавате тога. Ако је потребно, направите неке измене.

Уколико имате дете адолесцентског узраста које превише времена проводи на друштвеним мрежама, покушајте да откријете шта се крије иза тога. На пример, у својој књизи о опасностима на интернету као и о томе како родитељи могу помоћи деци, стручњак за безбедно коришћење интернета, Ненси Вилард каже да претерано коришћење друштвених мрежа може водити до узнемирености, стреса и ниског самопоштовања. Она још каже: „Многи тинејџери су претерано забринути за свој друштвени статус. Ако своју вредност мере по броју виртуелних пријатеља и учесталости комуникације с њима, онда лако могу постати зависни“ (Cyber-Safe Kids, Cyber-Savvy Teens).

Никада немојте допустити да друштвене мреже — нити било која активност на интернету — угрози односе које треба да гајите у свом дому. „Једна од иронија интернета“, пише Дон Тапскот у својој књизи о томе како је дигитални свет изменио читаву једну генерацију, „јесте што омогућује лакши контакт међу физички раздвојеним члановима породице, док истовремено може и да раздваја оне који живе под истим кровом“ (Grown Up Digital).

Закључак. Девојка по имену Емили каже: „Мислим да су друштвене мреже одлична ствар за одржавање контаката. Али као и са свим другим стварима, морате знати кад је доста.“

3. Како друштвене мреже утичу на моју репутацију?

„Боље је изабрати добро име него велико богатство.“ (Пословице 22:1)

Шта треба знати. Оно што ставите на мрежу може покварити слику о вама коју је после тешко поправити (Пословице 20:11; Матеј 7:17). Многи нису свесни те опасности. „Кад се неко прикључи на друштвену мрежу као да изгуби разум“, каже девојка по имену Ракел. „Говоре ствари које у обичном животу не би говорили. Не схватају да само један неуместан пост може нарушити њихов добар глас.“

Ако упрљате своју репутацију на некој друштвеној мрежи, то може имати дугорочне последице. У поменутој књизи Grown Up Digital стоји: „Постоји много прича о корисницима друштвених мрежа који су због оног што су ставили на мрежу изгубили свој посао или су из истог разлога били одбијени за неки посао.“

Шта се може урадити. Прегледајте своју страницу и покушајте да је видите онако како би је други видели. Поставите себи следећа питања: ’Да ли заиста желим да ме људи тако виде? Ако би неко гледао слике које сам поставио, шта би на основу њих рекао каква сам особа — да волим да флертујем? да изгледам провокативно? да волим да лудујем по журкама? Ако је тако, да ли бих волео да створим такав утисак, рецимо, кад тражим посао и мој будући послодавац погледа моју страницу? Да ли се на основу тих слика види којих се вредности држим у животу?‘

Ако си млада особа, постави себи следећа питања: ’Шта ако моји родитељи, наставник или нека одрасла особа коју ценим погледа моју страницу? Да ли би ме био стид због оног што би видели или прочитали?‘

Закључак. Када је реч о репутацији, добро је имати на уму речи апостола Павла: „Шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7).

4. Како друштвене мреже утичу на моја пријатељства?

„Ко се дружи с мудрима, постаће мудар, а ко има посла с безумнима, лоше ће проћи.“ (Пословице 13:20)

Шта треба знати. Они с којима се дружимо утичу на наше размишљање и поступање (1. Коринћанима 15:33). Зато је посве разумљиво да будемо селективни у вези с тим кога прихватамо за пријатеља на друштвеним мрежама. Неки прихватају на десетине, па и стотине захтева за пријатељство од особа које једва да познају, или их чак уопште не познају. Неки открију да нису сви који су на њиховој листи пријатеља добро друштво. Погледајте шта су неки рекли.

„Ако особа прихвата захтеве за пријатељство од сваког Пере, Мике и Лазе онда ће сигурно упасти у невољу“ (Ана).

„Многи које знам прихватају за пријатеље и оне које баш и не познају, зато што не желе да их повреде тиме што би им одбили захтев за пријатељство“ (Лиен).

„То је исто као и бити уживо с неким. Мораш пазити кога прихваташ за пријатеља“ (Александра).

Шта се може урадити. Имај своје ’критеријуме за прихватање пријатељстава‘. На пример, можеш поставити нека ограничења у вези с тим.b

„Ја прихватам за пријатеље само оне које добро познајем, а не оне које знам само из виђења“ (Џин).

„Ја прихватам за пријатеље само оне које дуго познајем. Никада не прихватам непознате“ (Моника).

„На листу пријатеља додајем само оне које добро познајем и чија су мерила као и моја“ (Реј).

„Ако добијем захтев за пријатељство од неког кога не познајем, игноришем га. Тога се увек држим. Познајем све особе које су на мојој листи и они су ми пријатељи и у стварном животу“ (Марија).

„Ако неко почне да поставља слике или статус поруке које су по мом мишљењу неукусне, не устручавам се да ту особу избришем са своје листе. Они су лоше друштво чак и ако не контактираш лично с њима, већ гледаш оно што су ставили на своју страницу“ (Ким).

„Када сам била на једној друштвеној мрежи, имала сам веома висок ниво подешавања приватности. Нисам допуштала да пријатељи мојих пријатеља виде моје постове и слике, већ само моји лични пријатељи. Једноставно нисам била сигурна да ли су пријатељи мојих пријатеља друштво које је за мене О.К. Нисам их лично познавала и нисам знала на каквом су гласу“ (Хедер).

Закључак. Др Гвен Шурген О’Киф у својој књизи која може помоћи родитељима да надгледају децу кад су на интернету пише: „Најбоље мерило је да прихватате за пријатеље само оне који су вам заиста пријатељи и ван виртуелног света“ (CyberSafe).c

[Фусноте]

[Оквир на 8. страни]

ОБАВЕЗНО СЕ ОДЈАВИТЕ!

Ако ваш налог остане активан док нисте присутни, ризикујете да други поставе свој материјал на вашу страницу. Према адвокату Роберту Вилсону, то је исто као да „оставите свој новчаник или мобилни телефон на неко јавно место. Свако може у вашем одсуству сести и стављати постове на вашу страницу“. Који савет он даје? „Обавезно се одјавите.“

[Оквир на 8. страни]

ДА ЛИ ПРИЗИВАТЕ НЕВОЉУ?

Једно истраживање америчког часописа који разматра разне потрошачке теме, Consumer Reports, открило је да се многи корисници друштвених мрежа „излажу ризицима који могу водити до провале у кућу, крађе идентитета и прогањања. Петнаест посто корисника поставља поруке о томе где се тренутно налазе и какви су им планови за путовање, 34 посто комплетан датум рођења, а 21 одсто оних који имају децу постављају њихове фотографије и имена.“