Имиграција — снови и стварност

У потрази за бољим животом

ЖОРЖ је био очајан. Није могао да обезбеди довољно хране за своју породицу. У исто време, његове комшије су се разболевале, а неки су гладовали. Неколико стотина километара јужно налазила се богатија земља. ’Отићи ћу у иностранство и пронаћи посао, а онда ћу довести са собом породицу‘, размишљао је он.

Патриша из Нигерије је такође сањала о другачијем животу у иностранству. Није имала посао нити могућности да побољша своју животну ситуацију. Одлучила је да оде за Шпанију преко Алжира, не слутећи колико ће тешко бити путовање кроз Сахару. „Била сам трудна“, каже она, „али сам решила да својој беби омогућим бољи живот.“

Ракел с Филипина је желела нови почетак у Европи. Остала је без посла, а родбина ју је уверавала да се у иностранству лако може запослити као кућна помоћница. Позајмила је новац за авионску карту, опростила се с мужем и ћерком, уз обећање да ће ускоро опет бити заједно.

Процењује се да се протеклих деценија више од 200 милиона људи попут Жоржа, Патрише и Ракел иселило из своје домовине. Иако су неки избегли због рата, природних катастрофа или неког прогонства, већина њих се у другу земљу преселила из економских разлога. С каквим проблемима се мигранти суочавају у новој средини? Да ли сви пронађу бољи живот за којим су трагали? Како пролазе деца када их родитељи оставе да би дошли до већих примања? Осмотрите одговоре на ова питања.

Отићи и снаћи се — да ли је тако лако?

Прва потешкоћа је често само путовање. Жорж, о ком је било речи у првом чланку, путовао је стотинама километара с врло мало хране. „Путовање је било прави кошмар“, присећа се он. Многи имигранти чак никада не стигну на своје одредиште.

Патришин циљ је била Шпанија. Њено путовање кроз Сахару је било тешко. „Требало нам је недељу дана да стигнемо од Нигерије до Алжира. Нас 25 је било збијено у један камионет. Успут смо видели много лешева и неке људе који су лутали пустињом остављени да умру. Изгледа да су их возачи током путовања немилосрдно избацили.“

За разлику од Жоржа и Патрише, Ракел је у Европу могла да оде авионом. Тамо ју је чекао посао кућне помоћнице. Али није ни слутила колико ће јој недостајати њена двогодишња ћеркица. „Кад год бих видела неку мајку с дететом, срце ми се цепало од туге“, каже она.

Жоржу није било лако да се навикне на живот у новој земљи. Месеци су прошли пре него што је нешто новца могао послати својима. „Многе ноћи сам преплакао јер сам био усамљен и утучен“, искрено је рекао.

После неколико месеци боравка у Алжиру, Патриша је дошла до Марока. „Тамо сам родила ћерку“, каже она. „Морала сам да се кријем од криминалаца који су се бавили киднаповањем имигранткиња и присиљавали их на проституцију. Коначно сам скупила довољно новца за ризично путовање морем до Шпаније. Брод је био у лошем стању и није био опремљен за толики број путника. Морали смо да ципелама избацујемо воду из брода! Кад смо стигли до обале Шпаније, била сам толико исцрпљена да нисам имала снаге да сама сиђем с брода.“

Наравно, ризици повезани с путовањем су само једна од ставки о којима треба да размисле они који планирају пресељење. Треба да узму у обзир могуће језичке и културне баријере, као и колико је скупо и законски компликовано добити папире који ће им омогућити да остану у земљи или да добију држављанство. Они који то не успеју тешко долазе до доброг посла, смештаја, образовања и здравствене неге. Можда неће тако лако моћи да добију возачку дозволу или отворе банковни рачун. Нажалост, они често бивају експлоатисани као јефтина радна снага.

Још једна ствар о којој треба размислити је сам новац. Колику сигурност он заиста нуди? Библија даје мудар савет: „Не труди се да стекнеш богатство [...] Зар ћеш управити очи своје према богатству, иако оно у трену нестаје? Јер начини себи крила као у орла и одлети“ (Пословице 23:4, 5). Задржимо на уму да се оно што нам највише треба не може купити, а то су љубав, осећај сигурности и породично јединство. Тужно је када брачни другови дозволе да жеља за новцем надјача љубав коју имају једно према другом и према својој деци! (2. Тимотеју 3:1-3).

Сви људи имају духовне потребе (Матеј 5:3). Зато одговорни родитељи чине све што је у њиховој моћи да би испунили задатак који им је Бог дао — а то је да поуче своју децу о њему, његовим мерилима и ономе што ће он учинити у будућности (Ефешанима 6:4).

Нешто важније од новца

Приче имиграната су различите, али многе имају заједничку нит, као што показује оно што су испричали раније споменути Жорж, Ракел и Патриша. Породица трпи када родитељ остави децу или супружник брачног друга и могу проћи године пре него што породица буде на окупу. У Жоржовом случају то је трајало више од четири године.

Ракел се вратила на Филипине по своју ћерку после скоро пет година рада у иностранству. С друге стране, Патриша је са својом бебом у наручју дошла у Шпанију. „Она ми је једина породица и хоћу да се добро бринем о њој“, каже Патриша.

Многи имигранти остају у страној земљи упркос усамљености, финансијским проблемима и дугој раздвојености од породице. Толико тога су уложили у одлазак у иностранство да када ствари не испадну тако добро, мало њих има храбрости да подвуче црту — да се врати кући и суочи са срамотом и понижењем које би због тога могли доживети.

Један од оних који су скупили такву храброст јесте Алан с Филипина. У Шпанији је нашао добар посао, али се после 18 месеци вратио кући. „Много су ми недостајале жена и ћеркица“, каже он. „Решио сам да никада више не одем у иностранство ради посла, осим ако се и моја породица не пресели са мном. А то смо касније и урадили. Породица је далеко важнија од новца.“

Постоји још нешто што је важније од новца, као што је увидела Патриша. У Шпанију је донела са собом примерак „Новог завета“, то јест грчки део Светог писма. „То је за мене била амајлија“, каже она. „Касније сам упознала једну жену која је Јеховин сведок. Раније нисам била заинтересована за разговор с припадницима те религије. Овог пута сам одлучила да овој жени поставим многа питања да бих јој показала да су њена веровања погрешна. Али, на моје изненађење, она је успела да одбрани своја веровања и одговори ми на питања право из Библије.“

Оно што је Патриша сазнала помогло јој је да схвати да срећа и сигурна нада за будућност не зависе од тога где неко живи и колико зарађује, већ од тога да ли стиче знање о Богу и ономе што ће он учинити у будућности (Јован 17:3). Између осталог, Патриша је сазнала да се Бог зове Јехова (Псалам 83:18). У Библији је прочитала и да ће он ускоро стати на крај свем сиромаштву путем свог Краљевства, којим ће владати Исус Христ (Данило 7:13, 14). Исус ће „избавити убогога који у помоћ зове, невољника и сваког ко помоћника нема. Од тлачења и насиља откупиће душу њихову“ (Псалам 72:12, 14).

Зашто не бисте издвојили нешто времена да испитате Библију? Ова књига Божје мудрости може вам помоћи да одредите шта је заиста важно у животу, да доносите мудре одлуке и издржите у тешким околностима с радошћу и надом (Пословице 2:6-9, 20, 21).